9.  ЕФЕНДИЋ ПЕТАР, станични благајник у станици Солин, секретар Конференције СК чвора Сплит:

1. Дана 12.01.1972.године на састанку Конференције СК чвора Сплит друг почуча Никола је затражио у својој дискусији да се испита одговорност и рад друга Ефендић Петра као секретара Чворног комитета СК Сплит и његову оставку на ту функцију.

2.  На састанку 23.01.1972.године друг Цањко Гојко, пррдсједник Конференције СК ЖТП-а затражио је одговорност и искључење из СК за друга Ефендић Петра зато шта је:

– као предсједник Конференције СК чвора Сплит потписао Записник и закључке Конференције од 23.11.1971.године, а  у којему је позната тачка 6., “ …ради тога што он као секретар све то потписује без примједби и заузимања политичког става по том питању…“.

–  на Другом конгресу Синдиката саобраћаја и веза СРХ одржаном 26.11.1971.године у Загребу је узео учешћа у дискусији по сугестијама једне групе делегата која је имала за циљ да овај Конгрес разбије, па је иступио са захтјевом да се изузме излагање друга Фрање Микла из уводног реферата у којем се тражла политичка одговорност и оставка појединих друштвено-политичких руководилаца у ЖТП-у Загреб.

3.   Налаз Комисије:

По питању одговорности друга Ефендић Петра за рад и неактивност организације СК чвора Сплит утврђено је да је одржано за време двогодишњег мандата дуга Ефендића као предсједника  пет чворних конференција СК и око 22 састанка Чворног комитета СК Сплит. На Конфернцији СК чвора Сплит од 22.11. 1971.године  гдје је изгласана тачка 6. закључака утврђено је да је друг Ефендић потписао Записник и закључке те Конференције. У уводној рјечи са тог састанка прочитао је Писмо ИК ЦК СКХ од 14.1о.1971.године и у даљњој дискусији није учествовао.

У вези учешћа у дискусији на Конгресу синдиката саобраћаја и веза СРХ Ефендић Петра Комисија је утврдила да је Ефендић Петар дискутовао на том састанку, да се договорио прије учешћа у дискусији са одређеном групом делегата и да је припремио концепт дискусије којег је направио према сугестији ове групе делегата.

Приликом дискусије на овом Конгресу тражио је да се изузме дио из уводног реферата који је говорио о стању и политичким кретањима у ЖТП-у Загреб и да је то негативна страна његове дискусије. Међутим, није јавно на том Конгресу тражио како му је било сугерирано да изнесе као увјет учешће на Конгресу ових делегата ЖТП-а, ако се не изузме оцјена о ситуацији у ЖТП-у Загреб. Из ове модифициране дискусије у односу на припремљени концепт видљиво је да је друг Ефендић имао првенствено на му да не дође до разбијања Конгреса без обзира хоће ли или не бити изузете из реферата оцјене о политичкој ситуацији у ЖТП-у Загреб.

Утврђујући даљњи рад друга Ефендић  Петра Комисија је установила да је његова дискусија на петој сједници Савјета СТРЈ Сплит била једина позитивна од свих учесника у дискусији гдје се супроставио давању оцјена и подршке налазу Комисије РС ЖТП-а. У дискусији на састанку од 09.о8.1971.године   ИК ЦК СКХ утврђено је да има позитиван став кад се расправљало о закључцима Опћег сабора гдје је рекао говорећи о тачки. 2 тог сабора сљедеће: “… извините другови, ја сматрам да уколико Србин није слободан у Хрватској, ја не сматрам ни Хрвата слободним у тој истој земљи и због тога мислим да о том не би требало много говорити…“.

Према изјави друга Ефендића по повратку са 2. Конгреса самоуправљача из Сарајева дошло је до разговора у аутобусу између њега и др. Веселице о политичким ставовима на том Конгресу, којом приликом је Ефендић др.Веселици рекао да би га због   политичког става требло   избацити из Партије. На ово је др. Веселица реагирао тако што му је претећим тоном рекао да ће се он заинтересирати којој ОО СК он припада и да ће тражити његово искључење из СКХ. Као доказ да је овакав разговор вођен друг Ефендић се позива на друга Никшу Станичића, садашњег секретара Опћинског секретара СК Сплит, што је овај лично потврдио другу Бану.

