12.   ОЖЕГОВИЋ ЛАЗО, секретар СТРЈ Сплит.

                    I   – Према извјештају замјеника командира Друге станице Народне милиције Сплит друга Огризовића Милана, друг Лазо Ожеговић је дана 26.о4.1971.године у разговору с њим у канцеларији секретара СТРЈ Сплит рекао да су транспортни радници по националности Срби малтретирани и вређани тј. да им се псује мајка Српска. То је поткрепио изношењем имена неколицине радника Срба који су ради тога напустили посао. Дање ми је рекао да се и о њему већ расправља, да ли он као Србин може бити на дужности секретара СТРЈ Сплит, а да је Момчило Ожеговић смјењен са дужности шефа ТКП-а зато што је Србин и навео да је Момчило Ожеговић због тога добио живчани слом. До овог разговора је дошло тако што је друг Огризовић дошао код Лазе Ожеговића са једним младићем из свог родног мјеста Куртеш Душаном ради запослења у Сплит Предграђу у својству транспортног радника. У свом извјештају је даље навео да је Лазо Ожеговић рекао да је спреман да се туче ако буде требало, а на упадицу Огризовића да он нема пиштоља Лазо је одговорио да ће се физички обрачунати.

                    Налаз Комисије:

                    Комисија је разговарала с другом Огризовићем у вези са овим његовим извјештајем у намјери да дође до сазнања да ли је све тако било како је написано у извјештају. Огризовић је у изјави датој пред Комисијом дана 08.02.1972.године потврдио своје наводе из извјештаја и додао да га је зачудило кад је Лазо Ожегвић почео њему о томе причати, јер је он код њега дошао по сасвим другом питању тј. ради запослења свог комшије са села.

                   Комисија се интересирала тко је још присуствовао овом разговору између њих двојице, а друг  Огризовић је одговорио да је повремено био присутан и друг Почуча Никола. За Почучу наводи да не зна колико је овај од разговора чуо, јер је Почуча чешће улазио и илазио из канцеларије и да га зато није намјерно споменуо у извјештају. Зна само то да га је Почуча питао кад је био у Лици и како је тамо обзирим  да су оба Личани.

                   Комисија оцјењује да је овакав разговор инициран од Лазе Ожеговића негативан и Комисију доводи у увјерење да је друг Лазо Ожеговић унеколико оптерећен националним предрасудама. Даље, он као секретар СТРЈ и човјек са високим  стручним и школским квалификацијама те службеној дужности није смио започињати овакав разговор утолико прије што од њега то нико није ни тражио, када се узме у обзир чињеница да сви радници, осим једног, по националности Срби  отишли зато што су били слаби радници или на други начин проблематични. По изјави друга Огризовића да је Момчило Ожеговић смјењен зато што је Србин закључује се да је и о том било разговора, као и  његовом радном мјесту секретара, иако то Лазо Ожеговић у својој изјави негира, а дио свог разговора пребацује на друга Почучу.

                   Комисија сматра да  друг Лазо Ожеговић као комуниста и секретар СТРЈ, који је био упознат са свим догађајима и кретањима код нас у подузећу, није смио на свој начин иступати и понашати се обзиром на политички тренутак у време овог његовог иступа.

                   Комисија предлаже овој ОО СК да се другу Лази Ожеговићу изрече:

                    – партијска опомена.

                     Прилози:

                    Изјаве дате Комисији:

                    Лазо Ожеговић:

                    Изјава Милана Огризовића, замјеника командира Друге станице милиције, је само дјеломично тачна. Он се представља као велики и прави комуниста и сматра да нико не зна шта је он по националности ради имена и презимена и рачуна да већина мисли да је он, пошто је из Лике, Србин, а уствари је Хрват, па на рачун милиционерске логике сматра да је оно што он каже све здраво за готово, а ја га знам из других прилика, грешних по партијском моралу, али то је друга прича, јер нема везе с политиком.

                   Рекао сам му да немам ништа против запослења његовог рођака, али боље би му било да се запосли у неком другом подузећу, јер раднци из околине Книна и Лике који су отишли су изјавили да су малтретирани од шовиниста. Ове изјаве дали су радници Борић, Грминић и други који су били по националности Срби.

                   Споменуо сам и испад Иванишевића према Калинићу и испад шофера због Момчила Ожеговића.

                   Почуча Никола је рекао да је питање дана када ћу ја отићи са радног мјеста секретара СТРЈ.

                   Тај Огризовићев рођак Куртеш је дошао поново да би остао пар дана да види како је, а ја сам му рекао да напише молбу.

                   Сада послје 21. сједнице се види да је било националистичких екцеса међу радницима о којима се није смјело говорити, а и кад би се рекло претпостављенима они су то претварали у радне екцесе.

                   На састанку с директором СТП-а Шопом гдје се негирало да националистичких екцеса има ја сам и тамо рекао да их има и да се питају они људи тј. радници који су напустили жељзницу.

                   Почуча је био присутан цјело време разговора с Огризовићем.

                   Ја нисам изјавио да ћу се икако обрачунати, а Огризовићу уопће нисам спомињао Момчила Ожеговића.

