Годишњи одмор нисам користио по предвиђеном плану већ у договору са шефом у Солину Ћиром Вученовићем, код кога се водила евиденција мога рада, према потреби за испите на факултету. Тако су ми плаћени допуст од тридесет дана и годишњи одмор покривали потребно одсуство с рада за испите. Радио сам цјело то љето јер најесен уписујем трећу годину на Економском факултету у Осијеку.

На послу није било проблема, све се одвијало како треба, а остајало ми је доста слободног времена за учење, а како сад нисам имао шта учити док не упишем годину, раио сам за шефа Ћиру неке анализе рада станице, које су од њега из ЖТП-а захтјевали, с којима су он и његови надређени шефови били необично задовољни, јер сам убацио нове научне методе које сам из Економике подузећа научио, а које су увелико биле прецизније и аналитичкије него постојеће статистике и евиденције. Тада су ме почели звати на све стручне састанке када би се сагледавала проблематика рада у станици иако то није био мој непосредни задатак или обавеза.

Поподне и навече сам био слободан изузев дана кад би се потајно састајао са Маријом, најчешће у стану, мада су неки из клапе почели сумњати да се ми виђамо по нашем понашању кад би заједно били у клапи. Но, за то нису имали доказа, а ја сам трпио приговоре што ту шансу не користим кад је очито да је она заинтересирана. Ми смо се бранили да смо само добри пријатељи и ништа више.

Предвече би отишао на плажу на Звончац, тамо би ми на сикама било љепше и мање гужве него на другим плажама, а увјек би био неко познат и тако би се купали до заласка, а онда се разилазили на вечеру и опет нашли навече на Пјаци.

Једно поподне затекнем тамо студента на Вишој стоматолошкој Раду, а недалеко њега су се сунчале двије дјевојке.

– “ Здраво, јесте ли скупа?“ – јављам се Ради и цурама.

– “До сда нисмо били, чекали смо тебе.“ – рече плавуша као мљеко бјеле пути. Видило се да није домаћа и да јој је ово први дан на плажи.

Послије прве збуњености Раде се трже:

– “ А шта ћу ја сам, а њих двије? Нисам знао да ћеш ти сигурно доћи.“

-“Па могао си цурама понудити излазак вечерас, да нисам дошао овдје био би вечерас на Пјаци, а ниси ти за бацити, можеш ти с двије. Јел’ тако цуре?“ – зафркавам се као да смо стари знанци.

– “ Што не, не једемо ми момке.“ – плавуша је комуникативнија.

Упознамо се. Плавуша је Дуња из Осијека, медицинска сестра, а црнка је Јела, њена родица Имоћанка, медицинска сестра у “Сплитским топлицама“. Дошла јој родица Дуња у госте.

Договоримо се да се вечерас нађемо, па ћемо на плес на Звончацу. Чекаћемо их мало даље од улаза у башту око девет сати. Некако спонтано је дошло до тога да се црномањасти Раде опредјели за плавушу Дуњу, а ја плав се допадо црнки Јели за пратиоца. Мало смо се смијали на рачун тога, као супротности се привлаче.

Раде је био ван себе од радости:

– “ Док не чује да сам студент, ај ћа!“

-“ Ма није ти то, него си се сам с тим оптеретио. Већина их не иде на плес него лови шкурибанду, али признајем, лакше је кад имаш избор за понудити.“ – велим му.

– “ Ти знаш да сам ја шворц?“ – он ће.

– “ Знам, не брини се за то, отплатићеш кад ми буде требало поправљати зубе.“ – насмијем се.

– “ Онда ћеш се начекати!“ – насмије се и он – “ Него, је ли те питала твоја гдје радиш и одкле си?“

– “ Јесте, рекао сам да сам из Промине, од Оклаја, а ти да си од Книна, Поткоње.“ – кажем му.

– “ Добро је, тако сам отприлике и ја рекао, ја од Книна, а ти од Дрниша.“ – вели.

– “ Не знам јели повјеровала, рече да говорим ка’ православци, али сам јој објашњава да се тако у Промини говори.“ – кажем му.

– “ И Дуњи је било чудно моје име, а ја јој објашњавао да је тако у овим Буњевачким крајевима.“ – каже Раде.

-“ Враг однио “маспок“ и њихову пропаганду, докле је то дошло!?“ – кажем му – “Сада се почело прво на то гледати, па тек на све остало.“

– “ Видим ја то на студијима сваки дан, више се говори о политици него о струци. Јебеш им матер, морам трпити.“ – жали се Раде.

– “ Е, зато ћемо вечерас паметно навалити, па шта буде.“ – насмијем се.

-“ Слажем се, живио секс!“ – узвикну студент Раде – “Да видимо је ли се ту мјери националност.“

 

Цуре су биле тачне, све је било у реду само се Дуња жацала на додир, мало је пекла од сунца поцрвењела кожа.

– “ Ви сте медицинари, знате који аналгетик треба.“ – кажем им – “Ја препоручујем нешто жестоко за пиће, то вам је као андол.“

Сви се сложише и наручимо “Бадел“ коњак.

Башта је била пуна, од прејаке музике с разгласа и жамора једва се могло разговарати. Наступао је Ђорђи Перузовић са својим гостима, пјевајући своје и стране хитове, а маса младости се њихала у ритму музике на премалом подију.