4.  Анализирајући цјелокупни рад и дрјеловање друга Ефендић Петра у протеклим најбурнијим политичким збивањима Комисија је утврдила да је у том свом цјелокупном дјеловању само једном негативно иступио и то на Конгресу синдиката саобраћаја и веза СРХ у Загребу. Ради тога, а познавјаући рад и дјеловање друга Ефендића као дугогодишњег комунисте ова Комисија је дошла до закључка да само за ово једно негативно иступање не може дати негативну оцјену на његов цјелокупан рад, тим више што се може закључити да је друг Ефендић на том Конгресу био под притиском ауторитета групе делегата. Имајући у виду напред утврђене чињенице ова Комисија сматра да је друг Ефендић радио у и те како тешким увјетима и под притисцим, али да се комунистички држао и прије и послије овог Конгреса синдиката.

Зато Комисија сматра да код друга Ефендић Петра нема никакве одговорности и предлаже ОО СК да друг Ефендић има политичке и моралне квалитете да остане на досадашњим функцијама у СК.

Прилози:

Изјаве дате комисији:

Ефендић Петар, станични бклагајник у станици Солин, секретар Конференције СК чвора Сплит:

Настојао сам да се што више ангажира чланство СК и ОО СК у чвору Сплит на рјешавању проблема у чвору са стручним руководством по питању станова, мензи и увјета рада.

Прорадили смо материјале са Десете сједнице ЦК СКХ од 23.01.1971.године, а онда је настао вакум у раду ОО СК од червртог до деветог мјесеца 1971.године, у свему томе нисмо се сналазили.

Одржана су свега три масовна састанка ОО СК. Ја сам као секретар био активан, али масовни рад с чланством СК је изостао.

Састанци су самоинцијативно сазивани, а један у вези расраве по Писму ИК ЦК СКХ по наређењу виших органа СК.

На састанку ИК ЦК СКХ у осмом мјесецу је одлучено да се не иде на масовне састанке већ да проблеме треба рјешавати у стручним службама ЖТП-а.

Савјет СТРЈ Сплит је дао оцјену по налазу Комисије РС ЖТП-а иако сам ја тражио да се то не ради.

Кершић је тражио да се да оцјена рада руководства ЖТП-а по “Црвеној књизи“, а ја сам тражио да то не треба радити.

На ИК ЦК СКХ 13.1о.1971.године нисам дискутовао. Консултовао сам се са Сунаром, а он је рекао да не идем на то, јер немам чињеница. Није се говорило о национализму, а ја сам хтио да о томе говорим и тражио сам савјет од Срећка Бјелића, а овај је тражио “рјешење“.

Нисмо се договарали са ОО СК и Конференцијом пред одлазак у ЖТП, јер смо мислили да је то ствар ЖТП-а.

Да сам делегат на Конгресу синдиката саобраћаја и веза СРХ сазнао сам касно, а у Сплиту смо ја и Пашко Шкрапић били задужени за дискусију.

У Синдикату ЖТП-а договорено је да се не износе односи у ЖТП-у на Конгресу него ће то рјешити стручне службе и друштвено-политичке организације ЖТП-а.

Микл Фрањо у уводном реферату је тражио одговорнст ЖТП-а, а једну такву ствар требало је рјешити у организацијама СК и синдиката у ЖТП-у.

У горњем дјелу просторије окупили су се неки делегати са жељезнице и тражили да Микл изузме дио излагања о жељезници или ће напустити Конгрес. Ја сам ускочио с тим да то није сам жељезнички Конгрес него и осталих видова саобраћаја те су ме наговорили, та група делегата, да тражим изузеће тог дјела реферата, па сам на њихове наговоре и сугестије саставио концепт који сам касније у излагању измјенио и нисам дословно пренио.

Лука Чупковић није на то обраћао пажњу, а Шукара Мирко га савјетовао да то остави на миру.

За емисарење по чвору Сплит не знам, код мене нико није долазио.

Смјена Момчила Ожеговића са мјеста шефа ТКП-а усљедила је због његова става за укидање ЖАТ-а.

Савјет СТРЈ  Сплит; 23.09.1971.године:

Ефендићева дискусија позитивна, тражио да се не даје оцјена стања у ЖТП-у по “Црвеној књизи“ нити да се подржи налаз Комисије РС, јер је тако договорено на састанку ИК ЦК СКХ од 09.08.1971.године и једини је био против давања подршке Комисији РС.

