6.  ЈАДРИЋ ГРГО, кондуктер станице Сплит:

1. Друг Тодор Ожеговић је у својој дискусији на   сасатанку ОО СК дана  12.01.1972.године изнио да је  послије         несуспјешног  масовног састанка   у трећем  мјесецу  1971. године      чуо на колосјеку испред своје канцеларије друга Гргу Јадрића како изјављује: “ … да би требало срушити мост на рјеци Крци“.  Он је изразио сумњу да би ово могла бити националистичка изјава те се обраћа овој ОО СК да се то испита.

2. Комисија је узела изјаву друга Грге Јадрића у којој он пориче да је било кад шта такво рекао.

3. Комисија је дошла до закључка, а имајући у виду његово држање у протеклом времену, да нема основа истог позивати на партијску одговорност, јер се наведена фраза могла односити на сасвим нешто друго у вези тог неуспјелог састанка на који нису дошли позвани директори ЖТП-а, СТП-а, Опћинског комитета СК и Синдиката из Сплита.

Прилози:

Изјаве дате Комисији:

Грго Јадрић, кондуктер станице Сплит:

Изјава Тоде Ожеговића није точна нити сам ја са њим разговарао, осим када нам је одузета пратња влака 1403 за Београд и дата книнском особљу.

Ако треба ја ћу то и судским путем доказати.

Ја нисам чуо да је неко испред мене говорио са националистичким гледиштима међу нама радницима, а ја нисам ничији члан осим СК и Синдиката.

Тоде Ожеговић, распоредни радник у станици Сплит:

Јадрић Грго је рекао да треба срушити мост на Крци и то послије збора радних људи у трећем мјесецу 1971.године на колосјецима испред моје канцеларије. Није искључено да је “Матица хрватска“ утјецала на њега чији је активни члан.

Код других радника нисам ништа примјетио, осим што је Марко Гиљановић у другом мјесецу 1969. године прецртао на возном листу фебруар и уписао вељача.

Комисија:

– довољно ће бити ова критика и указивање да је мјесто рјешавања таквих проблема ОО СК, а не улица.

7.  САРАГА ДАНКО, шеф комерцијалнг представништва жТП-а у Сплиту:

1.  Дана 12.01.1972.године друг Никола Почуча је изнио на састанку ОО СК да је друг Данко Сарага допринио својим ставом да се изгласа предлог Кершић Миливоја да се тачка 6. унесе у закључке којим се тражи да се испита став друга Милутина Балтића. На основу Записника вођеног на том састанку по коме је друг Сарага рекао да је Писмо ИК ЦК СКХ само препорука, да није још нико дао службену политичку оцјену стручног руководства, да преборојавања радника по националности није било, а то Балтић поново повлачи и то треба да се разјасни.

2.  Друг Шегвић Петар, помоћник генералног директора ЖТП-а, је 23.01.1972. године изјавио да су се у Комерцијалном представништву ЖТП-а  у Сплиту одржавали припремни састанци националиста гдје су се заузимали политички ставови  за даљње акције.

3.  Изјава друга Комадине Бранка, да је био у Сплиту приликом кориштења годишњег одмора у Каштел Лукшићу крајем седмог и почетком осмог мјесеца 1971. године, и да је навратио у Сплит са намјером да упозори другове у Сплиту да не дају подршку налазу Комисије ЖТП-а, већ да заузму став као што је Ријека, Карловац и Книн. Наводи да је тај разговор вођен у Комерцијалном представништву гдје је између осталих присутан био и друг Сарага. Пошто је покушај друга Комадине да помогне Сплиту пропао изјавом Кершића да он има свој став по томе, јер га је дан раније о свему упознао Јамбрек, повукао се и отишао у Каштела.

 

4.  НАЛАЗ КОМИСИЈЕ:

На основу Записника са састанка Конференције СК чвора Сплит од 22.11.1971.године Комисија  закључује да је друг Сарага својим ставом да се изгласа тачка 6. Закључака, гдје је у својој дискусији дао до знања члановима СК да је Писмо ИК ЦК СКХ само препорука, и да друг Милутин Балтић и поред тога поново потеже питање пребројавања, тражећи да се то разјасни. Ово је дало повода да чланови СК Конференције прихвате захтјев за уношење тачке 6. у закључке Конференције СК чвора Сплит.

Комисија није могла утврдити да је било припремних састанака у његовој канцеларији у Комерцијалном представништву на којима је вођена дискусија о политичком стању и подузимању неких акција. Ово се доказује и и чињеницом да је друг Пауковић Бранко изјавио да су се ту састајали неки од другова из станице Сплит, али да се разговори нису водили о политици већ о подузимању мјера и сређивању ставова у погледу подмирења привреде колима и разним уговорима.

