Одахнуо сам послије читања извјештаја, запалио цигарету, а у сали је завладао мук. Нико није хтио започети дискусију, али је већина била затечена оним шта су именовани радили, такве их нису познавали, а сада су постепено увиђали да се спремало велико зло, ту пред њиховим очима, од људи које су добро познавали и од којих то нису ни у сну очекивали. Сазнање да су радници већ били подјељени по разним списковима на основу националности, могли су повезати с оним шта им се спремало, дјеловало је као хладан туш, па су им се и тјела и мисли на трен укочиле. У очима сам им видио сјену невјерице и страх од оног шта је могло бити да није било реза друга Тита.

                   Лед је пробио Маричић Никола, родом из Поткоња испод Книна, који је прије годину двије преселио из Београда у Сплит са породицом. Жена му је била професорица, рођена Београђанка, а кћер студирала медицину. Оне се у Београду нашао као момак, учио за отправника, па се промангупирао и напустио школу и почео радити на жељезници с оно мало школе шта је имао. Сада је стновао у замјењеном стану на Рдничком шеталишту, а радио у ЖАТ-у Сплит Предграђе као благајник. Устаде он, катрига зашкрипа, одјекну звук цјелом салом као да је празна, накашља се и упита:

                   – “ Другови, ја би Комисији поставио пар питања. Прво је, да ли је Комисија прихватала ичије сугестије? Друго је, да ли је прихватала ичије ставове? Треће је, да ли је Шукара изнад Комисије по функцији? Четврто, да ли су ставови у Комисији били јединствени?“

                   Бан Јерко, као предсједник Комисије је одговорио:

                   – “ Ничије сугестије, ставови и мишљења нису ни саслушани, акамоли прихваћени. Ово што је друг Мажибрада прочитао је написано његовом руком и сви ми појединачно стојимо иза сваког слова. Све је документирано, оно што нема иза себе чврсту чињеницу ми смо изоставили или у Извјештају посебно означили. Шукара Мирко, ма на којој функцији био у ЖТП-у, је члан СК једнак осталима. Ако треба шта појаснити цјела Комисија је ту. Сада је на нама члановима ове ОО СК да заузмемо став и одредимо мјере за будући рад.“

                   Мешин Срећко се правдао како је у многочему био у заблуди, али да је слушао само више органе, и да је Комисија изрекла престрогу мјеру, а да га је Ивезић Петар оцрнио лажно му приписујући емисарење.

                   Друг Гиљановић Иван “Зубоња“ то није могао отрпити. Морала се његова чути:

                   – “ Друг Мешин овдје кука, а прошао је врло благо. Кершић, Ожеговић Лазо и он су правили те спискове и како се види по Извјештају комисије једини су за њих знали. А овдје треба отворено рећи што ти спискови значе, а то је другови моји јасно, ови су подобни, ови су мање подобни, ове теба отпустити, а ове ставити пред зид! Да, другови, то је почетак. Данас на списку, сутра пред зидом! Само се варате ако мислите да је зид био намјењен само Србима, ту би било доста и Хрвата, а ја сам сигуран да би био један од њих. А ова тројица данас тврде да су извршавали само наређења одозго. А ја се питам јесу ли се запитали чему тај списак служи? И онда и данас је било јасно да раднике дјели по националности која би била основни критериј за запошљавање, за распоређивање, за напредовање, а шта је онда са стручношћу, са способношћу, а на крају са братством-јединством? Знамо из Другог рата како се примјењивао тај критериј. Зато замјерам Комисији да је била блага, треба то оштро резати, без милости!“

                   Замјеник секретара Опћинског комитета СК Грубишић је узео рјеч и рекао како се СКХ чисти од накупљених негативности у време “маспока“ и да штете које је он нанио ће требати дуго отклањати. Ето среће, када би се то могло одмах, на једном састанку. Ово треба гледати као почетак, тежак рад је пред нама. Комисија је нашла праву мјеру, водила је рачуна о функцији, радном мјсету, годинама старости, вагала је да ли се ради о заблуди или намјери, дајући свима шансу да се у догледно време покажу да желе напредак овог друштва, како је то зацртано на 21, сједници СКЈ-у. Не треба ићи ни на освету, али ни на гледање кроз прсте. Нада се да ће члановуи  ове ОО СК то добро оцјенити и заузети птавилан став.

                   Тада су се почели јављати једни за ублажавање мјера, други за предлог Комисије, а трећи за строже мјере.

                   А тада се прешло на гласање и изгласане су сљедеће мјере коригирајући предлоге из Извјештаја Комисије:

                   1. Грба Милан, предлог за искључење из СК, усвојено;

                   2. Мешин Срећко, предлог критика ОО СК, усвојено;

                   3. Билић Иван, предлог да се ослободи партијске одговорности, али да се након истраге коју воде у СУП-у поново разматра случај, усвојено;

                   4. Борић Милан, предлог искључење из СК, усвојено;

                   5. Љубић Анте, предлог искључење из СК, усвојено;

                   6. Јадрић Грго, предлог да се ослободи одговорности, усвојено;

                   7. Сарага Данко, предлог да се изрече опомена, усвојено;

                   8. Прибудић Светислав-Славко, предлог је критка ОО СК,усвојено;

                   9. Ефендић Петар, предлог је ослободити одговорности,усвојено;

                   10. Сунара Фране, предлог искључити из СК, преиначен у мјеру опомена;

                   11. Кершић Миливој, предлог искључење из СК и опозив са свих функција, преиначено на опомену и опозив;

                   12. Лазо Ожеговић, предлог опомена ОО СК, преиначено у ослобођен одговорности;

                   13. Почуча Никола, предлог опомена ОО СК, преиначено у ослобођен одговорности;

                   14. Ожеговић Момчило, предлог искључење из СК, преиначено у опомену;

                   15. Штајдухар Јосип, предлог ослободити одговорности, усвојено;

                   16. Куштре Миливој, предлог критика и опозив из РС ЖТП-а, усвојено;

                   17. Шукара Мирко, предлог писати ОО СК Заједничких служби ЖТП-а, усвојено.

