15.  ШТАЈДУХАР ЈОСИП, аутодиспонент у ЖАТ-у:

                 I  – Дана 12.01.1972. године друг Почуча Никола у свјој дискусији је тражио да се утврди одговорност друга Штајдухар Јосипа ради тога што је Анте Цакташ изабран у високи синдикални форум, а да је исти избачен из СК због клеронационалистичке идеологије давно прије појаве “маспока“,те да се утврди активност Штајдухара као члана СК и предсједника Синдиката чвора Сплит.

                    II –  Налаз Комисије:

                  У вези захтјева друга Почуче Николе да се утврди одговорност друга Штајдухара зато што је Анте Цакташ изабран у синдикалне форуме, а да је због својих негативних идеологија раније искључен из СК, Комисија је утврдила на основу изјаве друга Штајдухара да он лично није предложио Анту Цакташа у синдикални одбор нити га је особно познавао све до одласка на оснивачку скупштину Синдиката СТП-а. Тада је на тој скупштини Анте Цакташ изабран у Предсједништво синдиката СТП-а. Како је дошло до тога да су он и Анте Цакташ били предложени и да је Анте Цакташ изабран у Предсједништво синдиката СТП-а он не зна. Према изјави Штајдухара, он  није знао да је Анте Цакташ био раније члан СК и да је избачен из чланства као клеронационалиста.

                   Комисија је, анализирајући рад друга Штајдухара Јосипа као члана СК и предсједника Синдиката чвора утврдила да је био доста активан, да је подузимао мјере да се побољша ситуација у ЖАТ-у, али да у том свом настојању није наишао на разумјевање и подршку претпостављених, нарочито шефа ТКП-а.

                    III –  Сагледавајући активност Синдиката Комисија је установила да је било три масовна састанка и 23 састанка Извршног одбора синдиката те се на основу тога може констатирати да се друг Штајдухар доста ангажирао у рјешавању проблема у надлежности синдиката и Комисаија је мишљења да је друг Штајдухар био доста активан у раду синдиката као покретач акција за рјешавање проблема радника те да нема потребе позивати га на партијску одговорност, јер се његов пропуст не може ничим доказати.

                    Прилог:

                    Изјаве пред Комисијом:

              Штајдухар Јосип, аутодиспонент у ЖАТ-у и Предсједник ИО Синдиката чвора Сплит :

                  Колико је било састанака види се из записника, било је три масовна и 23 ИО Синдиката.

                   Гибања у чвору међу руководством одражавала су се на раднике, а нарочито спор Кершић-Ожеговић, који је био главна тема састанака у ЖАТ-у.

                   На састанку од 13.08.197о.године види се изјава радника ЖАТ-а у вези Момчила Ожеговића.

                   Инцијативе за сазивање састанака шофера и транспортних радника давао је ИО Синдиката.

                   Ја сам у ЖАТ у Сплит Предграђе дошао у осмом 197о.године и спознао сам да је ствар с пословањем  у ЖАТ-у врло лоша.

                   Током рада видио сам да је тамо већина добрих радника, и било је пар лоших који су упропаштавали аута и вагоне.

                  Нису знали да сам ја предсједник Синдиката.

                   Радници су тражили да се закаже састанак и он је одржан 31.01.1971.године.

                   Какав је рад у ЖАТ-у био прије мог доласка није ми било познато.

                   О свему сам упознао Секретара ОО СК Сунару.

                   Раду у ЖАТ-у сам прилазио стручно као аутодиспонент.

                   Шеф ТКП-а Момчило Ожеговић увјек би говорио “требало би“.

                   Шеф СТРЈ Кершић би говорио “имаш шефа ТКП-а“.

                   Чуо сам од радника да се укида рад на смјене и то сам провјерио код шефа ТКП-а, гдје је то потврђено.

                   За укудање ЖАТ-а исто тако. Још је рекао “ …кад неће да раде нека се уведе учинак…“.

                   Нешто касније ми је шеф ТКП-а рекао да ЖАТ треба укинути. Изјавио је то предамном и Сунаром, а додао је “…да је он политичар не би га укида…“.

                   Шеф ТКП-а је 29.03.1971.године смјењен због слабог рада у ЖАТ-у.

