Вратим се лаганом шетњом у стан, скувам каву и ухватим се књиге, учио сам све до пред зору. Ујутро сам рано устао и пијући каву опет се ухватио учења, а тада сам отишао на ручак и опет учио до предвече. Послије вечере отишо сам на састанак са Мирјаном. Ово вече ишли смо у кино, па стајали испред њене зграде, мало се миловали и љубили, а тад сам се вратио кући и рано легао. Сутра је требало радити у Брдашцу.

Испити су ми били у размаку од три четри дана. Прву сам полагао Статистику. Писмени сам рјешио добро, ни на усменом није било неких већих проблема, али ми је проф. др. Јелавић пуно замјерио што се нисам служио геометријским прибором, већ му графике и табеле цртао обичном руком:

– “ Колега, видим да сте учили и да знате, али ћу вам дати само довољан да запамтите да је код статистичког исказивања података врло битна прегледност, уредност и прецизност.“ – и пружи ми индекс и ја с великим одушевљењем изађем из кабинета као да сам добио одличан, јер сам пред сам испит у ходнику чуо да редовито због таквих ствари руши студенте.

Код проф. Маје Мангер из Основа технологије материјала сам блистао. Добио сам врло добар и похвалу од ње што сам схватио да је познавање ове материје за комерцијалисте врло битно.

Предвојничка обука је била формалност, пошто сам исто градиво учио и у средњој школи, само је требало градиво нешто мало обновити. Хрвоје Чулић, пензионисани пуковник, није пуно ни гњавио знајући да ћемо о томе имати праву обуку у Војсци.

Веома опширан предмет Основе економске политике код проф. мр Слободана Комазеца прошао сам осредње, добио сам трицу. Основни разлог, по мени, је био шта је тај предмет требао бити на другој години или другом ступњу факултета, јер је требало имати доста предзнања из осталих подручја економске науке да би се могло схватити све макроекономске мјере које се подузимају у економији да би се постигао одређени циљ.

Тако сам у септембру имао положених осам испита од десет одслушаних и могао сам уписати другу годину.

Душан се зачудио:

– “ Или си ти сувише добар или је критериј врло благ!?“

Листа он мој уџбеник по уџбеник и призна да ни његови нису тежи:

– “ И све ово морате знати?“

– “ Извучеш три питања, па како те срећа и знање служи, углавном је питањима све обухваћено, знаш већ како то иде.“ – кажем му.

-“Свака част, бољи си од редовних студената!“ – похвали ме он.

А мени је било важно да сад имам мало предаха до сљедећег испитног рока у децембру, трбало је мало и “живити“.

Шире друштво с Пјаце је већ знало да се забављам са Мирјаном, да га обавјесте постарали су се Шиме и Бранко. Знала је то и њена сестра Душанка, коју сам отприје упознао преко Јове Кричковића. Он је Душанки и Мирјани, једном кад смо се случајно нашли скупа, шеретски, на свој начин, рекао:

– “ Боље да је Мажо притиска, бар је наш, него неки Буњевац.“

Мирјана поцрвени, а Душанка, која је навикла на његове шале, тобоже га туче пњескама:

-“Јово, враже, кад ћеш се више уозбиљити!?“

-“ Ма, знам ја да ви на то мислите, као и ми момци, та сви смо од крви и меса.“ – смије се он бранећи се од Душанкиних удараца – “ Чекај да ти ово испричам.“

– “ Шта је сад, опет неке твоје лудости!?“ – заста Душанка.

– “ Јуче ти ја дежурам у Каштел Старом. Знаш мог шефа “ Зубоњу“, нацрта се он код мене пред путничким возом да га виде његови Лабињани, а жена му стоји у стану иза шкура на прозору, не смије шкуре од њега отворити, а рада би видити ко има у влаку. А ја стојим мирно и говорим ка’ за себе: “ Видите ли шефице ове љепоте од шефа, шта се ви липа лица наљубите.“ “Зубоња“ зелени, а не смије се мицати док влак не отпремим, а шефица побјеже с прозора. Кад влак оде шеф ми ништа не рече већ одлети у стан и чујем како галами на жену шта је вирила кроз шкуре.“

Ја цркох од смија, јер знам о коме се ради, а Душанка пита:

– “Зубоља“, па какав је, кад се тако са њим ругаш?“

– “ И најружнија карикатура је према његовој фаци умјетничка слика.“- кељим се ја.

