Са Мирјаном сам се виђа пар пута недјељно, углавном у гарсоњери, овисно о мом турнусу. Стигло је прољеће, скоро ће почети и купање. Она би нашла неки посао на одређено време, па би опет била у потрази за новим и тако јој је време пролазило.

– “ Шта се не удајеш?“ – питам је у шали.

– “Немам праву прилику, ови што се нуде нису ни за шта, већина их нуди оно што већ имам с тобом, ваљда ће неко налетити ко ми по свему одговара. Шта би ти тада без мене?“ – шали се и она.

– “Не би црка, било би ми драго да ти се испуни жеља, да будеш задовољна удајом.“ – кажем јој полуозбиљно.

– “ А ти не мислиш на женидбу?“ – пита ме гледајући испод ока.

– “Није ми ни на крај памети. Факултет, војска, па женидба, тим редом, значи тек за једно пет шест година.“ – рачунам на прсте.

– “ О, благо теби, како ти се да читати те књижурине?“ – чуди се она и гледа моје књиге разбацане свуда по стану.

– “ Тешко је то објаснити, књига мени треба као крух, вода, зрак, а ваљда ће од тога бити и неке користи, ко зна?“ – покушавам јој објаснити.

– “ Можда и разумијем. Неко воли путовати, неко воли слатко, неко је опчињен музиком, а ти књигом и науком.“ – замисли се она.

– “ А ти, за чим ти жудиш?“ – играм се њеним прстима.

– “ Волила би наћи прави стални посао, удати се и имати дјецу. Дјецу волим највише на свјету, све би за њих дала.“ – сјетно се смјеши.

– “ Згодна си ти, буди стрпљива, нећеш дуго на то чекати.“ – тјешим је.

– “ Кад би нашла неког сличног теби, само да умјесто књига жели породицу, сутра би се удала.“ – пребаци тобоже на шалу.

– “Шта то има на мени да те привлачи, нисам ништа посебно,просјечан момак?“ – рекох јој.

– “ Можда ја то гледам другим очима. Волим плаве мушкарце, смирене, сигурне и одлучне, а опет добре душе. То се више осјети него види. Ето, ми се забављамо доста дуго, а до мене није стига глас да се нешто прича о нама, да си се хвалио, док су се друг хвалисали на сав глас иако се с њима нисам ни пољубила. Такви ћакулони ми се гаде.“- покушава ми објаснити.

– “ Драго ми је да тако мислиш о мени, црноока љепотице.“ – шетам јој јагодицама прстију од голих груди преко пупка па по ситним маљама посутом стазицом од пупка до шумарка, а она се јежи, задрхта и баци се на мене. Топло меко тјело, набрекле груди и тврда хладна обла гуза у трен ми пробдише мушкост и наша се тјела спојише.

Знојни и опуштених и помјешаних удова жедно удишемо ваздух, а кад дођошмо себи она ми рече у подбрадак:

– “ Бојим се да с никим нећу уживати у сексу као с тобом.“

– “ Хоћеш, секс без осјећања је ништа, само гола страст, а ми нешто једно за друго осјећамо и зато нам је љепо, иначе не би били скупа. Време све доноси и односи, тако ће бити и код нас.“ – шапћем јој размазујући јој капи зноја по трбуху око пупка.

– “ Тешко ће ко ово задовољство избрисати из мог сјећања.“ – мази се она.

– “ Из сјећања не, али ће задовољства бити, од сјећања нема користи, само меланхолија.“ – велим јој сјетно.

– “ А сад ми реци нешто искрено, шта би ти урадио да останем трудна?“ – подиже главу и гледа ме продорним погледом до дна зјеница.

– “Вјенчали би се, ако би ти пристала!“ – одговорих без размишљања.

– “ Стварно!? А твоји планови!?“ – изненади се, ваљда је очекивала некав другачији одговор.

– “Зашто не? А планове би коригирали, можда би било теже, али нису неоствариви. Увјек имам на уму такву могућност, поред све пажње може се десити, па водим љубав с цурама с којима би се сутра могао оженити, не би желио да дјете пати ради мојих грешака.“ – појасних јој.

– “ Не мисли да сам трудна или да не водим рачуна о томе, сад си ми још дражи…“ – два бисера јој из очију клизнуше низ образе и ми их прогуташмо у страсном пољупцу.

Advertisements