                   Ја  Анту Цакташа нисам познавао лично нити ме тко упозорио на његову биографију.

                   ИО Синдиката га је предложио као доброг радника, гдје сам и ја предложен.

                   У Предсједништво синдиката СТП-а је изабран, а тко га је предложио ја не знам.

                   Конкретно по пријавама шеф ТКП-а ништа није подузимао, јер је говорио да се он не жели замјерати никоме. Изјава шефа ТКП-а Момчила Ожеговића да није било изгреда прије мог доласка није тачна.

                   О груписању око Момчила Ожеговића први пут данас чујем.

                   О организирању штрајка у ЖАТ-у није нитко испред мене говорио нити да је нетко у томе учествовао.

                     Комисија:

                    – указати да се преиспита продор контрареволуционарних идеја национализма у Синдикат и да се подузму мјере на прочишћавању Синдиката од тих примјеса, пошто нису сви чланови СК.

                    16.   КУШТРЕ МИЛИВОЈ, отправник влакова у Сплит Предграђу, члан Радничког савјета ЖТП-а:

                    I  –  Увидом у записник РС ЖТП-а Загреб од 17.10.1971.године утврђено је да је Куштре Миливој гласао против скидања тачке 1. дневног реда у којој се тражила смјена главног директора ЖТП-а Томца.

                   II  –  Комисија предлаже овој ОО СК да се Куштре Миливој опозове из РС ЖТП-а и да му се упути критика због његовог става и гласања против скидања т.1. дневниг реда на састанку РС ЖТП-а Загреб од 15.10.1971.године у којој се тражило да се позове главни директор ЖТП-а Томц са своје функције.

                    Комисија је узела у обзир да је именовани био одсутан за време читања Писма ИК ЦК СКХ и да га је доласком у салу, након завршеног читања Писма и гласања по овој тачци предсједавајући накнадно упитао за његов став, те да је он на знајући садржај Писма ИК ЦК СКХ гласао против скидања т.1. с  дневног реда.

                   Да није био том приликом у току догађања именовани је сам изјавио на састанку ОО СК 23.01.1972.године, а то је потврдио и друг Билић Иван у својој изјави овој Комисији. Пошто га је друг Билић  упозорио да је требао гласати обрнуто он се није кориговао, па Комисија сматра да му се

                    –  упути критика и да се опозове као члан РС ЖТП-а Загреб.

               17.ШУКАРА МИРКО, инспектор саобраћајно-транспортне контроле и секретар синдиката ЖТШ-а:

                    I  –  Ова Комисија је на извршавање постављеног задатка од стране ОО СК Сплит дана 23.01.1972.године између осталих другова разговарала и с другом Мирком Шукаром, инспектором за контролу безбједности жељезничког саобраћаја дана 10.02.1972.године у Загребу. Овај разговор са њим био је потребан ради тога што се друг Шегвић Петар, помоћник главног директора ЖТП-а, у својој дискусији на састанку 23.01.1972.године за неке податке позивао на њега.

                   II –  Разговарало се  с другом Шукаром у вези тога да нам каже по коме је био обавјештен да у Сплиту “Бјела књига“ није распакована и расподјељена радницима и у вези одржавања припремних састанака националиста у Комерцијалном представништву у Сплиту.

                   Друг Шукара је обавјештавајући нас да га је о томе обавјестио друг Почуча Никла уједно рекао, кад је упитан тко је све учествовао на рим припремним састанцима, да њему изгледа да се жели оптужити онога тко је покренуо питање рашчишћавања ових односа, а да Комисија која са њим сједи врло добро зна тко је на тим састанцима присуствовао.

                   Дање је приговорио на састав Комисије, тј. на избор друга Бана Јерка у ту Комисију и нагласио да друг Бан није требао бити члан ове Комисије, а најмање њен предсједник, зато што је учествовао у изради закључака на Конференцији СК чвора Сплит од 22.11.1971. године.

                   Комисија је након ове његове изјаве упознала друга Шукару на који начин је избарна ова Комисија и да је друг Бан Јерко на том истом састанку тражио да не буде члан ове комисије баш ради тога што је био учесник у изради тзакључака, ограђујући се притом да није учествовао при уношењу тачке 6.

