Сутрадан сам послије ручка опет био на ливадама код Бедње и сусрео малу Драгицу:

-“Мирјана и тата јој су изненада отишли у Лудбрег.Дошао је камион, утоварили су дио покућства, како сам разумила вратиће се по остало, али не знам када. Мирјана ми је на одласку рекла да ти кажем да ће се јавити. Ја нисам била дома, видјеле смо се кад је камион већ кретао. Ваљда неће дуго, морају доћи по остало. Сутра се овдје видимо, па ћу ти рећи ако буде што ново.“

Окренем се и кренем према Бедњи, па преко ливада према мјесту гдје смо Мате и ја упознали Катицу и Барицу. Није било нигдје никога, ни пуца ни крава, па кренем пут љечилишта. Помало ме забрињавала та гужва око Мирјаниног селења, али сам се надао да ће све бити у реду кад још нису одселили за стално. “Јавиће се већ она ових дана, прије него одем из љечилишта“ закључим у мислима и спустим се низ затрављени брег.Ту иза жбуња, при дну брега, пасле су двије кравице, а у хладовини љеске сједила је Марија и везла.

Обоје се изненадимо.

-“Никога нисам видио одозго, откуд ти овдје?“ – питам је умјесто поздрава показујући руком на врх бријега.

-“ Краве су ми овамо побјегле, или им је боља трава или од муха, па се тек овдје смирише.“ -као да се правда рече она.

-“Јел’ ти досадно, гдје ти је дечко ?“- алудирам на Николу.

-“Немам ја дечка, везем, па ми није досадно.“- правда се она.

-“А Никола, зар ти он није момак?“- питам је.

-“Ма какви, досађује ми понекад, али он, колико ја знам, има цуру, Наду.“- каже она не скидајући поглед с веза.

-“Тако, а ја сам мислио да ви ходате.“- кажем сљежући раменима.

-“А твоја цура, шта је са њом?“- пита ме.

-“Ја сам слободан, знала би ти да је имам.“-кажем јој осмјехујући се.

-“Не мислим овдје, тамо код куће, у Далмацији.“ – појасни она.

-“Откуд ти знаш да сам ја из Далмације ?“- сад ми сину да зна више о мени него што сам очекивао.

-“Па чује се, кад се за некога распиташ.“-схвати да се одала и поцрвени.

-“Онда знаш и да немам цуру.“- провоцирам је.

-“Нисам чула да је имаш.“- потврди она.

-“Слободан ја, слободна ти, па шта ћемо нас двоје сад ?“- питам је.

-“Не знам, шта би ти ?“- поцрвени она још више.

-“Оно што момак и цура раде, забављати се.“- неће ми бити криво ако одбије мој предлог, па сам директан и опуштен.

Она стидљиво спусти поглед на вез и не рече ништа.

Узмем је за руке и кажем јој:

-“Ништа нећу направит што ти не желиш“.

Она подигну поглед према мени док сам је привлачио у загрљај. Стидљиво прихвати пољубац, а онда се ослободи и не би се рекло да јој је то први пут. Љубила се страсно и искусно дозвољавајући да јој милујем груди , те нам тако брзо прохуја поподне.

Договорили смо се да ћемо се наћи вечерас код језера у осам сати. Нисам баш био сигуран да ће доћи, али ме она тачношћу разувјери. Већ је била тамо, иако сам нешто раније дошао.

Загрлим је и пољубимо се, а она ме након пољупца повуче за руку:

-“Склонимо се одваде, може неко наићи.“

Пустио сам да ме води, према мјесту које одабере знаћу докле жели ићи. А она је ишла низ стазу, па након тристотињак корака од језера уђошмо на неку малу чистину од пар квадрата окружену густим жбуњем. Грмље нас је добро крило од сваког случајног намјерника. Ту сједошмо на дебели тепих од маховине. Зрак је био влажан и топао, шума је била тамна и мирна, тек ту и тамо бјелила се кора бреза на шктој свјетлости звјезда.

-“Марија, Маре, дођи.“ – шапнем јој да не реметим шумску тишину.

Забјели јој се ниска зуба у ноћи и не рече ништа док сам је привлачио у загрљај. Љубио сам јој кратким пољупцима очи, лице и усне шкољке. Подигох јој дугу косу с врата и пољубим је иза уха, а она ме загрли обема рукама око врата и својим уснама потражи моје. Набрекле тврде сисе хоће да јој поцјепају бјелу блузу, а ја јој завукох руку око струка и извучем блузу из веште и лагано, дугме по дугме, је ракопчам не престајући је љубити. Скидох јој блузу, а у просвјетлој ноћи се забјелише чврсте крупне сисе, тврде као тек убране јабуке. Она скину у једном потезу моју мајцу и легошмо на меку и хладну маховину, непрестано, без рјечи, се све страсније милујући. Кожа на бутинама јој је била влажна и глатка и моја рука лагано скилзну између њих.