Долазак и састанак друга Комадине у канцеларији Комерцијалног представништва не може   се тумачити тако да су се и раније састанци одржавали у политичком смислу, јер је овај разговор иницирао друг Комадина.

Комисија је дошла до закључка да пословних састанака је било, али није могла установити да је било састанака политичке природе са циљем да се припреми даљња политичка акција.

Његово дјеловање није дало до знања да дјелује са позиција контрареволуције и да је подузимао организиране акције у том смислу у чвору Сплит.

Комисија је стекла утисак да су неки ставови од њега прешућени обзиром на функцију коју обавља, а имао је непосредни увид, везе и контакте са стручним и друштвенополитичким радницима у ЖТП-у и на терену, те је могао олакшати рад Комисије у расвјетљавању појава национализма и шовинизма у чвору Сплит.

Комисија је констатирала да је друг Сарага допринио усвајању тачке 6., што се види из дискусије у којој он наглашава да је Писмо ИК ЦК СКХ препорука, да још нико није дао службену политичку оцјену стручног руководства, да пребројавања није било, а да то друг Милутин Балтић опет повлачи и да тај његов став треба разјаснити.

Имајући у виду рад и дјеловање друга Сараге прије и послије састанка 22.11.1971.године Комисија је дошла до закључка да он није имао никаквих других иступа на линији контрареволуције и национализма у СРХ те предлаже  ОО СК Сплит да му изрече

– опомену.

Прилози:

Изјаве пред Комисијом:

Сарага Данко, шеф Комерцијалног представништва ЖТП-а Загреб у Сплиту:

Ја нисам тражио смјену Балтића него објашњење ставова Балтића који су били супротни Писму ИК ЦК СКХ. Нисам подржао Кершића него сам тражио објашњење, јер сам Балтићев говор прочитао у “Вјеснику“.

О састанку ИК ЦК СКХ знам онолико колико је стајало у Писму, а не сјећам се тко је донио “Вјесник“ на састанак.

Код мене у Комерцијалном представништву није било никаквих других састанака осим пословних.

Није било распеава о смјени Момчила Ожеговића са мјеста Шефа транспортно комерцијалних послова зато што је он Србин у мојој канцеларији.

Нисам примјетио да је било националистичких испада међу радницима.

Што се тиче односа на релацији Момчило Ожеговић – Миливој Кершић не знам ништа више од осталих. Моји односи са Момчилом Ожеговићем су били сношљиви, а националистичких ставова ни са моје ни са његове стране није било.

Знам да је Момчило Ожеговић био за укудање ЖАТ-а, а ја се с тим нисам слагао, а веза са Сињем је прекинута због свађе Момчила Ожеговића и Феђе Колака из “Аутопревоза Сињ“, јер су тражили веће цјене превоза него што се могло дати.

Комадина Бранко,шеф одсјека у ЖТП-у, бивши шеф станице Сплит:

Разговарао сам у канцеларији Комерцијалног представништва о политичкој ситуацији у ЖТП-у крајем седмог и почетком осмог мјесеца 1971.године с руководством у Сплиту и кад ми је Кершић рекао да они имају свој став договорен с Јембреком видио сам да нема смисла да даље о томе разговарамо, па сам се вратио у Каштела. Нормално, ту је био и Сарага Данко, јер смо разговарали у његовој канцеларији.

Ја сам их савјетовао да заузму став као чвор Книн, Ријека и Карловац, што је било правилно.

Што се тиче односа Кершића и Ожеговића мислим да су личне природе и да би постављање Момчила Ожеговића на било које руководеће радно мјесто било аполитично и штетно због његове нарави, на све сараднике он гледа с висока, без такта и арогантно.

Почуча Никола, правник у Заједничким службама ЖТП-а:

Кад сам куповао карте у КСР-у Бранко Пауковић ми је рекао да се у Комерцијалном представништву код Сараге окупљају сви они које сам ја критиковао на састанку ОО СК, а да су то чинили и раније и ја сам то пренио Шукари Мирку, инспектору, приликом случајног сусрета на ходнику у ЖТП-у.

Пауковић Бранко, шеф пословнице КСР-а:

Ја сам рекао Почучи за те састанке. Састанци су били разне врсте, на некима, очито неформалним, дозволили би да присуствујем, али кад су се између себе нешто договарали истјеривали би ме ван. То је било разумљиво кад су имали пословне састанке, али иначе нису имали шта тајити предамном ако је о жељезничким проблемима рјеч, пошто се кад је рјеч о превозу путника то и мене тицало.

Имали су неке састанке са људима из ЖТП-а, за које су они говорили да су пословни, али сам сазнао да ти људи по свом радном мјесту и функцији у ЖТП-у нису имали шта с њима о послу разговарати, јер су у ЖТП-у обављали послове који са нашима овдје немају никакве везе.

