4. Закључак Комисије:

Имајући у виду функције, улогу и углед у овом колективу Сунара Фране из напред изложеног, очито је да је он својим ставовима на политичким скуповима и сједницама РС у Загребу допринио,нешто свјесно нешто несвјесно, ескалацији национализма у СРХ, а посебно у нашем подузећу. На сваком свом иступу од формиања Комисије РС бранио је њене ставове, а нападао стручно руководство ЖТП-а. Затим је као секретар ОО СК станице Сплит занемарио свој рад секретара што се може видити да је одржао само два састанка ОО СК станице Сплит у 1971.години тј. у време најкрупнијих политичких догађања и када је требало највише радити тумачећи радницима одређене ствари, а ту је друг Сунара затајио, изгледа намјерно. Стога ова Комисија предлаже ОО СК станице Сплит да Сунару Франу

– искључи из СК и опозове са свих функција које врши у СК и другим друштвено-политичким организацијама, те да се опозове из органа управљања и свих комисија.

Прилози:

Изјаве дате Комисији:

Сунара Фране:

Рад ОО СК станице Сплит је био као и код других, а отежавајућа околност је то што је гломазна односно има пуно чланова, а није било особитих проблема о којима би се расправљало изузев случаја Кершић- Ожеговић Момчоло.

Спор Кершић – Ожеговић Момчило је требао ићи на ОО СК, дао се предлог, али је Ожеговић био болестан.

Неке проблеме сам рјешавао у чворној Конференцији СК.

Да, било је два састанка ОО СК у 1971.години.

Ништа није указивало да је нападнуто братство- јединство, а секретеријат ОО СК имао је пет шест састанака.

Ишли смо на информирање преко Зборова радних људи, а не преко ОО СК.

Нитко се није јавно жалио мени нити као секретару нити као човјеку на појаву национализма.

Питање писма Лази Ожеговићу нисам разматрао јер сам очекивао да је то нешто за секретеријат јавне сигурности односно милицију.

Ја не знам да је Момчило Ожеговић смјењен по националној основи, али такав став за смјену су заузеле друштвено-политичке организације због укудања ЖАТ-а.

Момчило Ожеговић се изјаснио да се ЖАТ укине предамном, Штајдухаром и Данком Сарагом и поред обећања да ће се увести рад по учинку.

За све оно што ме се конкретно не оптужује ја овдје нећу одговарати.

Закључке с форума сам преносио на Зборове радника, јер се то тицало свих радника.

На састанку Предсједништва СК ЖТП-а се није расправљало о националном питању.

Био сам на првом састанку Конференције СК ЖТП-а.

На састанку ИК ЦК СКХ, на првом нисам расправљао, а на другом јесам.

Проблеме у подузећу сам посматрао само као чисто пословне проблеме.

Послије 21. сједнице ја могу рећи да сам био у заблуди.

Комбинаторике у вези Комисије РС ЖТП-а нису ми биле познате.

Дискутовао сам на 2. Конференцији и био сам за смјену директора и истакао сам да се друкчије третира директор од радника. То сам истакао јер сам сматрао да Комисија РС ЖТП-а ради исправно.

На Конференцији СК чвора нисам изравно дискутовао поводом материјала ИК ЦК СКХ јер нисам сматрао да треба да их упознајем, пошто су сви били упознати с Писмом.

Осјећао сам се обавезним да дискутујем на ИК ЦК СКХ јер не сматрам да је директор једнако револуција.

Од 04.05. – 19.08. 1971. године није било састанака ОО СК јер је 09.08. 1971.године речено на ИК ЦК СКХ да не треба ићи на састанке ОО СК.

09.08.1971.године Комисија РС ЖТП-а је утврдила да нису тачни и истинити подаци о особним дохоцима које је директор изнио.

За награду директору су избјегнуте друштвено-политичке организације.

Не сјећам се дискусије од 11.06.1971.године и вјеровао сам Комисији РС ЖТП-а и рекао да се заобилазе органи управљања и навео примјер набавка дизалице.

Сматрао сам да кадровска служба није крива него стручно руководство.

Уопће није тачно да сам разговаро с Почучом Николом о националности “Југославен“.

Нисам чуо Ивезић Петра да каже “Јесте ли слистили директора?“.

Тачно је да смо Мешин и ја тврдили да у СТРЈ Сплит није било пребројавања.

Не знам ништа о Мешиновој изјави Мамули.

Не знам ништа о пребројавању радника по националној основи, јер још ни данас тај допис “строго.пов. “ нисам видио.

