Поподне се нагло наоблачи и већ је око пет сати, послије почетног поводња, сипила уједначена киша као усред касне јесени. Рачунао сам да по оваковом времену Марија неће доћи, а ако и дође гдје би ишли, можда у кино или ћу је наговорити да дође у стан. Погледам програм кина у новинама, ништа се није приказивало што би било вредно пажње, бар по мом мишљењу, а сачекаћу да видим шта она каже, ако дође.

Обучем одјело и мантил, узмем кишобран, па се упутим код аутобусне станице одмах испред улаза у зграду. Станем испод надстрешнице “Словенијалеса“ и чекам аутобус. Већ је прошло седам, а аутобуса још нема. Паде ми на памет да касни ради кише, што је био редовит случај у градском превозу.

Изађе неколико путника отварајући лумбреле одмах по изласку из аутобуса, а кад већ помислих да нема Марије она се појави на излазу помажући старијој госпођи да сиђе низ виоке и клиске стубе. Приђем с кишобраном и склонимо се испод настрешнице, да испланирамо шта ћемо.

– “ Види вримена, до подне дивота, а сада права јесен, обукла сам и мантил који сам већ спремила као вишак у ормар.“ – отреса она капи воде са мантила.

– “ У шетњу не можемо по овом времену, желиш ли у кино, ту је близу Дом ЈНА, од осам?“ – предлажем јој и показујем руком на оближњу зграду.

– “ А шта се приказује?“ – пита.

– “ Није ми познат наслов, нити глумци, нити о чему се ради, само знам да се приказује од осам.“ – кажем јој, а у резерви држим други предлог, мало рискантан, а можда и упали због оваква времена – “ А можемо код мене, видићемо у новинама за сва кина, па одабери.“

– “ Ти овди станујеш, тко ти је код куће?“ – уозбиљи се.

– “ Сам сам, сестра долази у десет с праксе.“ – покажем јој зграду и улаз.

– “Добро, идемо.“ – мало одугловачећи изговори, али ипак пође.

Уђемо у стан, скинемо мантиле, склонимо лумбреле у купатило и рекох јој:

– “Уђи слободно, није неки нарочити намјештај, све је то за послужити привремено.“

– “ Јели ово твој стан или сте подстанари?“- распитује се.

– “ Братов је, а станујемо сестра и ја, он је у Врањицу код своје госпође. Тако је засад, а докле ће, видићемо.“- објасним јој.

Провири у кухињу, па на лођу:

– “Липо је, баш за самца, на липом је мисту.“ – одушевљена је положајем стана.

Понудим је кавом и пићем и додам јој новине да прегледа кино програм. Сјела је на полуфотељу, пребацила ногу преко ноге и читала док сам ја сервирао пиће и каву.

– “ Нема ништа нарочито, овај у “Централа“ сам гледала, ма не морамо нигдје ићи, гледаћемо мало ТВ, ево има неки филм, надам се да је добар.“ – одложи она новине.

– “ Добро, слажем се.“ – упалим ТВ.

Тад сједнем до ње и куцнемо се чашама:

– “ Добро дошла у мој дом.“

– “ На здравље, хвала на дочеку.“ – насмјеши се крајем усана.

Дугу плаву косу је смотала у полупунђу, на ушима јој мале рећине свјетлуцају на свјетлу сијалице, око врата златни ланчић с крстићем и срцем као привјесцима, блуза јој је крем боје с великим колетом, а вешта на фалде дискретног каро дезена.

– “ Види се да се бавиш манекенством, тако си елегантно обучена! Да ли добијате посебну награду за то, јер ти то није редовни посао?“ – питам је док пијемо каву, а на телевизији трабуњју у Дневнику о Савки и Трипалу.

– “ Ма врага, да нам бар поклоне нешто од оних модела биле би задовољне. Добијемо само слободне дане, новце ваљда узму себи. А ја узмем узорке или препишем врсте материјала и кројеве па послије у творници од отпадака сашијемо и прокријумчаримо.“ – смије се она.

– “ Прокријумчарите, зар вам дају изнњети преко капије?“ – сад се и ја смијем.

– “ Ново обучемо на себе, а страо носимо у кесици, па ако ти одузме није штета. То сви раде, мушко и женско. Па и шта ће им окрајци, то ионако продају на отпад.“ – објашњава она.

– “ Хоћеш ли ми показати како ходаш по писти?“ – наговарам је.

– “ Ма немој, срам ме.“ – зацрвени се.

– “ Ја овдје сам и срам те, а тамо гдје те гледа хиљаду очију није!?“ – насмијем се.

– “Па добро.“ – уста она и иде по замишљеној стази од ТВ до улазних врата, неких четри метра, укршта ноге и њише куковима. И треска грудима.