                   Друг Шукара је на ово објашњење остао и даље при свом мишљењу и констатацији о саставу Комисије.

                   Комисија сматра да став друга Шукаре по питању састава Комисије није на мјесту, јер ова ОО СК боље познаје своје чланове него друг Шукара.

                   Исто тако Комисија не прихваћа изјаву друга Шукаре у којој каже да Комисија која са њим сједи врло дообро зна тко су људи који су учествовали на тим припремним састанцима у Комерцијалном представништву.

                   У вези тога, не улазећи у остали рад и дјеловање друга Мирка Шукаре, Комисија је стекла утисак да он о Комисији има већ формирано мишљење, а није јој јасно одакле проистиче тај његов став, нити га је он образложио.

                   Комисија жели да ова ОО СК затражи путем његове ОО СК зашто је то рекао Комисији и на основу чега је формирао своје мишљење већ на почетку разговора поред тога што особно познаје само једног члана Комисије.

                   Из овога се да закључити да је он на неки начин био информиран тендеционо о члановима Комисије.

                    III –  Комисија предлаже да ова ОО СК упути ОО СК Заједничких служби ЖТП-а Загреб предлог да се друг Шукара Мирко опомене што се служи непровјереним информацијама, пошто је исти имао могућност да се појави на ОО СК станице Сплит и да изнесе те чињенице.

                    Прилози:

                    Изјаве пред Комисијом:

                    Шукара Мирко, инспектор за безбједност саобраћаја ЖТП-а:

                 Био сам три пута на сплитској прузи у контроли станица од Приморског Долца до Сплита.

                   Када је изашла “Црвена књига“ помоћник директора друг Петар Шегвић је дао депешу да се по њој не врши никаква званична расправа на друштвено-политичким организацијама, стручним службама и органима управљања, а то се и поред тога у Сплиту доста активно радило.

                   У Сплиту су “Бјелу књигу“ бацили у школску просторију и тамо је узимао тко је хтио, а већини радника је била недоступна, док се “Црвена књига“ службено расподјелила као да је био у питању важни саобраћајни пропис и по њој се вршила детаљна расправа, а познато вам је да је она била контрареволуционарни и националистички памфлет, док је “Бјела књига“ приказала све контрареволуционарне, националистичке  и шовинистчко рушилачке потезе неформалних група у ЖТП-у и републици.

                   Почуча Никола ме је обавјестио да се тако поступа с “Бјелом књигом“, насупрот акцији с “Црвеном књигом“.

                   О припремним састанцима требали сте питати Сарагу и Прибудића, а ви мислите оптужити оне који хоће да се рашчисти ситуација, а тко је био на тим састанцима то ви у Комисији добро знате.

                   Ви сте у Сплиту на Конференцији СК чвора  осудили друга Милутина Балтића и тако погодовали контрареволуцији.

                   За припремне састанке обавјестио ме је за Кершића да тамо стално долази по мишљење, а тко други присуствује да не зна. Ми смо причали у приватном разговору с другом Шегвићем.

                   Друг Бан Јерко исто треба доћи под удар Комисије за испитивање његове одговорности, јер он није смио бити њен члан, акомоли предсједник, пошто је учествовао у креирању закључака Конференције СК чвора када се тражила одговорност друга Балтића. Сматрам да су ти закључци дали подршку РС ЖТП-а и Конференцији СК ЖТП-а који су били на контрареволуционарној и националистичкој линији на челу с Јаковчевићем и Карађолеом.

                   Друг Почуча се жалио у Шегвићевој канцеларији на некоректан поступак према њему. Сматрам да се ОО СК Сплит није добро поставила 12. и 23.01.1972.године, а такођер да тамо има добрих чланова СК и да имају снаге то рјешити.

                   Рекао сам претходно, мислим да сам био јасан, да немам потребе да сумњам у одлуке ОО СК Сплит.

                   Изричит сам, мислим да Бан Јерко није требао бити у Комисији. Чудно ми је да једна тако јака ОО СК падне под утјецај појединаца.

                   Стиче се дојам да је у Сплиту све у реду, али није тако, чињенице другачије говоре.

