Вратили смо се у Сплит скупа, мене је дочекао опет рад у Комисији. Средили смо документацију и другог марта су упућени позиви за састанак Конфернеције СК жељезничког чвора Сплит који ће се одржати седмог марта. Како сам ја радио Записник у рукопису требао сам га сад издиктирати  дактилографкињи Аници Брајковић да откуца на матрице и то смо направили  сљедећих дана и копије упутили Опћинском комитету СК Сплит, Дирекцији СТП-а и ЖТП-а Загреб, Предсједништву конференције СК ЖТП-а Загреб, новинама “Слободној Далмацији“ и “ Жељезничару“.

Седмог марта почела је Конференција СК жељезничког чвора Сплит у 16 сати у Дому жељезничара и ја сам читао Извјештај пред пуном салом у мртвој тишини, иако је то била дужност предсједника Комисије Бана Јерка, ради љепше и течније дикције:

 

 

 

 

 

 

 

 

Идвјештај

 

 

Комисије ООСК станице Сплит за испитивање појава национализма и шовинизма у чвору Сплит и одговорности појединих чланова СК у свјетлу политичких догађаја у СР Хрватској у току 1971.године, а посебно у вези догађаја у ЖТП-у Загреб и предлог мјера у духу уводне и завршне рјечи са 21. сједнице Предсједништва СКЈ и друга Тита.

 

Увод

 

 

Комисија у саставу:

1. Бан Јерко, предсједник,

2. Црнчевић Ђуро, члан,

3. Јакелић Дује, члан,

4. Кларић Анте, члан и

5. Мажибрада Миле, члан,

 

изабрана на састанку ООСК станице Сплит 23.о1.1972. године са задатком да испита негативне појаве и одговорност појединаца у нашој средини за протекли период у нашој средини пришла је свјесна своје одговорности у рјешавању ових проблема и утврђивању узрока стања.

Комисија се први пут састала дана 01.02.1972. године и завршила је с радом 06.03.1972. године. У том времену ради прикупљања података комисија је била у Шибенику и Задру о4.02.1972.године и у Загребу дана 10. и 11. 02. 1972.године.

Приликом прикупљања података ради утврђивања одговорности  Комисија је наилазила на разне потешкоће као што су недостатак појединих записника са састанака одржаних у ЖТП-у Загреб на форумима СК, Синдиката и органа управљања.

За оне случајеве гдје се није могла пронаћи конкретна документација ишло се на разговоре с појединцима који су присуствовали тим састанцима да би се узеле њихове изјаве. Све изјаве су узимане већином у писменој форми које чине саставни дио материјала за истраживање ове Комисије.

Комисија је почела с радом тек 01.02.1972.године јер до тада није био припремљен записник са састанка ОО СК станице Сплит од 12. и 23. 01. 1972.године. До тога је дошло што је друг Ивковић Анте, записничар с ових састанака, био на састанку у Загребу, те његова преписа. Даље је Комисија наишла на тешкоће због одсуства и болести појединаца, чланова СК, па је и то донекле успорило рад Комисије.

И поред свих настојања Комисија је свјесна чињенице да није могла прикупити и провјерити све податке потребне овој основној организацији како би се до краја и потпуно могли расвјетлити сви случајеви негативних појава и дјеловања појединаца,  па се нада да ће ова организација на данашњем састанку употпунити поједине пропусте које Комисија није била у  стању расвјетлити. Комисија је настојала да дође до сазнања путем појединих другова који су по њеном мишљењу могли да кажу више од онога што су јој казали, али се ту осјетила једна доза комунистичке неискрености и опортунизма те због таквих околности неке ствари нису до краја расвјетљене.

Свјесни чињенице да се појава национализма, шовинизма и  “масовног покрета“ у Хрватској неминовно рефлектирала и одразила и у нашој средини пришло се раду систематски на основу конкретних чињеница, а које су резултирале из изјава и поступака појединаца у нашој средини и ЖТП-у Загреб.