                   Сукоб Кершић – Ожеговић Момчило датира одраније, од формирања чвора Сплит и сви произлазе из рада, а што се тиче смјењивања Момчила Ожеговића мислим да то пристиче из проблема у магазину и знам да је на једном збору тражено од радника да се он смјени.

                   У њиховим односима ја нисам примјетио нацинализам.

                   Кад је у питању  Савјет СТРЈ ту није било националистичке политике.

                   Послије 08.04.1971. године нисам примјетио на Савјету СТРЈ да се праве националистички испади.

                   Ограђујем се од сједнице Савјета СТРЈ гдје је дата подршка Извјештају комисије РС ЖТП-а, а то је био проширени Савјет. То је била осма или девета сједница Савјета, не могу се тачно сјетити, а тко је позвао проширени састав ја не знам, јер сам као административац рутински послао позиве сталним члановима.

                   Дана 10.05.1971.године дошло је “строго.пов.“   писмо Кадровске службе  СТП-а , а то је предочено шефу СТРЈ Кершићу и он је рекао да направимо извјештај по њему. Извјештај је направљен и шеф Кершић га је потписао без коментара и није се ни касније за поменути извјештај интересирао. Извјештај је протоколиран код Мешина, као референта ОНО и ЦЗ, али се ни он никад није интересирао за њега. Значи, за то “стого.пов.“ писмо и извјештај знали смо само ја, Мешин и Кершић.

                    Огризовић Милан, замјеник командира Друге станице милиције Сплит:

                    Био сам изненађен ставом друга Лазе Ожеговића јер сам имао о њему друго увјерење.

                   Лазо умјесто да ми одговара о могућности запослења  рођака ухватио се причати о национализму.

                   Наводио ми је имена радника Срба који су због нациналистичких напада на њих напустили жељезницу, као и да је Момчило Ожеговић смјењен због националности и да се ради тога разболио.

                   Лазо је рекао да је питање дана кад ће и и он “отићи“  са свог радног мјеста и споменуо говор Шибла.

                   Касније се нисам с Лазом срео него ме је он звао телефоном и ја сам му рекао да сам написао извјештај о ономе што смо разговарали.

                   Од осталога свега чуо сам само за Шибла и његов говор у Загребу.

                   Није ни мени јасно зашто начелник није подузео ништа по извјештају и зашто.

                   Ми у милицији нисмо увјек били у стању прикупљати податке о национализму на жељезници.

                   Ја не могу дати свој суд о Лази, то ћете ви у Комисији утврдити.

                   То је све дјеловало на мог комшију Куртеша.

                   Почуча Никола је био кад сам ја разговор почео, али је одлазио и враћао се и не знам је ли шта чуо.

                   Са Почучом сам разговарао само то да сам био код куће у Лици.

                    Почуча Никола, правник Заједничких служби ЖТП-а:

           Лазо Ожеговић је говорио Огризовићу да су се неки радници жалили да напуштају жељезницу зато што их се малтретира као Србе.

                   Ја сам упао у разговор и говорио о Шиблу и његовој концепцији кадровске политике и у вези тога да је питање дана када ће и Лазо “отићи“ са мјеста секретара СТРЈ због националности.

                   Чини ми се да сам цјело време присуствовао разговору, а Момчила Ожеговића нисмо спомињали.

                    13.  ПОЧУЧА НИКОЛА, правник ЖТП-а у Сплиту:

                   I  –  Дана 23.01.1972.године друг Шегвић Петар је између осталог изнио да   “Бјела књига“  још стоји нерасакована у школској просторији станице Сплит и да се са њом нису упознали радници. Затим је изнио да су се у просторији Комерцијалног представништва одржавали припремни састанци политичке природе “маспоковаца“.

                    II  –   Друг Миливој Кершић у својој изјави пред овом Комисијом је изјавио да му је друг Почуча Никола у његовој канцеларији у четри ока рекао:“ Тко је овластио нашег Маршала да осуђује интервенцију у Чехословачкој?“, као и да је у вези с одлуком Опћинског комитета СК Сплит о плаћању допунске чланарине за одржавање Конгреса СКХ рекао да он неће плаћати чланарину за политичке излете ЦК СКХ. Даље је изнио да је главном и генералном директору познато Почучино мишљење о њима и да га треба искључити из СК.

                    III –  Налаз Комисије:

                    На састанку ОО СК 23.01.1972.године постављено је питање другу Петру Шегвићу, помоћнику генералног директора ЖТП-а, тко му је дао информацију да “Бјела књига“ није распакована и да је онемогућена њена расподјела радницима, као и како је информиран да су се у Комерцијалном представништву одржавали политички састанци.

                   Том приликом је друг Шегвић одговорио да га је о томе обавјестио друг Шукара Мирко, саобраћајни инспектор.

                   У вези тога Комисија је разговарала с другом Шукаром дана 10.02.1972.године у Загребу. Друг Шукара Мирко је Комисији изјавио да га је о томе обавјестио друг Почуча Никола.

