2. МЕШИН СРЕЋКО, референт за ОНО и ЦЗ:

I –  Дана 23.01.1972.године друг Петар Шегвић, помоћник генералног директора ЖТП-а на састанку ОО СК станице Сплит је изнио да је друг Мешин Срећко вршио емисарење у чвору Шибеник и тада контактирао помоћника шефа станице Петра Ивезића приликом обиласка станице.

II –  Паклар Милош, помоћник шефа станице Задар, у својој изјави даној 04.02.1972.године овој комисији изјављује да је Мешин Срећко тражио од њега на Оснивачкој конференцији СК ЖТП-а у Загребу да изјави зашто су различити ставови Сплита и Книна по питању подршке закључцима Опћег сабора.

III- Налаз комисије:

Дана 04.02.1972.године комисија је узела изјаву Ивезић Петра, који га је оптужио за емисарење на њиховој ОО СК у Шибенику. Према изјавама свједока које је навео Ивезић Петар: Губерина Велимир, шеф станице, Јушић Драго, секретар станице, Бралић Стипе, магазинер, Мкуландра Фране, помоћник шефа станице и Томљеновић Иван, отправник возова, утврђено је да је било разговора између њих двојице о националном пребројавању у СТРЈ Сплит и ситуацији у ЖТП-у. Такођер, наведени другови нису потврдили навод из Ивезићеве изјаве да се у канцеларији шефа станице Шибеник разговарало о смјени главног директора ЖТП-а Томца. Другови из Шибеника нису потврдили да је Мешин било којом другом приликом помињао догађаје у ЖТП- у односно да је вршио емисарење по Шибенику као и на другим станицама и са радницима на подручју СТРЈ- Сплит.

Истинитост изјаве друга Паклара Милоша нисмо могли провјерити, јер Бралић Иван и Јован Вучичевић, који су били присутни на Оснивачкој конференцији нису потврдили изјаву Паклареву, а до записника споменуте конференције није се могло доћи.

IV- На основу понашања друга Мешина у овој средини у време ескалације национализма комисија није могла утврдити његово дјеловање у негативном смислу, па према изнесеном Комисија предалаже ОО СК да се другу Мешину Срећку упути

– Јавна критика.

Прилози:

– изјаве поводом одговорности Срећка Мешина.

Свједоци:

Паклар Милош, помоћник шефа станице Задар:

Мешин је у својој дискусији на Оснивачкој конференцији СК ЖТП-а Загреб поставио питање: “ Ја желим да друг Паклар овдје јасно изнесе зашто Книн није прихватио став Опћег сабора и Комисије?“ Он је рекао да је срцем и душом за ставове Опћег сабора и Комисије и да тачка 2. има своје мјесто. Друго о њему и дјеловању људи из Сплита ништа нисам чуо. Одговорио сам му на Оснивачкој конференцији да ми није познато зашто је такав став Книна и да заступам Задар. О оснивању “Матице хрватске“ и “Просвјете“ не знам ништа, а у Задру нису дјељена ни “Црвена“ ми “Бјела књига“.

Ивезић Петар, помоћник шефа станице Шибеник:

Моје су претпоставке и оправдана сумња да центар СТРЈ Сплит има активне везе са нациналистичким центром у ЖТП-у Загреб оправдане њиховим поступцима, јер ми је чудно било да се Сплит истрчао у оцјени испред Книна и осталих жељезничких центара у Републици.

У вези “ Бјеле књиге“ питао сам Франу Сунару о расподјели исте, а овај је пренио Карађолин одговор “ …да  ако неко пита, нека му се да, иначе их не треба дјелити“.

Мешин ми је рекао: “ Зато сте ви у Шибенику неактивни, јер сте упознати преко Мамуле, а он је Србин.“ Ту је био и Сунара, али је разговор дуже трајао.

Сунара је подржавао Фрковића и осудио моју критику.