                   Види се да су главни креатори свега тога негативног у Сплиту Кершић Миливој, Шкрапић Пашко и Сарага Данко. Кажем креатори, задужени за ту средину од ових из Загреба, а не само пуки наивни извршиоци. Ни тебе Бане нису хтјели укључити у тај ужи круг иако си настојао да им се на све начине приближиш, већ су те користили у згодним приликама као на тој Кнференцији.

                   Чуди ме да Кершић тражи одговорност Балтића, а и сам је слао извјештај о нацоналној структури радника, жигом и потписом, за што га као подређеног овима у Загребу не кривим, али га кривим што то није рекао на ОО СК.

                   За Бан Јерка не бих могао дати оцјену одговорности, али сматрам да није требао бити у Комисији. Знам га већ дуго, његова каријеристичка стремљења без подлоге, перфидно дјеловање из сјене и окретању према вјетру с које стране пуше, па и ово стање ће настојати искористити да постане неко и нешто. Мени је смјешно да он има борачки статус, а у којим је то он био партизанима у Љубитовици у доби старости кад ни нос није знао обрисати, а  тамо за рата није било никаквих партизана, већ се зна кога. Зар то нешто не говори о њему самом и његову моралу и поштивању етике у СК.

                   Срео сам се с  Почучм кад је ишао на маренду, рекао ми је да са стварима у Сплиту није задовољан и он ми је изјавио да је нападнут због тога што је критиковао неке на ОО СК.

                   То о “Бјелој књизи“ и о Сарагиној канцеларији запамтио сам дословице, а то потврђују и чињенице, “Црвена књига“ као контрареволуционарни памфлет је детаљно проучавана и расподјељена на све стране као најважнији саобраћајни пропис, а “Бјела књига“ је бачена у пакетима у школску просторију станице Сплит и о њој се нигдје није водила расптава, ни по друшвено-политичкм организацијама, ни по школи, ни на било којој врсти окупљања радника.

                   Кога је он критиковао на састанку ОО СК  нити ко је њега критиковао није ми рекао. Тај разговор је био приватне природе.

                   Чини ми се да се том разговору придаје више пажње него догађајима и раду СК у Сплиту, а на маргину се гурају спискови, пребројавање, тко је то наредио и радио, и видим да се настоји наћи нека равнотежа између хрватског и српског национализма, па онда по оној “криве су обе стране“ умањити кривицу инцијатора, извршилаца, емисара и креатора хрватског национализма и шовинизма пребацујући дио кривње с  агресивне и масовне акције на обрамбену реакцију мањине. Надам се да то неће тако завршити, и међу Хрватима и Србима има доста здравих снага и чланова СК који ће се изборити за оно за што су многи изгинули у рату и неће дати да се повампире зле силе за све грађане ове Републике.

                   У Сплиту, о5.03.1972. године.

                                        Комисија ОО СК станице Сплит:

                                       1. Бан Јерко, предсједник,с.р.

                                       2. Кларић Анте, члан, с.р.

                                       3. Црнчевић Ђуро, члан, с.р.

                                       4. Јакелић Дујо, члан, с.р.

                                       5. Мажибрада Миле, члан,с.р.

                    Овај Извјештај је претходно, 05.03.1972. године разматран на састанку Комисије с потпредсједником Опћинског комитета СК Сплит другом Грубишићем и чланом Комитета задуженим за саобраћајну групацију другом Косовићем. Сложили смо се да је Извјештај добра подлога за расправу на ОО СК, па да такав иде, без обзира на мањкавости и недореченост, а послије састанка ОО СК Комитет ће заузети коначни став и доњети одговарајуће мјере за будући рад.

                   До таквог закључка је компромисно, у стисци времена,  дошло. У Комитету, на Обали ЈНА, зграда Социјалног, како су је звали, смо састанчили од 14 сати скоро до 17.30, а састанак ОО СК је сазван за 18 сати, па се морало и преко кољена ломити, како то иде на већ уходани начин, да ће се касније више тјело уз наше присуство тим детаљније позабавити и доњети праве мјере и одлуке.

                   Требало је отклонити приговоре на објективност чланова Комисије, Бана Јерка и Јакелић Дује, док нас тројице, мене, Анте Кларића и Црнчевић Ђуре није била са ниједне стране упитна.