-“ Одлично, љепо су вас научили.“ – рекох и устанем, узмем је за руке и пољубим. Осјетих њен лагани стисак мојих прстију као охрабрење.

Узмем је за струк и лагано привучем уз тјело. Она ме загрли око рамена и након што пољупци постадоше дужи и страснији чврсто ми се објеси око врата. Док је једном руком држим око струка другом јој милујем час једну час другу сису. Њени бокови стиснути уз моје лагано подрхтаваше.

Лице јој се благо зарумени кад ми рука клизну према њеном трбуху и међуножју. Инстиктивно стисну бутине, али на мало јачи притисак руке попусти их.

Угасим свјетло, собу је обасјавао само плавичасти одсјај ТВ екрана. Поведем је према кревету, а она заста:

– “ Згужваће ми се роба, радије сидимо.“

Не говорећи ништа, извучем јој блузу из сукње и полако је откопчам и скинем, а тада јој откопчам сукњу и она ми механички поможе да је скинем, па све то пребацим преко наслона столце. Сад је била у риђипету и малим гаћицама које су више откривале него скривале. На брзину скинух и своју одјећу и бацим је преко њене, полугола тјела се додирнуше у загрљају, крв је тутњала кроз жиле , а дах нам се убрза.

Лагано се спустимо на кревет непрестано се милујући и љубећи. Узбуђење код обоје достиже врхунац, брзо јој скинем гаћце и ослободим сисе риђипета. По њеном миловању сам знао да јој ово није први пут. Она слободно узе моју мушкост и милује је док сам ја миловао њено међуножје. Тад ме повуче на себе ширећи ноге и вјешто се намјештајћи прими мушкост која клизну глатко док Марија уздахну и поче гибати гузом у ритму мог продирања. Према брзини ритма осјећам да ће брзо достићи врхунац па и ја убрзам и док ме је она свом снагом стезала бутинама око слабина, а рукама око рамена и леђа, гурајући ми језик дубоко у уста, доживишмо истовремено екстазу. Њен стисак попусти тек кад све сјеме се изли у њу, па легох поред ње. Обоје смо мировали неколико тренутака, а тад усљедише њежни пољупци у врат. Њена пунђа се распустила и сад јој је љепа плава коса прекривала јастук.

– “ Хвала ти, било је дивно, а теби?“ – шапнем јој.

– “ Аха, прекрасно.“ – сјетно се насмјеши.

– “ Чему таква фаца, нешто није у реду?“- питам је док јој се играм с косом.

– “ Шта ћеш о мени мислити, састали смо се тек два пута, а нисмо се давно ни упознали.“ – мучи је.

– “ Не мислим ништа лоше, ти си одрасла цура, имаш потребу као и ја, то је сасвим нормално.“ – тјешим је пољупцима.

– “ Али сви желе невину кад се жене, а и сам знаш да ја то нисам.“ – откри разлог своје забринутости.

– “ Знам да је тако било, да се неки тако хвале, али су та времена прошла, више се прича него што у стварности јесте. Мало њих сада невино уђе у брак, било мушко било женско, те те то не треба бринути.“ – настављам је тјешити.

– “ Ти би се оженио цуром која није невина?“ – пита ме гледајући ме продорно у очи.

– “ Да, зашто не! Уосталом, то је никада нећу питати, ни прије брака ни у браку.“ – одговарам јој одлучним погледом.

– “ И неће те интересирати с ким је и када је изгубила невиност!?“ – чуди се.

– Не, нећу је питати! Шта имам од тога? Само би убацио клицу неповјерења за цјели живот. Нико није на овом свјету безгрешан, без мана, а нико толико добар да би био идеалан. Сви смо ми неки просјек, који час стрши у добром час у лошем смјеру.“ – озбиљан сам ја.

– “ Ја сам је блесаво изгубила, знаш ове модне ревије, тамо има свашта…“ – поче ми причати.

Затворим јој уста пољупцем:

– “ Не мораш ми ништа рећи Марија, нисам ти ја исповједник, вјеројатно си то њему причала, он ти је рекао шта требаш чинити. Шта о томе мислим рекао сам ти.“ – отклањам њену намјеру.

– “ Јесам, исповидила сам се, он ме утишио, онако рутински, мислим да ме није добро ни саслуша. Десет Здравомарија и опрпштено ми је.“ – жали се она.

– “ Па и ја ти кажем да то није неки грех, од крви си и меса као и друге, то је потреба тјела и душе у младости, а рекао сам ти да се на то сада другачије глаеда. Ако ти то буде захтјевао будући муж онда нисте једно за друго и готово.“ – настојим јој умањити осјећај кривње.