– “ А шефица?“ – пита Мирјана.

– “Млађа је од њега двадесетак година и љепа, ма била љута сиротиња, па је удали за њега.“ – објасни им Јово и окрену се мени и Мирјани:

-“Ајте вас двоје у ватачину, а ја сам Душанка у задње време нешто застушио, како стоје ствари код тебе, па да се некако испомажемо вечерас.“ – смијуљи се он шеретски ка да неће.

-“О мој Боже, шта ће човјек од тебе?“ – насмије се Душанка и они одоше својим путем стално се церекајући.

– “ С Јовом никад не можеш бити озбиљан.“ – кажем Мирјани док смо се кретали у супротном правцу од њих.

– “ Такав је откад га знам, без узла на језику, на свој и на туђи рачун, од раног јутра до вечери, све као неће, а увјек нешто смјешно извали и нико му не узима ништа на зло.“ – прича Мирјана.

-“Физички подсјећа на глумца Грегори Пека, иста висина, иста фаца, зар не?“ – кажем јој.

– “ Аха, тако су све моје бивше колегице говориле у школи. Отимале су се за њега, али се он није дао, увјек је превише бира.“ – каже она смијући се.

– “ А ти, јеси ли га ти јурила?“ – смијем се и ја.

– “ Ми смо нешто друго, више као родбина, додуше нека даљња, па га никад нисам доживљавала другачије него као брата и рођака, а и он тако мене и остале моје из куће.“ – објашњава Мирјана.

Кроз тако необавезан разговор, по инерцији, стигли смо до Дома ЈНА, не размишљајући и не планирајући шта ћемо и куд ћемо. Време је било вјетровито, промјењиво облачно, није баш било погодно за велику шетњу.

– “ Гдје ћемо нас двоје вечерас? Имаш ли неку псебну жељу или идеју?“- питам је.

– “ Баш немам, шта ти предлажеш?“ – слегну она раменима.

– “ Предлажем да идемо код мене, гледаћемо ТВ, попити каву, па ћеш ми гатати.“ – осмјелим се мада ми се чинило да је рано за такво нешто.

– “Јеси ли сам, гдје ти је брат?“ – уозбиљи се она.

– “ У Београду, на путу, неће га бити пар дана.“ – кажем јој.

-“ Ма, незгодно ми је, хоћеш ли бити добар?“ – озбиљно ће она.

– “ Нисам вук, нећу те појести, на ништа те нећу присиљавати што не желиш.“ – рекох јој и повучем је за руку.

Уђемо у гарсоњеру, упалим свјетло, па ТВ:

– “ Идем скувати каву, какву пијеш?“

– “ Кувај као за себе, свеједно ми је.“- јави се она.

На ТВ је био дневник на оба програма, па је Мирјана разгледала стан:

– “ Згодна је ова гарсоњера и на њепом мјесту.“

– “ Није намјештена, то смо у њој затекли. Не знам шта брат планира, али имамо оно најнужније.“ – јављам се из кухиње.

– “ Је ли кувате сами или се храните ван?“ – пита она.

– “ Кувамо понекад нешто, по кувару, не испадне лоше.“ – покажем јој на Далматински кувар од Дике Марјановић – Радице.

Она узе књижурину и поче листати:

– “ Требала би и ја ово купити, рећи ћу Душанки, има овдје добрих и једноставних ствари.“

– “ Сервирам каву и пиће на мали стол и сједнемо:

– “ Хоћеш ли?“ – понудим је цигаретама.

– “ Не пушим, али ћу једну уз каву.“ – запали је и пућну дим.

Попили смо вињак и пили каву:

– “Одлична ти је кава, гдје си је научио кувати?“

– “ Научила ме бивша газдарица, тета Анђа. Она ти је за кување прави мајстор.“ – кажем јој.