Рекао сам да оно што говори Фрковић  да није у реду.

Рекао сам да Домазет није фер што онако говори Крамару и пренио сам Крамару што говори Домазет.

Не знам ништа о “строго.пов.“ допису нити сам уза њега чуо до сада.

Комисија:

-активно судјеловао на страни контрареволуције.

-искључити из ОО СК и опозвати са свих функција.

 

11.  КЕРШИЋ МИЛИВОЈ, шеф СТРЈ Сплит:

I –  Дана 12.о1.1971.године друг Почуча Никола је позвао на партијску одговорност друга Кершића Миливоја због тога што је иницирао тачку 6. закључака Конференције СК чвора Сплит наводећи да се друг Кершић накнадно дигао и тражио смјену друга Милутина Балтића због његових тврдњи да је било пребројавања радника по националној основи у ЖТП-у Загреб. Почуча га терети с тим што он сматра да је Кершић знао за пребројавање као шеф СТРЈ Сплит, јер је добио “строго.пов.“ акт у вези тога, затим да је био повезан с једном групом контрареволуционара и да је напустио састанак Радничког савјета Саобраћајно транспортног погона из протеста у време искључења из СК Ђодана и Веселице и отишао на “приватни“ састанак с Фрковићем, Јоковићем и Сакоманом и да је дао оставку на чланство у Радничком савјету СТП-а  тобоже због тога што је био незадовољан премјштајем и распоредом друга Момчила Ожеговића на мјесто економисте код транспортног контролора, да би касније по налогу контрареволуционара опет долазио на састанке Радничког савјета СТП-а.

II –  Дана 23.01.1972. године друг Шегвић Петар, помоћник генералног директора ЖТП-а, је изнио да је Кершић напустио сједницу Радничког савјета СТП-а кад су били искључени Веселица и Ђодан из СК и да је тада био с Фрковићем, Јоковићем и Сакоманом у малој сали и да се на састанак нису вратили. Спомиње Кершића као инцијатора доношења тачке 6. закључака Конференције СК чвора Сплит и да су на његову сугестију осуђени ставови чворова Ријека, Книн и Карловац.

III  – Налаз Комисије:

Према Записнику сасастанка чворне Конференције СК Сплит од 22.11.1971.године у својој дискусији Кершић је изнио да је дао свој глас на састанку РС СТП-а против глвног директора ЖТП-а Томца и рекао да такав човјек не може бити директор великог подузећа ЖТП-а Загреб, те је рекао да је један друг у Погону рекао  “… шта хоће 4 милиона Хрвата у овоме друштву да се наметне Југославији?“.

У погледу Милутина Балтића тражи да се унесе у закључке ове Конференције да се упита друг Милутин Балтић да ли је Сабор жељезничара антикомунистички и да то уђе у закључке.

По питању “строго.пов.“ акта утврђено је да се он као шеф СТРЈ није много упуштао у састављање списка радника по националној структури већ је то препустио секретару СТРЈ да то сачини што секретар СТРЈ Лазо Ожеговић то и потврђује.

Да ли је Кершић, као шеф СТРЈ Сплит и члан Радничког савјета СТП-а, који је био у току догађаја, могао знати о чему се ради и да такав списак ничему другоме није могао служити него за национално пребројавање ова Комисија сматра да је он то знао. Неко посебно ангажирање му није ни требало.

Утврђено је да је друг Кершић дана 23.07.1971.године напустио сједницу РС СТП-а, али се није могло утврдити поуздано да је био на састанку с Јоковићем, Фрковићем и Сакоманом, али се из његове дискусије на РС СТП-а од 29.о6.1971.године да закључити да се са њима састајао кад је на том састанку између осталог рекао:

“ Апсурд је да се с предсједником омладине и синдиката мора илегално састајати у вагону, а немам права да се састанем ту, јер га се контролира и прислушкује и прати сваки његов корак.“

Такођер, друг Поповић је на састанку РС СТП-а од 18.о1.1972.године изјавио да је Кершић дао оставку на чланство у РС-у, али су му приступили Сакоман и Фрковић и рекли да он ту мора остати да “спашава Југославију“ и да је дјеловао прилично из шовинистичких побуда. Даље наводи да се Кершић тај пут вратио на инсистирање Јоковића, Домазета и Фрковића и читао новине.