                   Друг Почуча Никола је изјавио Комисији да га је о “Бјелој књизи“ обавјестио друг Калинић Винко, школски инструктор станице Сплит, док је за одржавање састанака у Комерцијалном представништву обавјештен од друга Пауковић Бранка.

                   Према изјави друга Калинић Винка, школског инструктора станице Сплит, на састанку од 23.01.1972.године види се да је “Бјела књига“ достављена у школску просторију и да је распакована одмах по приспјећу и стављена на располагање сваком тко је долазио на школовање и желио је да је узме. Радници су упозоравани приликом школовања на “Бјелу књигу“. Изјавио је још то да није истина да пакет “Бјеле књиге“ није још никако распакован.

                   Комисија је у вези тога утврдила да се у школској просторији станице Сплит на ормару налази један пакет нераспакован, али да то није “Бјела књига“ већ Правилник 62.

                   У вези одржавања припремних састанака у Комерцијалном представништву Комисија је разговарала са односним друговима из представништва  (Сарага, Прибудић), који су изјавили да никаквих политичких припремних састанака није било у тим просторијама. Наводе да је тамо најчешће и скоро редовито навраћао друг Кершић, али по службеној дужности  као шеф СТРЈ, а у вези разних пословних питања. Осим Кершића ту су понекад навраћали и остали другови из станице Сплит као што је иначе то обичај обзиром на блиске пословне и другарске односе између њих и већине руководећих радника у чвору.

                   Према изјави друга Пауковић Бранка којег је друг Почуча  навео да га је информирао о тим састанцима утврђено је сљедеће:

                   Пауковић Бранко изјављује да он тамо не навраћа од прије око шест мјесеци зато што су га другови знали узимати често као предмет за шалу. Али од случаја када је посљедњом приликом дошао у сукоб с Кершић Миливојем у Комерцијалном представништву због тога што га је овај истјерао ван, јер се тамо одржавао састанак с неким привредницима, а он у том часу наишао са неким својим пословним питањем, више тамо није ишао. Он изјављује да тамо више не иде ради тога што је том приликом био омаловажен и увређен. Све до тог пута, кад је он био тамо, никада се није разговарало о политичким питањима, већ само о пословима и радним задацима.

                   У вези овога извршено је суочење између Почуче Николе и Пауковић Бранка те је Пауковићу прочитана Почучина изјава овој Комисији о томе разговору. Том приликом је Пауковић потврдио Почучине наводе, а при даљњем изјављивању се коригирао до те мјере да споменути састанци су уствари били само пословне природе.

                   У вези Кершићеве изјаве која се односи на Чехословачку и плаћање допунске чланарине Почуча се позива на састанке који су у вези тога одржавани и наводи да је питање става у вези Чехословачке расправио с другом Ковачићем, ондашњим секретаром Опћинског комитета СК Сплит. У вези допунске чланарине Почуча негира изјаву Кершића и другачије инерпретира тај случај. Наводи да је на ОО СК дао предлог да ако друштво може финанцирати друге Конгресе мањег значаја да може и Конгрес СКХ.

                   Што се тиче оговарања главног  и генералног директора Почуча се ограђује од изјаве друга Кершића.

                   Што се тиче одговорности друга Почуче у вези навода Јакелић Дује да је друг Почуча био члан Комитета СК чвора Сплит од 1961. – 1963. године и да је у то време била формирана комисија да испита случај спора Јакелића и Ожеговића Момчила као и Папка и Шкундрића и да се по том питању тада ништа није направило. Комисија ове наводе није могла поуздано утврдити јер у изјави Почуча негира наводе Јакелића, а документације и свједока о томе нема.

                   У вези изјаве замјеника командира Друге станице милиције Огризовића Комисија је утврдила из изјаве Почуче Николе и друга Лазе Ожеговића да је друг Почуча разговарао с Огризовићем у вези предавања Ивана Шибла у ЖТП-у Загреб, дочим разговор да је друг Момчило Ожеговић смјењен зато што је Србин и да је зато добио слом живаца негирају и Лазо Ожеговић и Почуча Никола.

                   Обзиром на напред изложено Комисија констатира даје друг Почуча Никола помогао овој ОО СК да брже разрјеши проблеме позивајући на одговорност поједине другове на састанку од 12.о1.1972.године. Међутим, ово је разумљиво, јер је Почуча Никола радник Заједничких служби ЖТП-а са сједиштем у Сплиту који је већим дјелом на разним састанцима и комисијама у ЖТП-у Загреб и да је као такав био у жижи догађања.

                   Не може се никако прихватити метода друга Почуче као члана СК да је податке о расподјели “Бјеле књиге“ и одржавању припремних састанака у Комерцијалном прдставништву изнио прије другу Шукари Мирку него овој ОО СК. Ово утолико више што је на састанку од 23.01.1972.године тражено од друга Петра Шегвића да каже тко га је информирао о оваквим стварима, али друг Почуча није устао и рекао да је он то казао Шукари. Исто тако друг Почуча није смио као комуниста прешутити ни разговоре Лазе Ожеговића и Огризовић Милана, поготову кад се узме у обзир да се о том питању и раније говорило на састанку ОО СК од 12.01.1972.године.