На ТВ, послије реклама, поче неки филм. По наслову и глумцима није нешто нарочито. Намјестим јастуке на кревету као наслоне и ту се смјестимо да ухватимо почетак филма и докучимо о чему се ради. Загрлио сам је руком преко рамена, а она се слободно ослонила на мене.

– “ Хоћеш ли да угасим свјетло да нам не туче директно у очи?“- питам је, јер је на стропу била гола сијалица.

– “ Може, биће љепше.“ – сложи се она.

Пар на ТВ екрану се љубио и подсјети нас да би и ми то требали чинити. Погледам је у очи и она лицем пође усусрет мојим уснама. Затвори очи и све више је обузима страст. Дозвољава да јој милујем груди преко мајце и све се јаче стиска уз мене и заборавивши на филм грли ме са обе руке око врата. Увучем јој руку испод мајце и милујем је по голој затегнутој кожи. Сисе су јој набрекле, а при сваком мом додиру брадавица она дубоко уздахне.

Одјевени се испружимо по кревету, лежимо једно наспрам другог и милујемо се по цјелом тјелу. Клизим рукама према облој и тврдој гузи и стискам је, а она се тргну:

-“Сигуран си да неће нико доћи?“ – промукло шапну.

– “ Стопостотно сигуран, сами смо.“- шпатом јој одговарам у уво.

Она ми тад окрену леђа, а ја јој полако отворих патент од веште и љубим их, те откачих кукице од грудњака и ослободих јој сисе. Скидам јој вешту уз њену помоћ и онако голу у црним чипкастим гаћицама привлачим уз себе, а затим скоро покидах своју одјећу и гола нам се тјела сљепише у чврстом загрљају. Љубим је у затиљак док јој скидам гаћице и тада јој ставих мушкост отрага међу бутине. Она тешко дише, хоће лицем да се окрене према мени, али ја јој у том моменту гурнух мушкост у влажно и вруће међуножје. Она скупи ноге у кољенима и истури облу бјелу гузу снажно је притискајући у моје слабине. Мушкост јој продре до краја док јој обема шакама гњечим набрекле сисе. Не журећи, полако се гибам продирући јој мушкошћу до краја и с једним прстом јој милујем влажну дражицу и чуперак. Она забија главу у јастук и увија цјело тјело борећи се за зрак. Сад се подигнемо на кољена, продирем у њу силовито држећи је за слабине, а она при сваком продору се заљуља и јекне дубоким издахом и поче гужвати јастук. Гуза јој дрхти и сјаји се од зноја, а ја продирући задњи пут пред екстазу спустим груди на њена леђа и врелим издисајем јој палим потиљак држећи мушкост дубоко у њој. Цјело јој тјело протресе грч, јастук јој упи врисак и обоје се опустишмо онако сљепљени по кревету. Остадошмо тако тренутак, а тада се окренушмо лицем у лице и љубимо се њежним додирима усана које су се истовремено бориле за зрак.

– “ Волим те од првог трена.“ – шапуће ми.

– “ И ја тебе, тако си љепа и згодна.“ – и ја ћу њој.

– “ Преварио си ме, рекао си да ћеш бити добар.“ – прети ми сада прстом уз бисерни сјај зуба.

– “ Рекао сам да нећу ништа чинити што ти не желиш, нема преваре, зар ниси желила?“ – браним се.

– “ Јесам, кад смо ушли овдје.“ – призна она.

– “ Јели ти било љепо?“- питам.

– “ Ммм…“ – пољуби ме захвално.

Плавкасто тјело са ТВ екрана играло је по нашим голим тјелима. Руком јој клизим преко сиса до пупка, па по ситним црним длачицама до грмића и међу влажно међуножје. Она шири бутине и стиска се уз мене, а затим хитро као чигра баци се на мене и обухвати ми обема шакама лице, љуби ме и гура језик дубоко у уста. Њен чуперак ми драшка већ набреклу мушкост, а она ме тад закорачи и руком је уведе у себе.