Разговору су присуствовали осим Мешина и мене и Јушић, Томљановић, Микуландра, Бралић, Сунара, Кершић, али се ту улазило и излазило, па нисам сигуран да су сви све у цјелости чули.

Посумњао сам да Мешин емисари, јер се Сунара и Кершић нису упуштали у разговор, очито намјерно, а на моје директно питање: “ Јесте ли Томца слистили?“, правили су се да су пречули, а Мешин се надовезао. То сам питање намјерно поставио јер сам хтио чути мишљење челних људи у СТРЈ.

Сматрам да је Мешин имао задатак емисарења или је колебљивац, па су га ови користили за то, па  сам преко ОО СК станице Шибеник предложио да се искључи из СК.

Од других нисам ништа чуо о њему, само га је Паклар Милош спомињао у својој дискусији у СТП-у, а није ми познато да ли је неко из Сплита био члан “Матице хрватске“ или “Просвјете“.

Губерина Велимир, шеф станице Шибеник:

Знао сам да ће Кершић и други доћи на обилазак и преглед у Шибеник, али сам тај дан био у Загребу, па о том разговору Мешина не знам ништа.Са Мешином сам разговарао о пословима народне одбране и то другом приликом. Такођер, не знам да је с ким другим о тим политичким стварима разговарао.

Јушић Драго, секретар станице Шибеник:

Мешин је долазио код мене два три пута, а разговарало се о послу.

Тог дана дошли су Кершић, Сунара Фране, Мешин и други и код мене није било никаква разговора о политици.

Послије доласка Ивезића из Ражина рекао ми је: “ Види ти овог Мешина, какав став он има.“ и  шта су говорили у Ражинама, а не сјећам се да их је Ивезић питао: “ Јесте ли ви слистили Томца?“

Конкретно нисам о Мешину чуо да је вршио емисарење, а ни код Кершића и Сунаре нисам примјетио ништа екстремно.

На Савјету СТРЈ нисам уочио да се води националистичка политика.

У вези “Бјеле књиге“ Сунара ми је рекао да му је Карађоле пренио да се књига не дјели него само да се да оном тко је сам тражи.

Микуландра Фране, помоћник шефа у Ражинама:

Дјеломично сам присуствовао разговору између Мешина и Извезића и говорило се о политици у ЖТП-у и смјени Томца, али не знам цјелину разговора да би могао тачно рећи о конкретним ставовима.

Томљеновић Иван, отправник возова у Шибенику:

Повремено сам присуствовао разговору између Мешина и Ивезића који се односио на смјену Томца и ситуацију уЖТП-у Загреб.

Разговору о Мамули нисам присуствовао.

Да ли је Мешин пропагирао ставове Опћег сабора то не знам.

На Савјету СТРЈ Сплит био сам кад се расправљало о “Црвеној књизи“ и Кершић је рекао да осуђује Томца зато што поставља национално питање и да је истина оно што пише у “Црвеној књизи“.

Савјет је осудио сваку појаву национализма и шовинизма у СТРЈ, СТП-у и ЖТП-у и чвору.

Нисам био на састанцима у станици Шибеник.

Као члан Савјета нисам добијао задатак да пропагирам политику по “Црвеној књизи“ у Шибенику и СТП-у.

И на крају, не сјећам се дјелова разговора Ивезића и Мешина, али сјећам се да је било рјечи о Томцу и ЖТП-у.

Бралић Стипе, магазинер станице Шибеник:

Упознао сам Мешина код секретара у станици Шибеник, а други пут сам га видио на Савјету СТРЈ Сплит гдје се похвалио да се бори за интересе радничке класе.

Мешин је дискутовао на Конференцији СК СТП-а, али се не сјећам о чему, а не сјећам се да је спомињао Книн.

Са Сунаром сам разговаро око избора чланова Конференције СТП-а и ЖТП-а.

Познато ми је да је Кершић добио неке жалбе односно молбе у вези латинице и ћирилице и да је неко псовао шефа станице у Приморском Долцу Мирка Божића као Србина.