                   Из изјаве Почуче по питању разговора Огризовића и Лазе Ожеговића закључује се да је дио тих разговора преузео на себе иако друг Огризовић изјављује да о томе с њим није разговарао. Из овога се да закључити да је покушао таквом изјавом умањити одговорност Лазе Ожеговића.

                    IV –  Обзиром на напред изложено Комисија сматра да се друг Почуча није понашао као прави комуниста те предлаже овој ОО СК да му се изрече:

                    –  партијска опомена.

                    Прилози:

                    Изјаве дате Комисији:

                    Почуча Никола, дипломирани правник Заједничких служби ЖТП- а за подручје чвора Сплит:

                    Фране Сунара је рекао да Југославен као националност не постоји у Лазе Ожеговића канцеларији.

                   Јоковић ме је упозорио на анономно писмо гдје ме се оптужује као српског националисту и унитаристу, послије сам то повезао са Сунаром, јер се нигдје нисам изјашњавао као Југославен осим пред њим.

                   Нисам био члан Комитета чвора Сплит у време које Јакелић спомиње. Само знам да је нека комисија била и да је Момчило Ожеговић смјењен с мјеста шефа.

                   Сукоб Момчило Ожеговић и Миливој Кершић датира од скидања Момчила са мјеста шефа ТКП-а. Њихови односи од тада су били час добри час лоши.

                   Нису у питању само односи Кершића и Ожеговића него и Кершић и помоћници. Чини ми се да је сукоб Кершић-Иве Живковић, помоћник шефа СТРЈ, био прије овога и мислим да ти односи и сукоби немају национални карактер.

                   Какво је пословање ЖАТ-а у Славонском Броду уопће ми није познато.

                   Уопће, ЖАТ служба није још потпуно рјешена на нивоу ЖТП-а, то су ти почетни проблеми изазвали разне несугластице свуда гдје ЖАТ постоји.

                   Претпостављам да је помоћник директора Шегвић добио податке од Шукаре. “ Бјелу књигу“ ја сам Шукари помињао, али не тако како се говори, него му само испричао разговор с Калинић Винком, школским нструктором у Сплиту.

                   Винко Калнић ми је раекао да су “Бјеле књиге“  у “Школи“ у пакетима.

                   Не знам шта је то Шукару навело да то исприча као једну тачку изјаве.

                   Мој разговор са Шукаром није инциран ни по њему ни по мени него смо се случајно срели на ходнику у ЖТП-у.

                   Информисао сам Шукару да моја критика од 12.01.1972.године на ОО СК није конструктивно примљена на том састанку.

                   Мирко Мрчела ме је чак предложио за искључење на том састанку.

                   По изјави Сунаре видио сам да се моја критика поново искривљује.

                   Шукара Мирко је инспектор и тајник Синдиката ЖТП-а и нисам претпостављао да ће наш обичан разговор преносити у званичној форми и мислио сам да они у ЖТП-у имају више података са доказима него ја.

                   Вјерујем да о “Бјелој књизи“ горе у ЖТП-у знају више него ми, јер примају на стотине информација дневно.

                   Разговор о припремним састанцима у Комерцијалном представништву  био је између мене и Шукаре.

                   О томе сам нформиран од Бранка Пауковића кад сам куповао карте у КСР-у. Он ми је рекао да се тамо окупљају сви они које сам критиковао јавно на састанку ОО СК. Вјерјем да ово проистиче из случаја Јамбрека са састанка ОО СК Заједничких служби у ЖТП-у. Симпоматично је да на тим састанцима тамо, како они кажу пословне природе, нико од руководиоца Срба није присуствовао, мада су по природи посла требали тамо бити, зар и то нешто не говори о сврси тих састанака.

                   На РС СТП-а сједио сам заједно с Кершићем и он је заједно с Јоковићем и другима отишао и није се враћао више. Претпостављам да се тамо говорило о смјени Ђодана и Веселице и да су се договарали о потезима ЦК СКХ. На том састанку Кершић није дискутирао, а Јоковић и друштво се нису вратили на сједницу.

                   Кершић није био члан ниједног политичког форума па ме чудило то каквог он има интереса да шурује с њима тамо.

                   Не знам за његово дјеловање у Загребу, јер сам ја био на сједницама РС ЖТП-а. Може се о томе питати Косту Бурсаћа, шефа у кадровској служби.

                   Ја не могу дати политичку оцјену о критикованим, јер ће то дати ОО СК.

                   Питање  Чехословаче изнио сам на скупу у Ложиони гдје је био и секретар Опћинског комитета Ковачић и то је тамо на самом састанку рјешено.

                   Што се тиче додатне чланарие само сам рекао да је Партија авангарда друштва и да друштво мора наћи за тај конгрес средства.

                   Изјава Кершића о мом  мишљењу о главном и генералном директору су произвољне. Ја сам рекао да не схваћам то да нам доводе кадрове са стране кад међу људима који раде на жељезници има доктора и професора наука, па да би се међу њима могле наћи погодне личности за директоре.