Рад Комисије је био тајан и није прихваћала сугестије појединаца ни примједбе за начин рада осим програма који је усвојила на свом првом састанку с чланом Опћинског комитета другом Косовић Вељком. Након свих прикупљених података одржан је састанак Комисије с замјеником секретара Опћинског комитета и чланом комитета за станицу Сплит 05.03.1972. године. На том састанку извршена је анализа рада Комисије те у присуству поменутих другова усаглашени су ставови Комисије и наведених другова чланова Комитета о одговорности појединаца и мјере које би требала ова организација подузети.

Другови, хтјели би вас подсјетити да генерална линија СКЈ на челу с другом Титом није се никада мјењала без обзира на форму њена провођења, она је остала увјек авангарда радничке класе и идејно политичка снага нашег друштва. Наша револуција није била лака и безболна, а што се то показало кроз НОБ-у. Она неминовно носи жртве које су нам добро познате из периода НОБ-е као и послије рата.

Најновији политички догађаји до којих је дошло у СР Хрватској говоре нам да још увјек има снага које се не мире с политиком СКЈ-у и самоуптравним социјализмом. Те снаге су разобличене на 21. сједници Предсједништва СКЈ, 23. сједници ЦК СКХ, Другој конференцији СКХ и Другој конференцији СКЈ, а гдје је дата њихова  оцјена  као и конкретни задаци СК у том смислу.

Имајући у виду напријед наведено ова Комисија је радила на извршењу задатака које је поставила ова ОО СК дана 23. 01. 1972. године и утврдила сљедеће:

 

 

–  Записник са тог састанка је површан, недоречен и мањкав.

 

1. –  ГРБА МИЛАН, возач у ЖАТ-у:

 

I –  Дана 12.01.1972 године изјавио је на састанку ОО СК станице Сплит, у својој првој дискусији, да га технички референт ЖАТ-а Жунић Анте малтретира ради тога што је Србин и пријети му да ће му због тога дати отказ. У наставку дискусије, пошто на том састанку није био присутан Анте Жунић, постављено је питање суочења њега и Жунића, како би ОО СК могла дати свој суд. Грба је након тога устао и рекао, пошто је видио да ће доћи до суочења, да му то лично Жунић није рекао, већ да му је то рекао Ракић Мате 1. у вагону на 13. колосјеку у присуству радника Дражић Пашка, Бркић Ивана и Богдановић Николе.

II –  Даље је изјавио да је Зорица Јаков физички напао Богдановића Николу у влаку зато што је Србин.

III –  Налаз Комисије:

 

На основу изјаве друга Жунића Анте на састанку ОО СК станице Сплит 23.01.1972.године, те његове посебне изјаве пред Комисијом 16.02.1972.године гдје је приложио и документацију о раду и поступцима друга Грбе Милана, те изјаве свједока на које се он позвао, утврђено је:

–  да је Грба Милан имао пуно пропуста у раду и да је због тога долазило до конфликата између њега и Жунића. Као илустрацију наводимо превртање камиона у Сињу те изазивање саобраћајног удеса не цести према Дугом Рату када је дошло до оштећења његовог возила и других возила његовом кривицом.

–   за Богдановића Николу да је физички нападнут од Зорице Јакова у влаку утврђено је на основу изјаве Богдановића да до физичког напада на њега није дошло из националних разлога већ зато што он с њима осталим радницима није тога дана хтио ићи да пије.

 

IV – На основу изнешеног утврђеног чињеничног стања Комисија је дошла до закључка да је друг Грба Милан покушао искористити политички тренутак да би се реванширао другу Жунићу Анти за став према њему који је произлазио из радних односа, па предлаже ОО СК:

–  да се Грба Милан искључи из СК.