На Збору радних људи од 29.07.1971.године читао је закључке Опћег сабора жељезничара и дао уводну рјеч и квалификацију да ставови Ријеке, Книна и Карловца су преурањени и нису на свом мјесту због опозива друштвено-политичких представника у ЖТП-у Загреб као и скидања тачке 2. са дневног реда. На крају је прочитао закључке Збора радних људи који су били прихваћени од свих присутних.

На V сједницу Савјета СТРЈ од 23.05.1971.године Кершић Миливој је донио “Црвену књигу“ из Загреба и прочитао на Савјету неке дјелове из књиге из којих се само могло видјети да је стручно руководство било криво. Поред тога прочитао је и чланак из ХГ од мр.Дујмовића. У дискусији се изјаснио да прихвата ставове изнесене у “Црвеној књизи“ и сматра да би се директор Томц требао повући, којег сврстава у унитаристе, и окривљује га зато што су се стране подјелиле на прогресивне и унитаристе. У поновљеној дискусији је тражио да се директор Томц повуче као и његови сарадници који су криви за ситуацију у подузећу.

На изванредној сједници РС СТП-а од 29.06.1971.године рекао је да у овом моменту директор Томц показује нарочиту бригу за подузеће, а ту бригу није показивао када је требало рјешавати питања виталне важности за живот и рад подузећа. Истакао је да је апсурд да се са предсједником омладине (Фрковић) и Синдиката (Томић) мора илегално састајати у погону, а нема права да се састане ту, јер га се контролира, прислушкује и прати сваки његов корак. Замјера Томцу што при обиласку чворова није дошао у Сплит него отказао већ заказани састанак и позвао телефонски да дођу у Книн, што су друштвено-политичке ораганизације из Сплита одбиле.

Сматра да је Момчило Ожеговић награђен, а не кажњен смјеном са своје функције, јер је премјештен у Заједничке службе ЖТП-а на радно мјесто економисте у Сплиту код транспортног контролора. Наводи да је кадровска политика тендециозно вођена у Загребу, јер нпр. 1961.године код слања у Високу привредну школу да је послато од 11 кандидата 10 Срба и само један Хрват.

Друг Комадина Бранко је био крајем седмог и почетком осмог мјесеца у Сплиту гдје је намјерно дошао разговарати, као би разговарао с друговима из Сплта да заузму правилне ставове као и Ријека, Книн и Карловац, али је Кершић рекао да је он упознат са ситуацијом у ЖТП-у јучер од Јембрека и да ће такав став заузети. Наводи да су односи Кершић – Момчило Ожеговић личне природе и да би постављање Момчила Ожеговића на било које руководеће радно мјесто било аполитично и штетно.

Друг Манојловић Коста на састанку РС СТП-а 18.о1.1972.године осуђује Кершића за његову дискусију прије изгласавања неповјерења руководству ЖТП-а и поставља питање његова чланства у РС-у и да му је жао што га ту нема да му то може у очи рећи.

Друг Мишљеновић је на састанку РС СТП-а од 18.01.1972.године осудио став Кершића по погледу на кадровску политику гдје је повезивао свој спор са Момчилом Ожеговићем са слањем кандидата у Високу привредну школу гдје је било 10 Срба и само један Хрват, и сматра да је то на националистичкој основи, као и то да он не би хтио бити члан Радне јединице којој је Кершић шеф.

Друг Илија Докић на сједници РС СТП-а од 18.01.1972.године спомиње Вактарића који је емисарио у седмом мјесецу у Книну, те пошто му то није успјело, наводи да је отишао  у Сплит гдје је по његовом мишљењу помпезно дочекан и обавио посао с успјехом.

Друг Јуришић је на састанку РС СТП-а 18.01.1972.године испричао како је дао одговор на Кершићево питање у вези Момчила Ожеговића, да РС није орган за расправу о личним обрачунима и преко којег ће се вршити освете.

Друг Поповић на РС СТП-а од 18.01.1972.године је изјавио да је био на састанку директора СТП-а Шопа са шефовима СТРЈ гдје је био и Кершић и да је тај састанак трајао три минута. Поповић предлаже за Кершића опозив из РС СТП-а, јер је исти дао оставку, али су му приступили Сакоман и Фрковић и рекли да он мора остати у РС да “спашава Југославију“ ( од кога?) и да је Кершић дјеловао из шовинистичких побуда. Тада се Кершић вратио на сједницу РС на инсистирање Јоковића, Домазета и Фрковића и читао новине.

Друг Мамула на РС СТП-а од 18.01.1972.године спомиње изјаве друга Ивезић Петра да је Мешин Срећко у присуству Кершића и Сунаре говорио да су они у Шибенику неактивни због тога што сам их ја као Србин криво информирао.