                   Закључци Конференције СК чвора Сплит сматрам да су на линији СК осим тачке 6. коју је иницирао Кершић, рекавши да у “Вјеснику“ пише да Милутин Балтић тврди да на жељезници пребројавања има, а тога у Писму ИК ЦК СКХ нема.

                   Шкрапић Пашко из ЗОП-а је рекао да се тачка 6. не поставља у закључке, јер је тај дан био студентски штрајк, али је Кершић инсистирао, а Сарага га подржао.

                   Мислим да сам рекао све искрено и да ће то помоћи раду Комисије.

                    Бранко Пауковић, шеф пословнице КСР-а:

                    Изјављује исто као и код случаја Сараге Данка.

                     Комисија:

                    -метод рада друга Почуче није примјеран једном члану СК,

                   -многе разговоре је износио у кулоарима, док на сасанку СК их није зносио,

                   -прешутио разговор Огризовић-Лазо Ожеговић и свој разговор с Огизовићем на састанку ОО СК,

                   – преносио непровјерене информације другу Шукари о “Бјелој књизи“ и припремним састанцима у Комерцијалном представништву, а ништа није подузимао преко секретеријата ОО СК, што се донекле може толерирати када се узму у обзир ставови друга Сунаре, али је могао контактирати друге чланове секретеријата,

                    – упутити ради метода рада: опомену.

                    14.   ОЖЕГОВИЋ МОМЧИЛО, економист Заједничких служби ЖТП-а код транспортног контролора за далматинско подручје:

                    I  –  Дана 12.01.1972.године на састанку ОО СК станице Сплит друг Бан Јерко, школски инструктор у Сплит Предграђу, између осталог је споменуо односе Момчила Ожеговића и Миливоја Кершића и напоменуо да су неколико пута подузимане мјере да се ти односи рашчисте путем ОО СК, секретара ОО СК Сунаре и Секретара  чворне Конференције СК друга Ефендића.

                   Друг Штајдухар Јосип је на сатанку од 23.01.1972.године изнио податке о стању у ЖАТ-у за време од како је он дошао на радно мјесто аутодиспонента до одласка Момчила Ожеговића са дужности шефа ТКП-а и чита записнике са одржаних састанака у вези проблема у ЖАТ-у. Наводи да је до кулминације у односима у ЖАТ-у дошло највише оног момента када су радници и шофери чули да се треба ЖАТ расформирати и то на инцијативу шефа ТКП-а. Наводи да се више пута обраћао шефу ТКП-а Момчилу Ожеговићу за помоћ, да га је овај увјек одбијао говорећи да радници немају шта реагирати политички већ да требају радити свој посао.

                   У својој изјави пред Комисијом Штајдухар наводи да је Момчило Ожеговић између осталог одбио да дође на један састанак с радницима и шоферима на којег су га они позвали. Тада је шеф Ожеговић шоферу Јури Шкрапићу одговорио да се зна начин како се заказује састанак и да он нема шта с њима разговарати, већ да иду радити, а уколико неће да ће он звати милицију.

                   Друг Јакелић Дује је на састанку ОО СК 23.01.1972.године изјавио да  Момчило Ожеговић није долазио на састанке ОО СК у време кад је он био секретар ОО СК. Такођер наводи да је једном приликом испред ресторана “Марјан“ Момчило говорио да су играчи “Хајдука“ Козлина и Вукчевић српске издајице и да је ту био присутан и Цакташ Анте.

                   Кад му је једном приликом упутио критику што не долази на партијске састанке, јер је он шеф станице, а има проблема с кондуктерима, овај му је одговорио:

                   – “ Изнеси ме опет на партијском састанку, не можеш ми ти ништа ни партијска организација. Није ово више твој Комадина и Загреб, већ сам ја и Книн.“

                   Даље наводи да је у вези тога формирана комисија, па пошто је Јакелић у међувремену премјештен у Солин, он  не зна шта и како је то рјешено.

                   Јакелић даље наводи да је због таквих односа са шефом Ожеговићем Момчилом био премјештен у Солин као вишак. Тада је било премјештено 15 влаковођа у Солин, а међу њима није било ни једног српске националности, иако их је било у Сплиту одакле су ови остали премјештени. На приговор друга Папка зашто је тако поступио и премјестио само Хрвате- влаковође Ожеговић Момчило му је одговорио да он зна тко њему смета и да је такве премјестио.

                     II –  Налаз Комисије:

                    Утврђено је да сукоб Момчила Ожеговића и Миливоја Кершића почиње од 1966. године и да траје непрекидно до данашњег дана, да су ти односи стално затегнути и да њих двојица ни дан данас не разговарају.

                   Због таквих њихових међусобних односа то се одразило негативно међу радним људима у радном и националном погледу, дошло је до подвајања и груписања радника по националној припадности у посљедње време, гдје су се људи скупљали баш на тој основи  тумачећи њихове односе на националној линији.

                   И поред неколико покушаја да се измире и преко организације СК и преко појединаца ни до данашњег дана то није успјело, а што као комунисти нису смјели дозволити. Из овога је евидентно да су личне сукобе и интересе обојица стављли испред интереса колектива и успјешног обављања радних задатака, што није на линији СК.