– “ Ипак ћу ти рећи, молим те саслушај, разумнији си од свећеника. То се десило на ревији, послије наступа нас одвели међу одабрано друштво, пило се и јело и све су нас на крају одвукли у кревет, онако омамљене и на силу. Била сам понижена и третирана као најгора курва и то ме стално мучи, а ником и нигдје се нисам могла жалити. Неке су одраније знале да се тако наступи завршавају, а да сам знала да ће се то десити никад ревију не би видила. Имала сам момка посли тога, трибали смо се узети, а кад је од мене сазнао да сам невиност изгубила то је навео као разлог да ме не може женити, а није му сметало док се није трибао одлучити на брак. Зато ти то говорим.“ – исприча она своју муку.

– “ И боље је да ниси с таквим ушла у брак, била би му крива цјели живот, стално би ти приговарао. Наићи ћеш ти на неког ко то разумије, ко ће те волити и као жену и као човјека и неће чепркати по твојој прошлости.“ – додајем јој мало оптимизма.

– “ Таквог разумног као ти, било би липо!“ – насмјеши се с олакшањем.

– “Сумњам да би толико дуго чекала. Предамном је Војска, студији од најмање двије године, далеко је моја женидба.“ – казивам јој своје планове.

– “ Не рачунам ја на брак с тобом, не трибаш се бојати да ћу те уцинити, ја сам пристала да се с тобом забављам јер си ми драг, а има још припрека које би нам стајале на том путу, на мојој страни.“ – каже ми док ми милује прса.

– “ Значи, ни ти не журиш у брачну луку. А шта те то спречава да планираш озбиљнију везу са мном?“ – пробудила ми се знатижеља.

– “ Рекла сам да сам се распитала о теби, сви говоре о теби липо, ма су ми реки и да си православац, Србин, а када би то моји сазнали полудили би, а нарочито у данашње вриме. Они су велики католици, велики Хрвати, прије би ме се одрекли за цили живот него пристали да се удам за тебе. А то мени не смета, сада сам овди с тобом, али се морамо чувати да нас неко не види од мојих познатих, одма би то доспило до мојих, па би настрадала. Одма би ме вратили на село, а можда на брзину удали за неког тамо или гастарбајтера. Тако је то загрижено, о томе се не море са њима ни говорит, само тирајау по своме.“ – запрепасти ме њена прича.

– “ Разумијем те, ја не могу из своје коже, то сам што сам, мада то не сматрам ни добро ни лоше, то је једноставно тако. Библија каже да смо сви Божја дјеца, а што то неко заборавља и мање важно ставља на приоритетније мјесто ту ја не могу ништа. Драго ми је да се у томе слажемо. Ником не желим зла, па га ни од кога не очекујем, али не значи да тако сви мисле.“ – кажем јој.

– “ Не смета ти да се виђамо овако потајно? Какве сам ја сриће, онај тко ми се свиђа и тко ме разуми није оно што моја родбина жели.“ – уздахну она.

– “ Не смета ми, виђаћемо се ми, али знам да ни крв није вода, не можеш се ослободити тек тако родбине, родитеља и порјекла, све и да хоћеш стално би их имала на врату, а какав је то онда живот? Забављаћемо се овако како можемо, па док траје, важи?“ – питам је.

– “ Да, баш ћемо се забављати, за инат!“ – насмија се она завјеренички.

Леже ми на прса и косом нам покри лица, која су се уснама спојила у страствени пољубац. Рукама јој гњечим округлу гузу док ми њен трбух притиска укрућену мушкост.

– “ Тко ће сад кога, Хрватица Србина или Србин Хрватицу зајахати?“ – шапће ми на уво.

– “ Нека буде један према један.“ – угризем је уснама за ушну шкољку.

Она се подиже и опкорачи ме стављајући мушкост у међуножје. Док сам ја миловао њене бутине и сисе коса јој је вијорила као да је носи јака бура. Мушкост јој је продирала дубоко и она затвори очи и зину, па убрза, а тада ми паде на прса док сам ја подигао бокове и испунстио сјеме у њу.

– “ Како то ради Хрватица?“ – насмјеши се и сјевну ланено плавим очима.

-“ Дивно, нека само потраје још дуго, љепотице моја.“ – пољубим је захвално у напућене усне.

– “За ово се нећу исповидати, неће она фратрина сазнати ништа.“ – насмија се она.

– “ Мени си се исовједила, опроштено ти је.“ – пољубим је у уво.

Време је било за одлазак. Истуширали смо се и обукли и отпратио сам је на аутобус. Весело, лагана као ластавица, ускочи у аутобус, обриса замагљено стакло и баци прстима пољубац док аутобус крену. Вратим се у стан, отворим прозор да изађе њен мирис и на ТВ екранима окренем програм на РАИ УНО, а баш је неки Наполитанац пјевао: “ О соле мио…“.

 

Advertisements