Комисија је утврдила да је био инцијатор тачке 6. закључака што недвосмислено показује његова дискусија 22.11.1971.године на Збору радних људи гдје посебно наглашава да је дао глас за смјену главног директора и дао подршку налазу Комисије РС СТП-а.

IV  – На основу напред утврђених чињеница те изјаве друга Кершића коју је дао овој Комисији видљиво је да он још и сада има поједине ставове по питању налаза Комисије РС ЖТП-а непромјењене, као примјер наводимо изјаву овој Комисији:

“ Није ми познато да је налаз Комисије РС било гдје службено демантиран или оповргнут или да се покушала судским путем неистинитост оповрћи, и уколико јесте спреман сам подржати и захтијеве овог поступка“.

Комисија сматра да су политички догађаји послије 21. сједнице очито показали тко је био у праву, односно догађаји у нашем ЖТП-у показали да је Извјештај Комисије Радничког савјета ЖТП-а био нетачан и неистинит и да је имао за циљ рушење легално изабраног стручног руководства ЖТП-а. Ако то друг Кершић није могао уочити ни до сада онда се поставља питање и дубља анализа његовог рада и дјеловања. Даље, Комисија је непобитно утврдила да су се односи између њега и Момчила Ожеговића негативно рефлектирали на цјелокупни рад, извршење задатака и политичко стање и кретање у чвору Сплит, јасно и уз помоћ неких појединаца који су подржавали једну или другу страну.

Надаље, пада у очи и његов став по питању ЖАТ-а и односа у њему, гдје има доказа да и он као шеф СТРЈ није имао воље ни смисла за разрјешавање насталих проблема када су му се поједини радници обраћали ( Штајдухар ) за помоћ у разрјешавању, када их је он  упућивао на шефа ТКП-а Момчила Ожеговића, а овај враћао шефу СТРЈ и тако даље.

Према изјави шефа ТКП-а Момчила Ожеговића и Кершић је као шеф СТРЈ дао пристанак за укидање ЖАТ-а гдје износи да је то Кершић тражио и на то пристао на колегију директора СТП-а Шопа у ттрећем мјесецу 1971.године, а што Комисија није могла провјерити.

Из оваквих односа њега и Момчила Ожеговића је видљиво да су своје особне интересе стављали обојица испред интереса овог колектива занемарујући притом дисцциплину, а што илустрира чињеница да њих двојица међусобно не разговарају има низ година па све до данашњег дана.

Тај се проблем међу њима покушавао разрјешити неколико пута преко појединаца као и на састанку Секретеријата ОО СК станице Сплит од 09.03.1971.године.

На основу напред утврђених чињеница, имајући у виду дјеловање Кершић Миливоја као комунисте, затим као шефа СТРЈ и члана РС СТП-а, ова Комисија је дошла до закључка да је Кершић Миливој својим ставовима и иступима у многочему био на страни снага контрареволуције. Иако се ово не може узети да је у сваком моменту био свјесно ангажиран на страни контрареволуције, али је сигурно да је оваквим својим држањем и ставовима потпомагао њено дјеловање и нанио штете овом колективу и члановима СК. Ова Комисија зато предлаже овој ОО СК да се Миливој Кершић

– искључи из СК и опозове са свих функција које има као члан СК, органа управљања и самоуправљања и других друштвено-политичких функција.

Прилози:

Изјаве дате Комисији:

Кершић Миливој:

Дана 22.11.1971. године читано је Писмо ИК ЦК СКХ и тамо се тврди да није било пребројавања.

Нисам знао да је било пребројавања радника по националности нити сам присуствовао било којем скупу гдје је било о томе говора.

Ја сам само тражио објашњење става друга Милутина Балтића, а Почуча изврће да сам тражио оставку.

Оцјене о ЖТП-у су се давале зависно од чланова ИК који су писали писма, а ја нисам знао да међу њима нема слоге.

Нисам знао за пребројавање и нити је постојало, а ако се утврди да сам у томе учествовао повлачим одговорност.

Мени је стран шовинизам и немам с тим везе.

Уколико се писмо “строго.пов.“ сматра за пребројавање онда сам ја само извршио наређење.

Како је било у Лици, о томе ништа не знам нити сам био тамо гдје је о томе било говора.

Радни људи чвора Сплит могу дати најбољи одговор да је спор Кершић-Ожеговић пословни сукоб.

Никада се није постављало питање смјене њега као Србина већ је било све са основе рада.