Да ли је то било емисарење је не могу изричито тврдити, али тако могу тумачити, ако ме неко у супротно чињеницама не увјери на ОО СК.  Нпр. шта је Вакарић радио у седмом мјесецу 1971.године овдје?

Нису ми познати политички иступи прозваних на ОО СК, јер нисам био на тим састанцима, пошто је КСР посебна и независна јединица.

Већ дуго, око шест мјесеци, нисам навраћао тамо, пошто нисам трпио њихово понижавање и игнорисање.

 

8.  ПРИБУДИЋ СВЕТИСЛАВ-СЛАВКО, референт за комерцијалне послове:

1.  Дана 23.01.1972.године на сасатанку ОО СК друг Шегвић је између осталог изнио да су се у Комерцијалном представништву Сплит одржавали припремни састанци на којима се договарало подузимање политичких акција с националистичких позиција.

2.  Према изјави друга Комадине Бранка од 26.о2.1972.године вођен је разговор у Комерцијалном представништву између њега с једне стране и Кершића, Живковић Ивана, помоћника шефа станице Сплит, Сараге Данка, Прибудића и других с дриге стране, којом приликом је друг Комадина упозорио наведене друге на заузимање става радника чвора Сплит по питању налаза и извјештаја Комисије РС ЖТП-а те захтјеве за смјену главног директора.

Налаз Комисије:

1. На основи изјаве појединаца као и изјаве Прибудића Комисија није могла утврдити да је у Комерцијалном представништву било организираних састанака политичке природе. Овдје изузимамо овај састанак који је одржан на инцијативу друга Комадине Бранка.

2.  На основу изјаве друга Комадине те на основу разговора и изјава појединца као и друга Прибудића у вези с разговорима о политичким питањима у Комерцијалном представништву Комисија сматра да појединци и друг Прибудић нису до краја били отворени и искрени, па казали све што знају, овој Комисији. Немогуће је а  не претпоставити да се у време најбурнијих политичких догађаја у СРХ у 1971.години нису никада и у никаквој форми водили разговори о политици и политичким догађањима у ЖТП-у Загреб. Комисију упућује на закључак да је морало бити разговора о политичким догађањима, да је друг Прибудић морао нешто више знати пошто је на таквом радном мјесту гдје је имао непосредне везе с разним стручним руководиоцима ЖТП-а и СТП-а, а посебно с другом Јамбреком који је непосредно радио по питању аквизиција. Овај закључак потврђује изјава Миливоја Кершића другу Бранку Комадини да је дан раније са њим разговаро друг Јамбрек у вези ситуације у ЖТП-у, па је о том вјеројатно разговарао и с друговима у Комерцијалном предстваништву.

4.  Обзиром на напред изложено Комисија сматра да и другу Прибудић Светиславу – Славку треба упутити

–  партијску критику.

Прилози:

Изјаве дате Комисији:

Прибудић Светислав-Славко:

У Комерцијалном представништву су се одржавали само и искључиво састаници пословног карактера, састанака друге врсте није било.

Састаници политичке врсте су мени нешто страно и такви састанци у мом присуству се нису одржавали. Да ли је негдје другдје у чвору било таквих састанака није ми познато нити сам им ја присуствовао.

Јембрек није никада водио политичке разговоре у мом присуству нити ми је шта у том смислу јављао телефоном.

О изјави Момчила Ожеговића да неће сурађивати с Миливојом Кершићем ништа ми није познато.

Ја сам испричао да ми је адвокат – жена Габрило рекла да се Момчило Ожеговић жалио да је смјењен зато што је Србин. То је било на Мажуранићеву шеталишту гдје сам је случајно срео.

У канцеларију Представништва често је навраћао Кершић који се конзултовао о послу, а о политици нисмо никако разговарали, док Сунара Фране и Ефендић Петар нису навраћали.

Никола Почуча није никако навраћао, Момчило Ожеговић је навраћао неколико пута по послу док је био шеф ТКП-а, а Лазо Ожеговић би налетио тражећи Кершића или службено на минут-два.

Бранко Пауковић, шеф пословнице КСР-а:

Изјавио је исто као и за Сарагу Данка.

Комисија:

Очито је да је састанака у Комерцијалном представништву било, али се не може утврдити да је било састанака политичке природе са циљем да се припреми даљња политичка акција на линији контрареволуције.

Комисија је стекла утисак да друг Прибудић као и остали неке ствари прешућује јер је имао непсредне контакте са стручним и друштвено-политичким радницима на терену и у ЖТП-у за које је доказано да су јавно дјеловали као носиоци националистичке политике и контрареволуционарног дјеловања.

Он се лично није нигдје јавно експонирао.

Advertisements