На првој паузи Дуња одуста од плеса:

-“У гужви ми стално повређују леђа, страшно ме запече кад ме неко гурне.“

– “Попијмо пиће па идемо шетати уз море, тамо ће те вјетар расхлађивати.“ – предложи Раде.

– “ Слажете ли се вас двоје?“ – упита Дуња.

– “ Зашто не, тамо је љепше слушати музику него овдје. Плести се од гужве ионако не може.“ – погледам Јелу, а она кимну главом.

Шетамо све до Каштелета. На по пута смо срели задње парове који су се враћали. Станемо у малој вали и сједнемо на сике, Ђорђи Перузовић и оркестар су се чули на махове док је море шапутало међу стјенама.

– “ Овде је фино, скоро да ме не жари кожа.“ – јави се Дуња припаљујући цигарету.

– “ Још би било боље да се бућнеш у море.“ – предлажем јој кроз смјех.

– “ Страх ме саму, чула сам да је ноћно купање боље и лепше него дневно.“ – гласно размишља она.

– “ Идемо скупа.“ – понуди се Раде.

– “ А костими?“ – насмија се она.

– “ Ко види имаш ли костим или не кад уђеш у воду.“ – наговара је Раде.

– “ Иди ти први, да знам где ћу лакше ући.“ – сложи се она.

Раде оде иза стјена, скину се у трен и јави се из мора:

– “ Ооо, што је вода добра, дивота једна! Дођи Дуња.“

Ја и Јела гледамо у води бјело Дуњино тјело како се примиче Ради:

-“Шта ћемо нас двоје, хоћемо ли и ми?“ – питам Јелу.

-“Не знам, срам ме.“ – прошапута она двоумећи се.

-“Идемо и ми, види како уживају.“ – повучем је одлучно и она се одљепи од стјене.

Скинемо се голи и Јела пожури у воду. Вода је топла као у кади, изједначена с топлином зрака. Раде и Дуња су се заклонили петнаестак метара даље од нас иза стјене и од тамо се чуо цилик и пљускање воде да је и нама било јасно шта се тамо ради.

Привучем Јелу, а она ме загрли око врата и поче страствено љубити док су нам се тјела трљала једно уз друго и расхлађивала водом. Мушкост ми је набрекла и бола је у трбушчић, а она је узе прстима и стави у међуножје и ста стискати бутинама. Приђемо ближе сики да се склономо колико толико од случајних погледа, она ми окрену леђа и наслони се длановима на стјену. Рашири мало ноге, а мушкост јој глатко улети у међуножје. Гуза јој се затресла, а она задовољно јекну од наглог продора мушкости. Гњечим јој набрекле од воде клизаве сисе, а она се увија цјелим тјелом при свалком судару. Море нам пљуска око бутина и хлади нам тјела.

Свршавали смо кад зачушмо Дуњин зов:

– “ Јесте ли вас двоје добро?“

-“Ахаа.“ – јавим се промуклим гласом док Јелу држим око струка и она ми љуби врат.

-“Нисам знала да је овако липо купати се ноћу.“ – шапуће ми Јела мазећи се.

-“Нарочито ако је зачињено сексом.“ – слажем се са њом.

Раде и Дуња никако да се појаве иза своје сике. Само се чуло како пњуска вода и тупи судари тјела. Обглим Јелу и миловање наново поче, опет страст и секс и пљускање воде.

Тек у зору смо изашли из воде, почео је ћарлијати вјетар с Мосора и носити свјежину с копна. Обукли смо се и пушећи у ходу лаганим се кораком загрљени враћали у град. Умор нам се видио на лицима, опуштеност и смиреност нам је била у души.

Испратили смо их до Светог Фране гдје су сјеле на аутобус и отишле према Грипама, а ја и Раде смо сјели у башту “Bellvia“ и наручили каву.

– “Онда студенте, јеси ли издржа?“ – питам Раду.

– “А, јесам, добро је било, предобро.“ – смијуљи се он уморно.

– “Ватрена Славонка, угријала се изнутра и извана.“ – велим му.

– “Бога ми јесте. Штета што вечерас одлази.“ – каже он снуждено.

– “Нисам знао, чинило ми се да је тек дошла?“ – зачудим се.

– “ Јесте овдје, али је раније дошла код родбине у Имотски, па јој истиче годишњи, мора назад.“ – поспано ће Раде.

– “ А тако, а ја с Јелом нисам ништа уговара, знам гдје ради, лако ћу је наћи, али ово испаде све непланирано.“ – сјетим се да се о поновном виђењу нисмо ништа договорили.

– “ Лако зато, питаш кад ради и ето вас.“ – каже Раде.

– “ Видићу, ајмо сад на спавање.“ – устанемо и кренемо свако својим путем.

Јелу сам видио навече тог дана. Ишла је под руку с мушкарцем средњих година, на тјемену проћелавим, а по понашању се не би рекло да су род. Кад смо се миомоишли само ми је очима дала знак да мирујем и не подузимам ништа. С њим сам је сретао и касније, задњи пут ми се учинила да је окрупњала. Или је била трудна или се то мену учинило због таквог кроја веште,нисам био сигуран.

 

Advertisements