                   Из записника са раније одржаних скупова радних људи видљиво је да се није Момчило Ожеговић ангажирао на побољшању организације рада ЖАТ-а и да је имао наступе према радницима и шоферима који нису показивали вољу разматрања њихових проблема, што се може видјети и из изјава радника на састанку 03.08.1970. године, када је одговорио радницима да се зна на који начин се сазивају састанци и да он нема шта са њима разговарати, већ да иду радити или ће у противном звати милцију.

                   Његов став у погледу расформирања ЖАТ-а пред представницима друштвено-политичких организација  ( Сунара, Штајдухар )  и органима из СТП-а  ( Доко и др.)  гдје је био за његово укидање, не водећи рачуна о проблемима транспортних радника и шофера ЖАТ-а, којих је било око 65, није био ни тада ни сада прихватљив ни у складу с пословном политиком подузећа.

                   Своју смјену са мјеста шефа ТКП-а он хоће, по утиску Комисије, из његове изјаве проистиче,  да се та смјена прикаже на националној основи. До овога закључка се дошло на основу његове изјаве пред Комисијом, кад му је постављено  питање да се чују изјаве да је он смјењен зато што је Србин, те изјаве Прибудић Славка, Огризовића и др., кад је он одговорио да он о томе не зна ништа, а да Комисија утврди због чега је смјењен, а којој је изразио своје неповјерење приликом давања изјаве као и сумњу у њену објективност. Да није имао повјерења у ову Комисију доказ је његово обраћање писмом Конференцији СК ЖТП-а и Опћинском комитету СК Сплит од 28.01.1972.године.

                   Анализа пословања ЖАТ-а од шестог и седмог мјесеца 1970.године толико је била мањкава да се из ње ништа није могло видити и закључити, јер је написана на једној и по страни, а то је очити доказ да није био заинтересиран за службу ЖАТ-а.

                   У вези проблема око недоласка на састанке ОО СК станице Сплит у периоду 1961/62. година ова Комисија није заузела став, пошто  није могла ништа утврдити, до   никаквих записника нити је могла доћи нити  до документације о раду тадашње комисије која је за ту сврху формирана.

                   Што се тиче његове изјаве да су играчи “Хајдука“ Козлина и Вукчевић српске издајице о томе Комисија није разговарала са Цакташ Антом, јер исти није члан СК, и сматра да је такве испаде требало још онда одмах рјешити.

                   У вези премјештаја 15 влаковођа из Сплита у Солин утврђено је да је по Рјешењу бр. 4745. и 4746. Саобраћајне секције Сплит од 06.05.1965.године премјештено осам влаковођа међу којима није било ни једног Србина. Дочим, утврђено је да је у Солин био премјештен и Чудић Јанко, влаковођа, по рјешењу бр. 3537. Саобраћајне секције Сплит од 15.о7.1964.године који је по нациналности Србин.

                          IV –  На основу напред утврђених чињеница Комисија сматра да је друг Момчило Ожеговић уз Кершић Миливоја био једна од главних карика у ланцу догађаја и односа у овом чвору, да је својим односом према радницима изазвао толико неповјерења радника, а да као стручни руководилац и члан СК није смио дозволити да дође у такву ситуацију.

                   Надаље, из његових ставова пред Комисијом и изјава Прибдић Славка, Кершић Миливоја, Огризовић Милана и др. Комисија је дошла до закључка да друг Момчило Ожеговић сматра да је смјењен с радног мјеста шефа ТКП-а зато што је Србин, иако за ту тврдњу нема основа, јер је из напред наведеног видљиво да је то било због тога што није задовољио на том радном мјесту.

                   Стога ова Комисија предлаже ОО СК да се друг Момчило Ожеговић

                   –  искључи из СК.

                    Прилози:

                    Изјаве пред Комисијом:

                    Момчило Ожеговић:

                    О неспоразумима које износи Јакелић Дује први пут чујем сада. Ту се спомињу догађаји од прије десет година, ја их се не сјећам и чуди ме што се то онда није расправљало, а то са садашњим проблемима нема никакве везе, уколико Јакелићу није циљ да разводни актуелне проблеме.

                   Ја не знам ништа о Вукчевићу и Козлини и то ја сигурно нисам рекао, а ако је свједок Анте Цакташ, онда је он сада најпогоднија личност да то потврди обзиром на своју домобранску прошлост и оптерећеност хрватским национализмом и шовинизмом због чега је одавно искључен из СК.

                   Ја сам тада припадао ОО СК станице Сплит, зашто се то питање онда није постављало и рјешавало, само знам да ја нисам никад санкциониран од СК.

                   Ти проблеми из 1966. године су рјешавани преко стручних служби.

                   Што се тиче рада у том периоду у магазину ја сам тражио само рад и нисам се хтио у сукобе друге врсте мјешати.

                   1961. године друг Дупланчић је дао отказ и поново се вратио на жељезницу, а био је став у ЖТП- у да се не примају назад они који су отишли својом вољом са жељезнице.

                   Кад сам ја дошао за шефа у Сплит с тим се Дупланчић као виши техничар није могао помирити, а тај спор је рјешен на Опћинском комитету, а на који

начин ја не знам.