Спустим поглед и гледам како јој мушкост продире у међуножје, а она забацује главу широм отворених уста и лагано се њише цјелим тјелом. Зграбим јој шакама обе сисе, а она застења и убрза силовито спуштајући гузу на моје слабине. Свршила је исти трен и опусти се по мени, а ја је окренем на леђа и подигнем јој ноге те продрем у њу до краја. Она се увија и грчи, игра боковима и подиже гузом од кревета обоје, све брже и брже, а тад јој се трбушчић укочи, гуза задрхта и обоје доживишмо екстазу истовремено.

– “Ти си жива ватра, не би престајао, узбудим се док погледам твоје згодно и податно тјело.“ – шапнем јој љубећи је у уво.

– “ Волиш ти то, таква сам.“- она се мази.

– “Да ли волим, како не, претпостављо сам да си таква.“ – велим јој.

– “ По чему ?“ – знатижељно се насмија она.

– “По сјају очију, по ходу, њихању кукова, ти то не чиниш намјерно, таква си рођена, вруће крви.“ – покушам објаснити.

-“А мени одговара твоја мирноћа, одлучност, њежност и пажња и надасве културно и фино опхођење, тако се допуњавамо.“ – милује ми груди кружним покретима шаке.

Устанем и налијем нам пиће и запалим цигарете:

– “ Све је на теби секси, очи, сисе, гуза, бутине, темпарамент, Боже како ме узбуђујеш.“ – признам јој.

– “ И ти мене, прогутала би те.“ – влажним уснама ми љуби врат.

Одлазимо у каду и купамо се перући једно друго милујући се. Док јој бришем косу, по леђима, сисама, гузи и бутинама она гледа како ми се мушкост крути, узима је прстима и ставља међу своје бутине:

– “ Ниси ни ти одавно ?“ – пита ме шапатом док ми љуби врат.

– “ И не сјећам се, а ти ? “ – велим јој.

– “О, давно је то било, и не овако љепо.“ – рече са сјетом – “ Пусти то, дођи.“ – повлачи ме на кревет.

Милујемо се и љубимо, желим да те њежности што дуже трају, док ме не поче она грчевито стискати и страсно љубити:

– “ Узми ме, одмах.“ – окрће се на леђа и вуче ме на себе.

Провлачим јој руке испод рамена и грудима јој љежем на набрекле сисе, а она хитро намјешта међуножје, зграби ме бутинама око слабина и поче се увијати куковима намјештајући се да мушкост продре у њу до краја.

– “ Боже шта је љепо…“ – изусти прије вриска кад осјети сјеме у себи. Укочи јој се тјело у грчу, уситно задрхта цјелим тјелом , па опет укочи неколико тренутака, а онда се обоје испреплетених удова млитаво опустишмо по кревету.

Не могашмо говорити од силног усисавања зрака широм отворених уста и кад се смиришмо, тако загрљени, заспашмо. Спавали смо до пред зору. Сунчеве зраке само што нису преко свјетионика на Каталинића брегу продрле у собу кад нам се отворише очи. Мирјанина глава је преспавала на мојој мишици, а тјело се гријало припијено уз моје. Пољубим је међу снене очи, а она полако отвори једно па друго, заигра сањивим погледом по мом лицу, а онда јој се усне раширише у задовољан осмјех и очи добише сјај:

– “ Први трен се нисам сјетила гдје сам. О, шта ми је љепо.“ – загрли ме и пребаци бутину преко мојих слабина.

– “ Јеси ли шта сањала? Ја сам спавао као топ.“ – помилујем је по гузи.

– “ Ништа, брзо сам спавала, нисам имала кад.“ – мази се она.

А тада наставишмо гдје смо ноћас стали.

Послије туширања спремили смо доручак, поспремили кревет и собу, ставили ланцуне и веш на прање у веш машину и изашли ван. Мирјана је купила на Пазару нешто поврћа и воћа и отишла кући да за сестру и себе спреми ручак, а ја сам навратио на Вишу економску и у библиотеци посудио књигу која ми је требала за наредне испите у децембру.

Advertisements