Супругу ми је Јеласка из Банке питао да ли је истина да је Ожеговић смјењен зато шта је Србин, а да то у банци говоре Ожеговићеве колегице из Осијека.

Исто ме је питао и Чедо Лакић овдје на станичном перону.

Спор између мене и њега је почео 1960.године кад сам се њему као контролору обратио да ме распореди на дужност.

Криво је пренио моју дискусију на састанку у ЖТП-у да сам ја рекао да је Човића Дују именовао као да шета по граду за време рада, а ја сам тад Момчила питао зашто је то лажно пренио и ми смо се посвађали.

Други пут, кад је Малада Иво погрешно отпремио цистерну, а ја издао примједбу, он  није хтио да да предлог да се поступи по истој.

Свима је позната његова изјава у Дому жељезничара да самном неће сурађивати.

Тендециозна и исконструисана је изјава Шукаре Мирка да “Бјела књига“ није расподјељена.

“Бјела књига“ је  расподјељена као обична пошта и путем школских инструктора дата да  се људи  са њом упознају.

“Црвена књига“ је по допису бр.30, РС СТП-а требала ићи на расправу на Савјете СТРЈ да се о њој расправља.

Нигдје није дат демант “Црвене књиге“ и док се то не обиљежи као нетачно ја је прихваћам.

Став Ефендића је био добар, али кад је то говорио ја сам био ван сале.

Сједницу РС СТП-а сам 08.07.1971.године напустио када ми нису дати одговори на питања и ја сам је револтиран напустио на паузи.

Тврдње Почуче да сам се састао са Јоковићем и другима су лаж, јер сам по напуштању сједнице отишао у град. Сјећам се да сам био код референта Шинка и попио каву и чекао Сунара Франу те смо заједно отишли у град.

Никога нисам од познатих видио у то време.

Јоковић, Фрковић, Мартињак и Сакоман су, чини ми се, били на састанку РС СТП-а.

Желим да се провјери да ли сам имао допис да присуствујем као шеф СТРЈ 23.о7.1971. године на састанку директора СТП-а.

Тада је био и РС, али од 9.00 сати, и ја, пошто сам ушао, чекао сам паузу да одем што ми је замјерио Сунара Фране.

Речено ми је тада на РС да ће се на моја питања одговорити на идућој сједници с обзиром на жалбу што је Момчило Ожеговић тако распоређен.

Такве изјаве о мени су настале због мог држања које је дало до знања да се не слажем са одлукама СТП-а и ЖТП-а.

Никада нисам емисарио и не бавим се тим прљавим пословима.

У Шибеник је Мешин ишао службено по мојој инцијативи на обилазак станица скупа самном и Сунаром и имао је задатак да прегледа оружје и евиденције ОНО и ДСЗ.

Ивезић је спомињао Томца на Савјету СТРЈ.

Не знам за дјалог Ивезића и Мешина јер предамном није било шта о томе говора.

У Комерцијалном представништву никакви припремни састанци нису одржавани, јер сам тамо ишао пословно.

Шукара Мирко је долазио у Сплит два три пута, а сврха његових долазака ми је загонетка на свој начин.

Мислим да сам изјавио искрено и јасно и уколико се утврди да је нешто нетачно нека ме сљеде све санкције.

Ова прозивка мене има тенденцу коју ја осјећам дуго.

Почуча је у септембру 1968.године рекао да “… тко је овластио Маршала да тако поступа у вези Чехословачке…“.

Почуча је рекао да неће плаћати додатну чланарину СК за политичке излете СК.

Главни и генерални директори знају његово мишљење о њима и треба га искључити из СК.

На мој рад као шефа СТРЈ могу само радни људи ставити примједбе и ако они ставе ја сам се спреман повући.

На састанцима СК нисам предложио Почучино искључивање јер см био фрапиран његовим изјавама.

Та изјава о Маршалу је речена без свједока у мојој канцеларији и зато нисам ништа подузео.

Односи између мене и Почуче су увјек били на дистанци и учтиви, а никад нетрпељиви.

Почуча је ишао на то да остане стара организација ЖТП-а по територијалном принципу, а то ме донекле дистанцирало од њега, јер сам ја био за овакву вертикалну организацију.

Дали су се такви односи одражавали на рад то би најбоње знали радни људи.

Комисија:

– не само да је био на страни контрареволуције, већ и сад није кориговао поједине ставове,

– колико је био организатор, а колико инструмент нека утврди СУП,

– искључење и опозив са свих функција.

Advertisements