                   Што се тиче Кершића, ја се не сјећам да је он мени долазио послије школе, требао се обратити помоћнику контролора за кадрове Дупланчићу, а не мени.

                   Изјаве Кершића о Човићу Дуји су обичне тричарије.

                   Мени је жао што овдје није присутан члан Опћинског комитета СК, јер се износитељ критике Јакелић не сјећа, а како ћу онда ја. Ето, сад се он не сјећа тога о Козлини и Вукчевићу, дајте да се то констатира.

                   Премјештај влаковођа у станицу Солин нисам вршио без става друштвено-политичких организација, а премјештај је вршио виши орган Саобраћајне секције Солин.

                   Нису истините изјаве Кершћа да сам изјавио пред директром Грковићем да нећу с њим сарађивати, уосталом нека се виде записници.

                   Није Кершић имао спорове само самном, него и с осталим сарадницама, нека се виде записници од 1960.године наовамо.

                   Кад сам постављен за шефа ТКП-а мислио сам на службу и ниво организације, нисам се имао кад бавити друштвено-политичким организацијама. На то мјесто је рачунао и Бан Јерко, па није чудо да је баш он потписао захтјев за моје смјењивање.

                   Кершићу сам се увјек обраћао кад је то требало по службеном послу, а често сам био присиљен и да се по три пута писмено обраћам да би добио некакав одговор.

                   Уосталом, Кершић је рекао на Конференцији СК чвора Сплит, кад је било читање материјала ИК ЦК СКХ, да се с оним с ким је у завади неће расправљати, а развидно је да је Кершић имао и друге сукобе са сарадницима, а не само самном.

                   Узмите његову изјаву од 07.05.1971.године.

                   Моји и његови односи нису се рефлектирали на раднике, уосталом ни он није хтио да разговара с радницима. Кад су га видјели у колима пред магазином он није хтио изаћи и ући у магазин да разговара, а када је то Винко Калинић рекао о “Бјелој књизи“ није рекао само предамном, било је ту још људи.

                   Штајдухар износи ствари које су се догодиле прије његовог доласка у ЖАТ, питам се тко га је о томе инструирао.

                   Истина је да је Шкрапић Јуре долазио код мене и таржио састанак, а ја сам га упутио на посао, а ако неће он и она неколицина, да ћу звати млицију. Чуди ме да то сада Штајдухару смета, а он је то тражио онда као и ја.

                   Није се радило о званичним састанцима, већ о појединцима који нису имали никаква права и овлашћења да сазивају састанке, ни синдиката ни збора радника.

                   ЖАТ није био уходана служба, ни нормативно ни стварно, тамо су довођени и премјештени људи, а да мене нико није консултовао. То је случај и са Штајдухаром, којег су поставили за аутодиспонента, а Солдо Анте је постављен за благајника ЖАТ-а без мога знања, а Штајдухар је био убјеђен да сам ја био против његовог постављења.

                   У тако нову дјелатност се премјештају најгори радници, умјесто да је било обрнуто да то профункционира, а мало се мене о томе питало. Велики недостатак радника је довео до преоптерећења постојећег броја, а на моје писмене захтјеве није се реагирало. Погледајте копије дописа у архиви шефа ТКП-а.

                   Изгледа да је Кершићу такво стање одговарало, па је отворено тражио од радника да се изјасне само за моју смјену. Кад је Топић Станко покушао нешто рећи о увјетима рада и нешто мени у прилог на силу су га ућуткали.

                   Са Штајдухаром и Маричићем сам сваки дан договарао рад у ЖАТ-у, а већ 08.04.1970. године тражио сам да се уведе рад по учинку и тако заштите радници од нерадника, али нико ништа није подузео, само се тражила моја смјена преко разних формалних и неформалних група.

                   Мој предлог је био да овакав ЖАТ не може опстати већ да га треба на други начин организирати. То зна и Кершић и Доко, уосталом они су о томе разговарали у Загребу на колегију директора СТП-а Шопа 24.03.1971.године.

                   О ЖАТ-у  је расправљао само ИО Синдиката, а ОО СК није као да се то њих не тиче.

                   Да је био циљ да се смјени мене сада је јасно, сви који су учествовали у томе у Загребу и овдје у Сплиту су предмет расправа на ОО СК.

                   Да је проблема било у ЖАТ-у и прије мене то је потврдио и Ефендић, а он исто зна да сам ја писмено тражио да се на СК моји и Кершићеви односи рашчисте, а кад га је Ефендић опоменуо на састанку он је напустио састанак. Имају на ОО СК и конференцији СК чвора моје дописе о Кершићу, који је говорио да се око мене формира разбијачка група, око укидања додатка мени, а додјела Павлиши који је са тог мјеста због неспособности смјењен и око тога да моја писма на више форуме није просљеђивао него их задржавао или враћао.

                   Уосталом, он је постављао моје сараднике, без консултирања са мном, а који су моје радне напоре подривали.

