Јесте да је љето, јест да се ради, јест да је у граду и на плажама пуно љепих и згодних туристкиња, али треба и испите припремати. Предмет Истраживање тржишта сам припремио за испит, требаће га још мало обновити, а сада сам интезивно припремао испит из Њемачког језика.

Душан је са својим студијима социологије био при крају, па је вршио истраживања и припремао податке о чланству СКХ у Далмацији за неку социолошку студију. Понекад би ме замолио да му сређујем неке табеле, цртам графиконе, израчунавам му аритметичке и геометријске средине и израчунавам и цртам трендове. Објаснио ми је да се толико око тога труди пошто ће рад послије обране на дипломском испиту бити објављен у часопису “ Наше теме“ које је уређивао социолог и политичар др Стипе Шувар, познати социолог. Он је стално доносио тај социолошки часопис, као и неке друге у којима су била излагања професора, доктора наука и филозофа тзв. Корчуланске љетне школе: Кангрге, Супека, Булата и других, а такођер и материјале о уставним промјенама, амандманима на Устав СФРЈ и Република, а прелиставајући их без много улажења у високопарно фразирање, што ми је то све за и контра изазивало неку смушу у глави:

– “ Шта се овдје у ствари дешава?“

-“Уставним амандманима се самоуправљање уводи у све поре друштва од врха до дна или обрнуто, тако да ће свако знати за шта се његов динар троши, одлучује колико ће се и гдје трошити, контролирати то и одлучивати о томе. Ови из Љетне школе су мислиоци који критички сагледавају остваривање комунистичке идеје зацртане по Марксу, Енгелсу и Лењину у нашим увјетима и не слажу се баш са оним шта Кардељ ради, јер сматрају неке његове поставке утопијом.Око израде устава, а ови су амандмани први кораци, ће бити расправа и трајаће то још доста дуго, јер се уводи практично нови друштвени систем који нема узора у свјету, биће доста супротстављених мишљења на свим нивоима и у свим струкама. На што ће то личити, зависи о много компромиса, који се морају постићи у сфери науке и политике, а све то се настоји комплементирати са идејом и покретом несврстаности, па су и свјетски погледи упрти у нас и прате шта се ради,“- покушава ми он резимирати сва та престројавања.

-“Овдје се много критикује кинеска “ културна револуција“, а мени се чини да је њен концепт пуно једноставнији него ово што се код нас ради. Чини ми се да су и студенти 1968. године тражили код нас слично, дебирократизацију друштва?“ – питам га.

– “ По нашим мислиоцима “ културна револуција“ је ултраљевичарски покрет и идеја коју је немогуће спровести, а да друштво као цјелина не назадује. Ако интелектуалце шаљемо да окопавају поља, истина је да ће они нешто научити о пољопривреди, али како научити пољопривредника да на факултету школује агронома који ће правити хибридно сјеме, ако то ни сам не зна. Они покушавају на тај начин да створе човјека свезналицу насупрот закону друштвене диобе рада, а ако хоће да се рјеше нагомиланих бирократа има других начина. Код нас су студенти и њихови идеолози тражили да се елиминише “црвена буржоазија“ коју стварају друштвене привилегије, али су им замазали очи обећањима и промјенама устава, а видиће се шта ће од тога бити.“ – он се смијуљи.

– “ Интересантно ми је то што загребачки и љубљански студенти се нису око тога оглашавали, док су београдски били прилично жестоки?“ – питам га.

– “ Нису зато што овамо пушу неки други вјетрови обојени прилично националистички, а Београдска 68. је више интрнационални, класни, љевичарски покрет што овима не одговара, не могу свој национ никако уклопити у идеју која је класна. Засад се потајно, далеко од јавности води тешка борба између двије струје у ЦК СКХ, све везано за амандмане или уставне промјене. Суштина је да су једни за пренаглашавање националног, а други класног принципа у прилазу тим промјенама. Први друге оптужују за централизам, а други прве за национализам обучен у децентрализацију. Неће тако дуго, почело је већ цурити понешто тога у штампу, “између редова“ се то може уочити, кад је неко у току збивања.“ – наговјештава ми он тешка превирања у политици “оних горе“.