                   Црнчевић је био станични благајник у Сплиту дуги низ година, бивши отправник возова који је изгубио прву здравствену групу, човјек од шездесетак година с неупитним борачким стажом ради активног судјеловања у партизанима и без неких великих функција у политичком раду, којег су поштивали сви радници и шефови ради поштења, стручности и одмјерености у животним проблемима. Анте Кларић је био помоћник шефа Станице Солин, собраћајни инжињер, родом из сињског краја, ожењен Српкињом док је службовао по Босни, а касније био транспортни контролор, бавио се више струком него политиком и  по оцјени радника био ауторитет и праведан у свом послу. Мене су, као најмлађег, познавали сви као врсног отправника, неоптерећеног вјером и нацијом, одгојеног у социјалистичком духу и спремног да сваком помогне у најједноставнијим разним животним проблемима, од писања молбице до упуте гдје се шта рјешава, а највише због једнаког третмана обичног човјека радника и школованих људи, не глумећи ради наобразбе неку препотентну госпштину. За нас тројицу није било приговора с ниједне стране, ни од “оптужених“ ни од шире јавности, док тако није било с Баном и Јакелићем.

                   Бану су замјерали каријеризам без основа, пошто су сви знали да све знање шта је стекао је било с курсева и вечерњих школа, а које је он, уздижући себе, сматрао већим од редовних школа и факултета. Замјерали су му и “влашке курбарије“, а то значи да из прикрајка до задњег трена вреба ка лисица па се у згодном моменту истрчи у прве редове и појави као првоборац и бере туђе заслуге и ловорике. Ни овај пут нико није рачуна на његову објективност, већ само на корист коју он жели за себе извући, а то је значило да треба склонити све оне који су му на путу, тако да он остане једини најпоштенији и најбољи. Јакелић Дује је био умишљена висока људина, чије расположење је овисило о пићу, које је он зна понекад контролирати, али често се није дало исправити оно што би претходно искривио. Препотенцијом својственом  физички крупним, високим и згодним људима зна би он дјелити лекције свима и свакоме, а сутрадан се повлачити у свој атар и тумачити како је он другачије мислио и хтио рећи. А обојицу су красили, и послије дугогодишњег живота у граду, влашки загорски говор и начин опхођења, па би било често смјешно чути неке латинске рјечи или изреке у комбинацији са “иђем“, “ну ти крви Исукрстове“, које би неки цинично а неки поспрдно коментирали.

                   Бан Јерко је, користећи прокушану тактику “ нападни другог да обраниш себе“, рекао да је његова савјест чиста и да је увјек дјеловао комунистички, а да у закључцима Конференције СК чвора Сплит када је на Кершићеву инцијативу тражена оставка  Милутина Балтића није судјеловао и да га се злонамјерно оптужује, а да је он партизански стаж “зарадио“ на легалан начин , уз свједочење судругова из краја, који су потврдили, а шта је и стварана истина, да је био курир као пионир ради познавања краја и рута куда се требала партизанска пошта разносити.А на питање како то да није реаговао кад се прозивао друг Милутин Балтић, који је јавно изнио да су се вршила пребројавања радника на жељезници по националности, одговорио је да су га спречили да дискутује и да је он из протеста напустио скуп, а што у записнику није наведено. Такођер је изјавио да он није каријериста, да је свјестан својих домета у струци, али да ни они који су сада на функцијама нису у том смислу ништа бољи од њега.

                   Дује Јакелић је себе правдао да га многи не подносе, чак мрзе, због његове склоности да сваком истину скреше у брк, па ма гдје то било, на састанку, улици или влаку, и да је то разлог што се о њему свашта износило, а кад се види ко је износио, зна се да су на супротним странама. А да је националиста не би се женио Српкињом с којом је скоро два десетљећа у браку.