Састанак ИК ЦК СКХ,09.08.1971.године:

Дискусија је углавном позитивна и не би се могла протумачити да је имала за циљ давања подршке Опћем сабору и снагама које су отворено дјеловале на страни контрареволуције. Осврнуо се на тачку 2. закључака Опћег сабора, али је нагласио да питање националне заступљености треба проматрати на дуљу стазу у смислу Четврете сједнице ЦК СКХ.

Конгрес синдиката радника промета и веза СРХ:

Својом дискусијом на конгресу синдиката радника промета и веза СРХ Перо Ефендић је послужио као сљепо оруђе снагама које су биле на линији контрареволуције и знали шта им је циљ, а он није имао у виду те њихове намјере ни штетне политичке посљедице своје дискусије, иако је тада било јасно чему то води, него јепрвенствено имао на уму да спречи покушај разбијања Конгреса од стране горе поменутих снага, а које су то отворено најављивале. Ефендић је својом дискусијом допринио овој групи делегата тиме што је захтјевао да се изузме из уводног реферата захтјев гдје се тражи смјена полтичког руководства и појединаца који дјелују супротно линији СК у ЖТП-у, иако је тај дио уводног реферата био на мјесту. Његова дискусија се унеколико разликовала од концепта који је саставио по  наговору одређене групе делегата ЖТП-а, утолико што није изнио захтјев “…уколико Конгрес не прихвати наше захтјеве придржавам си право формирања става о неучествовању делегата жељезничара у раду Конгреса…“.

Састанци Конференције СК чвора Сплит:

Одржано пет састанака у време када је активност СК чвора морала бити много боља, јер је било проблема унутар чвора, а нарочито лоших међуљудских односа на релацији Момчило Ожеговић – Миловој Кершић, а нарочито је заказала у периоду када је политичка активност у СРХ била врло интезивна.

Други Конгрес самоуправљача у Сарајеву:

Друг Петар Ефендић је испољио свој позитиван став у сукобу с др. Веселицом Марком, када  му је рекао да његови ставови нису ставови радних људи и СК и да га треба искључити из СК.

Комисија:

-да се опозове са свих функција које врши у СК,

-да се предложи ОО СК да га казни опоменом,

-договорити се са члановима Опћинског комитета СК о мјерама, јавна критика или ослободити одговорности, тек тад предложити мјеру.

10.  СУНАРА ФРАНЕ, самостални референт за економске послове СТРЈ Сплит, секретар ОО СК станице Сплит:

1.  Дана 12.01.1972.године на састанку ОО СК станице Сплит друг Почуча Никола затражио је одговорност Сунара Фране као секретара ОО СК станице Сплит:

–   за рад те ОО СК,

– у вези његове изјаве да је Почуча унитариста пошто се уписао у анкетном листићу за потребе Опћинског комитета СК Сплит као “ Југославен“,

– за погрешно преношење одлука са састанака ИК ЦК СКХ.

2.  Дана 23.01.1972.године друг Шегвић Петар, помоћник генералног директора ЖТП-а, је изнио да је Фране Сунара нетачно преносио информације с политичких састанака и састанака Радничког савјета и да је његова изјава од 11.06.1971.године прави националистички став.

3. Налаз Комисије:

На основу изјаве друга Сунаре у вези тачности преношења информација из ЖТП-а у ову ОО СК, те на основу изјава осталих другова то се није могло утврдити. Што се тиче његовог приговора Почучи Николи што се уписао као “Југославен“ каже да о томе са њим никада није разговарао, док Почуча не тврди да га је “у очи“ прозвао унитаристом, а када и гдје  га је прозвао то није именовао ни друг Почуча нити је то Комисија могла утврдити.  Даљњи рад и понашање друга Сунаре, ова Комисија је утврдила:                                                             да је имао претежно негативне ставове у својим иступањима на Конференцији СК ЖТП-а, Радничком савјету и на Конференцоји СК чвора Сплит.

Тако је на Збору радних људи чвора Сплит од 29.07.1971.године гдје је на дневном реду била тачка:

“Закључци Опћег сабора жељезничара ЖТП-а Загреб“, у потпуности подржао шефа СТРЈ Кершић Миливоја који је рекао да су закључци Опћег сабора јасни и тражио да се они усвоје и навео је да он нема шта више да каже јер је управо онако како шеф износи.