-“М,м,м…“- покуша нешто рећи кроз пољубац. Не марећи за то увучем јој руку у минјатурне гаћице и ту се прсти упетљаше у бујни чуперак и врело и влажно међуножје. Док сам јој мрсио чуперак она се препусти и поче стискати и ширити бутине и све јаче и јаче ме стезати рукама у загрљају.

Подигнем се на кољена и хитро јој скину гаћице и скалам своје хлаче скупа са гаћицама. Подигнем јој облу и тврду гузу и нагло продрем у њу, она зајеча од страсти и поче лагано њихати с боковима и пружи руке према мом врату. Спустим прса на тврде и набрекле дојке, а она врелим дахом у ухо ми изусти: “Чувај ме.“ И склопи бутине око мојих слабина. Њишући се у истом ритму губили смо дах, а она тад убрза ритам бокова и поче ме грицкати зубима по прсима и врату до бола, а тада издиже гузу од тла и гласно крикну. И ја доживих врхунац и хитро извукох мушкост на њен чуперак и полијем га сјеменом, а онда обоје клонушмо исплетених удова и као полумртви боришмо се за дах.

Леже на мене, влажна од зноја, и поче љубити мјеста гдје ме је малоприје у страсти угризла:

-“Опрости, нисам се могла суздржати, сад ћу ја то изљечити.“

Љевом руком мрсим јој дугу замршену косу мокру на затиљку:

-“Ништа за то, то су љубавни ожиљци.“

Недалеко од нас на стази чули су се гласови. Препознао сам Јурин и Бокин глас. Утихнемо, потпуно задржавајући дах, да оцјеним куда иду, а кад се гласови потпуно изгубише она влажна од зноја легне на мене љубећи ми врат. Рукама јој шарам по облинама, набреклим и склиским, ве више се узбуђујући. Кад се моја мушкост укрути она се подиже, узе је руком и уведе у себе. Лагано, лагано је подизала тјело милујући ме по прсима, док сам јој ја гњечио сисе ширећи прсте да ми због њеног њихања не исклизну.Тада она убза, забаци главу, а ја је прихватим за струк обема рукама. Достигла је врхунац уз промукли крик чврсто ми стискајући подлактице, а ја је наглим трзајем склоним са себе и ватрени млаз сјемена попрска је по бутини.

Без рјрчи смо ловили ваздух. Њена рука је опуштено висила преко мога трбуха, док нам је ноћни вјетрић сушио зној са тјела.

-“Барица ми је причала о теби.“ – рече изненада.

-“Кај ?“- шокиран сам.

-“Рекла је да си јој симпатичан и да би те радо зграбила да није упала у озбиљну везу.“- настави она.

-“Колико је та њена веза озбиљна кад тако прича.“ -враћам се из шока.

-“Буде се венчала, сад је заручена, већ одавно.“- појашњава она.

-“Јели још што причала ?“- знатижељан сам.

-“Само толико, да си јој симпатичан, радо би те имала, било нас је више, так се зезали, а то је код мене побудило знатижељу и настојала сам те прва зграбити. Закај би те другој дала ?“- мази се она.

-“Охо, тако ви о мени, као да сам зајец.“. насмијем се, јер сам схватио да Барица ништа није о нама одала, а да о Мирјани из Марушевца она незна баш ништа.

-“Да, сад си ти мој зајец, уловила сам те.“- пољуби ме.

Устанемо и лагано се облачимо. Она обуче бјелу блузицу прву, дик су јој се ноге и гуза бјелиле на мјесечини што пробијаше ту и тамо кроз високе крошње. Истог трена, као из праћке, ми скочи мушкост, па јој приђем отрага тражећи јој сисе испод већ обучене блузице. Осјећем како јој бубре брадавице, а онда како шири ноге, те се наслања на стабло. Продрем у њу силовито до краја, цјело тјело јој се затресе и мишићи затегнуше, а главу окрену напола к мени.

-“Јооој.“- захропта недуго затим, а ја избацих сјеме низ њене бутине и придржим се за њу, наслонивши браду на њено раме.

Без рјечи наставишмо облачење, загрлим је око струка и изађемо на стазу. Поправим јој косу избацивши један листић из ње, а она ме прегледа са свих страна и на крају обриса дланом ознојено чело.

-“Сад морам ићи, бу ме дома шпотали.“- првда се бојећи се да опет не дође до провале страсти.

Испратим је до руба ливаде и она макдамском цестом зачас уђе у сјене кућа. У павиљону се истуширам и увучем у кревет. Владо Габрић ме погледа из кревета преко књиге коју је читао не говорећи ништа. И ја покушах читати, једва саставих два ретка, а очи ми се скупише, капци као да су од олова, и осјетих како ми се књига спусти на груди.

Само сам кроз полусан још успио чути Владу како говори док ми склања књигу и ставља је на кантунал:

-“’Благо теби младости, сад ћеш цилу ноћ спавати ки топ, а ја ћу превртати небо и земљу у мислима цилу ноћ, окрећући се ки јањац на ражњу у овом несритном кревету.“

 

 

Advertisements