 

 

 

Прилози:

 

Изјаве у Сплит предграђу –  ЖАТ-у поводом оптужби Грбе Милана на Анту Жунића ( 02.02.1972. у 10 сати и 07.02.1972 у 10 сати):

 

Грба Милан, возач ЖАТ-а:

 

“ Мене, а то су ми рекли да и њих,  Богдановић, Берић и Бједов, малттретирају стално ситним провокацијама као Србе, величајуће пред нама провокативно Савку и Трипала, Веселицу и Ђодана и истичући како је Срећко Бјелић једини Србин који је за Хрватску, као “…Хрватска неће више Циганима давати паре, како нам је боље да на време бјежимо у Србију ка осталим Циганима, јер ће послије бити касно, а тако је Богдановића Николу  тукао Зорица  Јаков у влаку око 20.02. 1971.године ) зато што је Србин, вичући то по цјелом вагону. Истина је да је Зорица био припит, али не толико да није знао шта говори и ради…“.

Шефа ТКП-а и секретара ОО СК нисам обавјестио о томе јер такво нешто њима није била тајна, а видите да је Сунара Фране као секретар био један од коловођа маспока. То сам сад изнио јер је дошло време  за то, а да сам то раније говорио не би било користи нити би се шта подузимало.

Жунић Анте као технички реферерент у ЖАТ-у увјек ми је давао најлошије камионе, лоших кочница и гума, а кад би ја приговорио зашто то стално ради он ме провоцирао на начин да не би ли требао мени као Србину дати бољи камион од возача Хрвата, а гледао је код мене и најситнију грешку и све евидентирао, док код других не би видио ни да фали кабина.

У вагону на 13. колосјеку, гдје је боравиште транспортних радника и возача, рекао је да сам довољно накупио казнених поена и да ће се рјешити таквих Срба, што могу потврдити Ракић Мате 1., Дражић Пашко и Бркић Иван. То може посвједочити и аутомеханичар из “АД“, а то ми је претио и у присуству осталих шофера. Ја сам имао оштећење камиона, али сам већ рекао какве сам добијао за вожњу, па није чудо што тога није било више.

Садашњи односи су мирни и нормални.

 

Свједоци:

 

Ракић Мате, транспортни радник ЖАТ-а:

 

Није ми ништа познато о томе, нити сам ја било шта чуо да је било између Грбе и Жунића. Грба Милан је за мене добар, а за то остало не знам нити сам чуо. Ја сам обични транспортни радник и све то се мене не тиче нити ја то разумијем нити се у ту политику петљам.

 

Дражић Пашко,транспортни радник ЖАТ-а:

 

Не сјећам се таквог разговора између Грбе и Жунића. Разговоре о националности нисам чуо, а Срби се нису прогонили од Хрвата, нити сам чуо да су Срби претили Хрватима. Грба као радник је самовољан и тежак је према радницима и магазинерима.

 

Бркић Иван, транспортни радник ЖАТ-а:

 

Не сјећам се ни дана ни мјеста нити да се водио такав разговор између Грбе и Жунића, а никакви разговори на националистичкој бази предамном нису вођени.

 

Шољић Иван, аутомеханичар “АД“:

 

Грба се често жалио да су кола у квару, а Жунић је то оспоравао, највише се то односило на кочнице. Грба је оспоравао налазе комисије о кочницама, а на то су се жалили и други шофери. Кад су кола празна она коче, али не коче кад су товарена. За односе по националном питању између њих ништа не знам нити сам шта о томе чуо. Чини ми се да Грба воли мало брже возити кола.

 

 

Мишковић Божо, магазинер:

 

Ја нисам чуо да је ЖУНИЋ  рекао да ће се Грбе рјешити зато што је Србин и да га за то прогони. Грба је на послу крут.