Према Записнику 6. сједнице РС СТП-а Загреб од 11.09.1971.године дискусија Сунара Фране је у потпуности негативна. Наводимо неке дјелове из његове дискусије:

“… као члан овог колектива и члан РС могао би доћи до закључка да је руководство нашег подузећа заобилазило орган управљања у својим поступцима и занемаривало своје одговорности. Кад кажем заобилазило орган управљања онда мислим на онај девизни прекршај.“

Слаже се с тим да треба водити рачуна да се не прекрше прописи, али сматра да су чињенице довољно јасне и да се не треба ништа колебати. “Ја сам за то да данас изгласамо захтјев за опозив директора. Морам рећи да у Извјештају, у којег не сумњам, јер га је потписало 13 чланова,13 потписа,ако потписи нису тачни онда се може ићи на суд, посебно ми упада у очи она малверзација с дипломом. Сматрам да је то више него жалосно да се у једном подузећу од 30.000 њуди један човјек може на такав начин пробијати и на такав начин узимати позицију. Одмах послије рата то је могло бити, али данас такво нешто заиста се не може толерирати“.

Збор радних људи 29.07.1971.године:

Подржава став Кершића Миловоја да су закључци Опћег сабора тј. тачка 2. на мјесту и да се нема шта дискутирати и додаје да су Ријека, Книн и Карловац одбацили тачку 2. и додаје да је ЖТП дало објашњење тачке 2. и објавило то у “Жељезничару“.

Дискусија од 23.о5.1971. године, друга сједница Управног одбора СТП-а:

У овој дискусији на УО СТП-а осврће се на односе у чвору Сплит па наводи да су односи погоршани највише због односа шефа СТРЈ Миливоја Кершића и шефа ТКП-а Момчола Ожеговића, даље наводи да су овакви односи утицали на рад у ЖАТ-у због чега је дошло и до предлога да се ЖАТ расформира, на што су радници реагирали с паролом: “Тко то хоће да нас прода?“. Сунара је нагласио да је боље да оде један човјек него 60 људи, те је дат предлог друштвено-политичким организацијама да се Момчило Ожеговић смјени с дужности шефа ТКП-а.

Дискусија на 6. сједници РС СТП-а од 11.09.1971.године:

Дискусија је у потпуности негативна, Сунара се отворено декларира да у потпуности прихвата Извјештај комисије РС и не сумња у њен налаз, те се изјашњава да је за то да се изгласа захтјев за оставку генералног директора. Наводи, да уколико се сумња у вјеродостојност потписа и података у извјештају да оптужени могу ићи на суд да то докажу. Наводи како је извршена малверзација са дипломом и поставља питање како један такав човјек може бити на челу 30.000 радника.

Дискусија на ИК ЦК СКХ од 13.10.1971.године:

Фране Сунара је дискутовао на овој сједници са платформе да је Извјештај комисије РС у потпуности тачан и у својој дискусији брани ставове РС, УО и да су били законити, а он као академски образован човјек је могао уочити да “Црвена књига“ не може бити истинита, а уз то је био  цјело време у жижи догађања и чуо је мишљења која су обарала доказе те комисије. Да би доказао став Комисије за захтјев опозива директора чак се служио и правилником да би убједљивије приказао како је захтјев комисије за опозив директора на мјесту.

Његов рад као секретара ОО СК станице Сплит био је неактиван, намјерно такав да би сам спроводио свој особни став. ОО СК је одржала само два састанка у току 1971.године и поред бројних проблема у чвору  и бурне политичке ситуације у ЖТП-у и СТП-у.

На састанку Конференције СК чвора Сплит одржаном 22.12.1971.године својом дискусијом је допринио да се унесе тачка 6. у закључке. Између осталог на том састанку је рекао:

“ Ја ћу почети од почетка. Наиме, руководство подузећа није ништа подузело у проради Десете сједнице ЦК СКХ и кад се на то прибацило руководству јавиле су се двије струје“. Затим наводи налаз у “Бјелој књизи“ гдје каже да је Комисија РС сврстана у непријатеље социјализма и износи да је на Опћем сабору рекао Карађоле: “…да је директор Томц рекао да је политика Десете сједнице ЦК СКХ хит парада националиста…“.