                   Ђуро Црнчевић је дао оцјену да ова провала национализма и шовинизма није случајна и да се она одавно припрема, довољно је пропутовати кроз Југославију и видити како се та равноправност у братству и јединству примјењује на најобичнијим стварима. По Србији с АП су свуда натписи на јавним устаовама латинични и ћирилични, у БиХ такођер, а у Хрватској већ одавна нема ћирилице иако су оба народа конститутативна, Хрвати и Срби, иако законски прописи другачије кажу. А то је почело раније од појаве  “маспока“, па нико није реагира. У основним школама гдје је претежно хрватско становништво ћирилица скоро да се не учи, дјеца је не знају ни читати ни писати, а код замјене обнове натписа на станичним зградама се ставља само латиница, чак и у мјестима гдје је претежно српско становништво, а исто је и с таблама на цестама којима се обиљежавају мјеста или називи неких локалитета. И он сматра да је “маспок“ само убрзао ствари које су се досада, тамо од 1966. године, потихо спроводиле.

                   Анте Кларић је подржао Ђурина запажања и упитао се дали ми сада, на овако ниском нивоу, можемо ту шта рјешити. А било би добро да се “одозго“ покаже примјер, да мјера колико и како се с негативностима  из “маспока“ може обрачунати.

                   Ја сам тражио од чланова Комитета да нас обавјесте како и на који начин ће бити санкционирани вође “маспока“ односно “хрватског прољећа“. Ако ће све завршити политичком одговорношћу, смјенама и пензионисањем онда нема смисла на овако ниском нивоу друштва, у подузећима, гдје су већином извршиоци регрутирани разноразним поривима, да ми примјењујемо строже мјере. И питао сам да ли ће се са стане СУП-а и тужилаштва вршити истраге, ако не свуда, али бар код инцијатора и главних протагониста, ради веза с иностранством, усташком емиграцијом и клеронационалистима, о чему се у страној штампи отворно пише. И посебно сам нагласио да треба разоткрити “строго.пов.“ дописе, ко је из ОНО с тим руководио и која је екипа тамо формирана, те шта по томе ради Армија?

                   Комитетлије нису дале никакве конкретне одговоре, навјештавајући да ће бити и судских истрага, али да је сада потребна првенствено политичка оцјена појединаца чланова СК  на сваком нивоу организације, а да ће се ти материјали прегледати и да ће СУП и тужилаштво, те Војска, гдје оцјене да је потребно направити детаљне службене истраге.

                   Све ми је тад било јасно, биће вике и галаме, ту и тамо ће се извршити прераспоред кадрова, формално ће се нешто направити, а суштина ће остати иста. Масовно примани у чланство СК ће ту и остати, иако већина њих није прочитала ни статут СКЈ нити зна шта је то комунизам односно социјализам, акамоли да зна нешто о дјелима Маркса, Енгелса, Лењина и других теоретичара  комунизма или социјализма, а којима ће партијска књижица служити само за пробитак, као додатни аргумент, у каријери. Све ће се свести на то да је олуја прошла, ко је настрада настрада је, а иће се на то да се растеже време кроз досадна идеолошка предавања на свим нивоима  организације СК, од којих нема ни штете ни користи, а бура у врховима “црвене буржоазије“ ће привремено утихнути, те ће се каналисати у расправе о уставним амандманима и будућем уставу СФРЈ.

                   – “ Кад је тако не требамо ни ми бити већи католици од папе, ваљда ће бити довољно да се укаже појединцима на њихове грешке, а зашто би некоме “пиши“ у том “маспоку“ сјекли главу, кад ће они горе проћи лишо.“- рекох на крају резигнирано.

                   – “ Па нек иде овако како сте написали, а послије ће се видити на Комитету, послије расправа на ОО СК , и става ЦК СКХ да ли треба оштрије или на други начин.“ – слегну раменима  потпредсједник Грубишић гледајући на сат.

                   Враћали смо се пјешке низ Обалу ЈНА и Риву до Дома жељезничара у Кончаревој. Бан ми приговори:

                   – “ Ти Миле ублажи став !“

                   – “ Какво ублажавање, видићеш шта ће бити на ОО СК: “ ни лук јео ни лук мирисао“, “сви криви, какви појединци“, “та сви смо од крви и меса, људи смо, свак може погрешити“, “има обитељ, дјецу и жену, они нису криви“, итд. то ће ти бити уобичајене фразе.“ – рекох му пружајући корак да избјегнем уличну конверзацију.

                   А он заста, промјеша папире које је носио под мишком, те црвен ка рак у лицу крену за нама. Видило се да му нешто није по мјери.

Advertisements