Богдановић Никола, транспортни радник ЖАТ-а:

 

Нико ме није вређа ка Србина нити сам чуо да је неко некога ради тога нападао. Знам да ми је Дражић река да су транспортни радници хтјели напасти Грбу због напуштања рада, јер ради тога нисмо испунили норму. Зорица Јаков ме напао у влаку, али су скочили Мишковић Боже и други и обранили ме, а то је било зато што ја тога дана нисам ишао с њима пити у друштву. Случај нисам хтио пријавити што је Зорица припит био, а не сматрам да је то било због националне нетрпељивости.

 

 

1.а. ЖУНИЋ АНТЕ, технички референт у ЖАТ-у:

 

Моји односи с Грбом Миланом су пословне природе и његове оптужбе су неосноване и тендециозне и лажне да би се осветио за мој став у вези посла. До тог проблема у послу је долазило због разних Грбиних пропуста и ево докумената о томе: квар мотора због недостатка уља, судари у Сињу и Дугом Рату његовом кривњом што се види из записника Милиције и ОЗ-а и ради чега га је дисциплинска комисија суспендирала с посла, сукоб око паркирања камиона уз рампу и када је настало оштећење камиона зашто га је казнила дисциплинска комисија. Значи да мој сукоб с њим је само на релацији претпостављени и потчињени, а он то покушава да прикрије националном нетрпељивошћу. С његовом  квантитетом рада сам задовољан, али квалитет је незадовољавајући. Што се тиче аутомеханичара у “АД“, кад ми је он рекао да се пуно камиони кваре и оштећују рекао сам да ћу се рјешити нерадника који слабо воде рачуна о њима, а никог нисам спомињао по имену.

 

Комисија:

 

Како су распоређивани возачи на камионе?

Жунић:

 

Због велике флуктуације и одсуствовања ми распоред вршимо тек ујутро кад дођу возачи на посао. Новије камионе, свега их је два, дајем за превоз у “Југопластику“ због врсте робе, а ту дајемо и два најстарија шофера који тог јутра дођу, а остале подјелимо како који стигне из радионе, јер више их је тамо него у парку ЖАТ-а. Могу рећи да им је техничко стање подједнако, па је свеједно ко ће који камион возити.

Комисија:

 

Како и тко врши тест кочница?

Жунић:

 

Мајстори из “АД“ у нашем присуству на њиховим уређајима. На жалбе шофера тестирали смо их празне и под пуним оптерећењем и резултати су добри. Друга је ствар што шофери не поштују режим вожње, они су млађи људи и возе брже него што дозвољава цеста и терет, а то изазива честа кочења и трошење пакни кочница. Уосталом, то им је предочено снимком тахографа, својим начином вожње до тога доводе, а покренули смо инцијативу да се резултати тахографа уграде као коректор квалитете рада.

 

Комисија:

 

Дали је било националистичких испада међу радницима?

Жунић:

 

Озбиљнијих сукоба у виду псовки, туче или подцјењивања није било, али се чуло парола које су се иначе могле чути на ТВ, радију или новинама. Како је то тко интимно подносио не знам, али се већина с тим зафркавала. Шта је било и како је било кад они раде, пију или путују влаковима ја не знам, јер ми се никтко није жалио.

 

Комисија:

 

Дали ти је позната национална структура радника у ЖАТ-у?

 

Жунић:

 

Таквог списка нема нити сам ја за то задужен. Шеф ЖАТ-а води евиденцију о радницима, а ја о камионима. Националност могу само нагађати по презимену и имену и мјесту рођења, а ни то није поуздано, јер има истих имена и презимена и из истих села у Загори гдје је мјешовито становништво.

 

 

 

Комисија:

 

Какав је твој став био према десетој сједници, “Црвеној“ и “Бјелој књити“, 21. сједници?

Жунић:

 

Ја сам техничка струка, тек сам почео радити, много ствари ту мени није било чисто, али сам у једно сигуран: друг Тито је увјек на правом путу и његово мишљење је мјеродавно.

 

Комисија:

 

На основу свега виђеног и реченог сматра се да су:

Оптужбе неосноване и да нема партијске одговорности за друга Жунића Анту.

 

Advertisements