У школској просторији у Сплиту писало је на клупи “ Срби су цигани“, а о том је упознат и Губерина који је то рекао Калинић Винку, кад је овај говорио да у Сплиту нема национализма.

Кад су долазили Кершић и други у обилазак у Шибеник Губерина је био у Загербу.

Кершић Миливој, шеф СТРЈ Сплит:

Мешин је био са мном у Шибенику на обиласку по службеној дужности.

Ивезић Петар није спомињао ни Томца ни Савјет у канцеларији предамном, а Мешим ми ништа није рекао.

Сунара Фране, самостални референт за економске послове у СТРЈ Сплит:

Цјелом разговору нисам присуствовао, а било је рјечи о пребројавању радника по националности, а ја и Мешин смо тврдили да га у Сплиту није било.

Разговарало се и о томе што је Домазет рекао Крамару у дискусији на Сабору и да није у реду што Фрковић поставља питање помоћнику генералног директора.

 

Мешин Срећко. Референт за ОНО и ЦЗ у СТРЈ Сплит:

Дискутовао сам о амандманима у седмом мјесецу на Конференцији СК СТП-а. Тада сам питао Паклара Милоша о различитим ставовима Сплита и Книна, јер ми то није било јасно. Судјеловао сам на Конференцији СТП-а  једном, а на Предсједништву те конференције два пута.

У дванаестом мјесецу дискутовао сам на Предсједништву Конференције СК СТП-а о организацији удруженог рада и у вези писма ИК ЦК СКХ, чији сам био члан у име ОО СК станице Сплит.

Нисам се са никим консултовао нити сам кога упознавао о раду на тим тјелима и о својим дискусијама, јер није било састанака ОО СК, а веза и консултирања у Загребу нисам имао ни у вези састанака ни у вези политике.

Ивезић ме криво и лажно оптужује, нити сам био емисар нити ћу бити, а ја сам тамо био по послу.

Он је први почео дискусију тврдњом да је у Сплиту било пребројавања и ту је био присутан и Сунара.

Упознао сам се тада са Мамулом, за којег је Ивезић тврдио да није чист, јер се константно неки радници жале на њега.

Ивезић је тражио да му мој брат аутомеханичар оправља кола бесплатно.

Нашем разговору нико није био присутан сем Сунаре и још неких који су повремено улазили или излазили, а Ивезић ми није рекао:“Слистили сте Томца.“

Не знам за никакве припремне састанке нити је тко из Загреба код мене долазио, а нисам присуствовао никаквим састанцима гдје је била смјена Срба са радних мјеста.

Момчило Ожеговић ме је напао:“ Ви или ми!“

Послије 12.о1.1972. дошао ми је Момчило Ожеговић у канцеларију и тражио да му се извинем јавно или да изнесем на састанку наш разговор.

Прибудић Славко је рекао у присуству Лазе Ожеговића, Сараге и Кершића да се чује да Момчило Ожеговић говори да је смјењен зато што је Србин и да је то чуо од неког адвоката.

Ја не знам да је Момчило Ожегвић окупљао Србе око себе нити ми је познато да је националистички дјеловао.

О члановима “Матице хрватске“ и “Просвјете“ не знам ништа.

На мене није нико вршио било какав притисак од виших органа.

Комисија:

– доказа за емисарење нема,

– шта је говорио на на Конференцији СК СТП-а не може се утврдити пошто нема записника,

– није учествовао на припремним састанцима, није се консултовао са ОО СК и није преносио шта се говорило на вишим форумима, а нема доказа да је дјеловао с позиција национализма,

– политички став му је колебљив и поводљив, треба му пратити даљњи рад,

– по наредби “строго пов.“ правио је списак радника у сурадњи са секретаром и шефом СТРЈ по националности, није могао одбити извршење, али ни знати сврху тога у моменту рада.

– упутити критику.

Advertisements