                   У вези нераспакивања “Бјеле књиге“ Калинић Винко ми се обратио да је Кершић за то крив, а Сарага да то није рекао, иако је за то знао. Одговорио сам му да тко је крив нека одговара, а ако није онда неће бити ништа. Он је изразио бојазан да ће њега за то окривити, а ја сам му рекао нека каже истину и огради себе.

                   Чуди ме што се не поставља питање о иступу Мешина на сатанку који је изјавио да нисам на курсу Пете сједнице и да сам неактиван, а ја сам тада био дуго болестан. Кад сам тражио да се због тога јавно извини он је тражио да то учини у четри ока.

                   О припремним састанцима и емисарењу не знам ништа.

                   Мислим да је овдје требао бити и друг из Опћинског комитета СК, јер сам примјетио да ми се постављају неадекватна питања. Комисија се више бави међуљудским односима од прије доста времена произашлим из разних других разлога, пословних, каријеристичких, клановских, и слично, а основно је да се утврди шта је било са национализмом, шовинизмом и штетом од њих.

                   Грба и Бједов су ми се обратили у вези националистичких испада, а ја сам им рекао да су то појединачни екцеси и да се уздигну изнад тога.

                   Парат ми је рекао да ме је Бркић оптужио да сам четник, а кад сам рекао да ће то ићи на суд он се извинио и повукао.

                   Не знам ништа о Лази Ожеговићу, свак зна да се он окреће како вјетар пуше, све у своју личну корист.

                   Штајдухарова изјава да нисам ништа подузимао по пријавама биће документирано ако погледате евиденције, па је то још један доказ да га је неко инструирао да ме оптужује да се ствар макне од најважније теме, а то је национализам, шовинизам, “маспок“ и “прољеће“.

                   Мене су Кершићевом заслугом изолирали у чвору, а када су ме поставили на мјесто економисте код транспортног контролора тврдили су да је тамо требало поставити саобраћајног инжињера, иако је систематизацијом предвиђен економиста и раде се такви послови.

                   Нисам члан “Просвјете“ и не знам ништа о томе.

                   Сматрам да сам одговорио све тачно и искрено иако су овдје Јакелић Дује и Бан Јерко, који су ме оптуживали, а волио би да је био присутан и члан Опћинског комитета СК Сплит да и о њима понешто кажем. За остале чланове Комисије ради информације, Бан Јерко је пикира на моје радно мјесто шефа ТКП-а, а доста је тога, како он већ зна, подмукло и изокола подузео да огађујући мене себе издигне, а сада му се указала прилика да водећи ову Комисију себе опере, а друге огади, да би могао напредовати у каријери и тако задовољити своју таштину, то ћете већ доживити, то је влашка школа из Љубитовице, другог снизи да се уздигнеш, све ће фратар на исповиди опростити уз одговарајући прилог. Имати борачки стаж из НОБ-а с осам година старости на крају рата говори довољно сваком паметном и нормалном човјеку. А Дује Јакелић, у Дугопољу усташа, у Дицму домобран, у Сплиту комуниста, у Београду Србин, у Загребу Хрват, а тако и по називима кафића, биртија и буфета мјења своје опредјељење, па како коме паше. Његово мишљење и став  овисе о врсти пића које пије, срећа је да има јако тјело које то засад добро издржава, а у бити није лош човјек, има добру душу као свака пијаница, све ове ће он помиловати кад се мало угруша у првој биртији. А за мене могу рећи да сам рођен у Сплиту, у Омишкој улици, Србин сам по националности, Далматинац, жена ми је Далматинка, Сплићанка, нисмо вјерници но држимо до обичаја и поштујемо туђе убјеђење, а цјеним поштење и рад било које врсте, тако ме ћаћа радећи као жељезничар научио. А ви како вас воља, нећу се на никог од вас љутити, како год одлучите, држећи до оне да је паметнији човјек и товар него ли сам човјек.

                   Записник са састанка директора СТП-а Шопа у чвору Сплит од 07.05.1971.године:

                   – потврђује да је Ожеговић Момчило био за укидање ЖАТ-а у оваковој организационој форми с чиме су и остали учесници били сагласни.

                   Записник са састанка Шефа СТРЈ Миливоја Кершића и радника ЖАТ-а од 18.01.1971.године:

                    – радници се жале да их шеф ТКП-а не прима кад се требају жалити,

                   -да раде по 250 сати умјесто 208 сваки мјесец,

                   -прима се свакаква роба на превоз која није прегледана на утовару и претовару, а штете приписују ЖАТ-у,

                   -ненаплаћене возарине је око 9 милиона динара,

                    Записник од 29. 03. 1971. године ИО Сундиката:

                   -да се уведе стимулативни систем награђивања радника,

                   -огорчени су да је дошло до инцијативе да се ЖАТ укине, а да се раднике није ништа питало, нити је шта организационо подузето да се ЖАТ другачије организира,

                   -траже се кривци који су предложили укидање ЖАТ-а.

                    Комисија:

                  – очито је да су Ожеговћ Момчило и Кершић Миливој склони технократским потезима и да су каријеристи,

                   -личне интересе стављају испред колективног,

                    – искључити га из СК.

Advertisements