– “ А шта ви у Омладини око тога радите?“- питам га.

– “ Ко омладину о томе шта пита, то је још у најужим врховима Партије и власти, а ја ћу се ионако ускоро рјешити политике. Одлучио сам да пређем по престанку мандата у “Слободну Далмацију“, бићу тамо уредник и новинар аналитичар.“ – изненади ме.

– “А што ниси гледао да пређеш на неки факултет, предајеш социологију и бавиш се социолошким истраживањима, то ми је некако мирније и академскије од новинарства, а усто пишеш и истражујеш шта те воља за неке стручне, дневне или мјесечне новине?“ – сугеришем му.

– “ Бавио сам се том идејом, али у Слиту за то нема услова, а да идем у Загреб или Београд за асистента беш ми се не мили, увјек ће неко из тамошњих кланова имати предност над дошљаком као што би био ја. А и Далмацију не би мјењао ради климе уз исту или мању плаћу. То је превагнуло.“ – изјасни се он.

– “ Новинар, сјећаш ли се шта ти је ћаћа говорио кад је видио оне чланке у “Плавом вјеснику“?“ – питам га.

– “ О, како не, и ти си томе кумовао.“ – насмија се – “ Знам да требам бити опрезан, преносити туђе ставове, а не их тумачити, бити објективан, мада и тада новинар испадне крив, јер “главоње“ су увијек заштићене, али ме тјеши што се у “Слободној“ формира добра екипа: Прелас, Кулушић који траже школоване кадрове и имају концепцију да повећају тираж, па ће мање бити овисни о политичарима који држе кесу, а и ја мислим да им идеја није лоша. Пробаћу, ја волим пискарати, па шта буде. Плаћа ће ми бити добра, послије пар мјесеци постаћу уредник, јер они тамо немају засад пуно школованих кадрова, а и стан ми обећавају у кратком периоду.“ – образлаже он своје разлоге.

Док он толико прича, што му није био обичај, осјећам да је несигуран, да то још није сјело како треба, па га настојим усмјерити, мада знам да ће као и увјек радити по своме:

– “ Пиши о привреди, економији, развоју, ту си мање на удару него кад се бавиш чистом политиком, а тему не мораш на брзину, као дневну вјест, обрађивати, и ако промаши није на теби кривња, већ на ономе ко ти податке даје и тумачи. О политици се мора писати брзо и свакодневно и имати добре изворе иза кулиса, који опет нису гаранција да ће те заштитити, ако та струја губи пустиће првог тебе низ воду или повући са собом низбрдо. Ваљда знаш политичаре!“ – савјетујем га.

– “ Та ти је добра, добро препоручујеш, размислићу о томе.“ – замисли се.

– “ У “Нашим темама“ можеш се бавити чистом струком, ако стојиш добро с Др. Шуваром.“ – избацим и ту идеју.

– “ Познајемо се, нешто је старији од мене, али добар је социолог и критичан ум. Он је родом ту од Вргорца, Имотског, радничко сељачко дјете као и ми.“ – објасни ми.

– “ А женидба, мислиш ли на то?“ – насмијем се, користећи његову отвореност, која није била баш његова особина кад сам ја био у питању.

-“А, има још времена, кад се ово среди, видићу онда.“ – неодређен је.

– “ Идеш с Катјом, стално?“ – питам га.

-“Аха, вјеројатно ћемо се узети, али има времена.“ – затвара се он.

-“Размисли добро о оном писању, о економији, нешто ти ту могу помоћи, а ту је и др. Комазец кад су банке, финанције и развој у питању. Имаш и Вукашина Котура кад је право у питању. Није то толики баук колико изгледа, уосталом то је материјална подлога твојој социологији.“ – још једном ојачавам свој предлог.

– “ Па да, добро их познајем, а они су ту увјек у току.“ – сложи се он.

Advertisements