                   Устао је послије гласања друг Грубишић и изразио незадовољство усвојеним казнама, нарочито за Сарагу, Кершића, Прибудића, Лазу Ожеговића, Мешина и Ожеговић Момчила. Нагласио је да су ови људи из врха управе жељезнице у Сплиту и да се за њих не може рећи да су били необавјештени, али да ће се то све детаљно разматрати на Опћинском комитету и да ће се тамо видити каква ће бити судбина ове ОО СК, да ли је распустити или извршити реорганизацију. Нагласио је да чланови ове  ОО СК изгледа нису свјесни шта би ови побројани изузев Момчила Ожеговића радили да нису спречени  да проведу своје намјере.

                   Састанак је касно завршио, имао сам горак укус у устима од свега. Људи су се разилазили у групицама, свако у свом смјеру, живо разговарајући међу собом.

                   Замјеник секретара Грубишић, члан Опћинског комитета СК Косовић и ја кренули смо пјешке преко Риве у правцу Обале ЈНА, ја у стан, а они у Комитет. Шутимо идући низ Кончареву до “ Бискупове палаче“ односно садашњег Електротехничког факултета. Грубишић се први трже из мисли:

                   – “ Тешко ће ово ићи, овако предложене благе казне они скоро избрисаше! Оног Сарагу, Кершића и Сунару требало би кривично гонити, види се да се око њих све врти, а за остале би се могло и прогледати. Онај Ожеговић Момчило је прзница, мада бистар, Прибудић је посилни Сараги, а Лазо Ожеговић би и ћаћу преварио, окреће се како вјетар пуше, а на Почучу као квалитетни кадар можемо рачунати и овдје у Опћини, чујем да је способан правник. Мало ме чуди што Ефендић није био агилнији, да те коловође раније најуримо, што ти мислиш Косовићу?“

                   – “ Углавном се слажем, не могу само овако проћи, та тројица би морала проћи обраду СУП-а, видиш ти да су преко Карађолеа били повезани са самим врхом. Видићемо како стоје ствари у Ложиони и ЗОП-у, па све то заједнички сагледати.“- сложи се Косовић.

                   – “Шта ти Миле мислиш?“ – упита ме Грубишић.

                   – “ Искрено речено волио би да је усвојен предлог Комисије, али шта је ту је. Треба гледати шта даље. Добро је ово шта каже Косовић да треба гледати све скупа, с ЗОП-ом и Ложионом, па се онда дати цјеловита оцјена. Има овдје и каријеризма, а ускоро ће и реорганизација, па се то може рјешавати и тада, не дати им поново власт.“ – кажем им.

                   – “ Како мислиш каријеризма?“ – Грубишић ће.

                   – “ Па видиш, Сарага има Високу привредну школу, Кершић полаже неке интерне стручне испите за саобраћајног инспектора, Сунара ванредно студира економију у Осијеку, мислим да је трећа година или четврта, Лазо Ожњговић ванредно студира право, мислим да је трећа година, Момчило Ожеговић је завршио Вишу економску школу, Прибудић је завршио Вишу саобраћајну, а Почуча је одавно завршио Правни факултет. Ако садашња СТРЈ постане ООУР, а овдје у Сплиту буде и РО, ето разлога да се боре за будуће руководеће функције.“ – отварам им нови угао за сагледавање стања ствари.

                   – “ Чекај, чекај, види то је нешто ново! Ди ти станујеш?“ – уоита ме Грубишић кад осјети да се ја спремам одвојити од њих код “Словенијалеса“ на Обали ЈНА.

                   – “Овдје.“ – покажем му руком на зграду.

                   -“ Нас двојица смо дежурни ноћас у Кмитету, ако немаш другог посла ајде с нама да и ми то мало боље сагледамо.“ – предложи он.

                   -“ Имам ја увјек посла, студирам економију ванредно, трећа година, али нема везе, идем.“ – пристанем знајући да сам за њих отворио интересантну тему.

                   Комитет је био иза хотела “Марјан“, одмах до Команде морнарице, били смо тамо за минут.

                   Иако је било десет навече у Комитету је било живо као преко дана. Радили су и службеници и секретарице.

                   Уђошмо у доста скроман кабинет замјеника секретара и Грубишић наручи каву и пиће код секретарице. Док смо скидали мантиле и смјештали се у скајем пресвучене фотеље она донесе каве, чаше и боцу на послужавнику. У боци је био виски “ John Woker“ и она нали мрвицу у чаше да им покрије дно и остави боцу на послужавнику.

                   -“Анкице, можеш ти кући, ја сам дежурни.“ – рече јој Грубишић и она се поздрави с “Довиђења“ и затвори смеђим скајем тапецирана врата.

                   -“Кажеш, на жељезници ће бити реорганизација, па како ће то изгледати, свуда и овдје код нас?“ – врати се он на тему.

                   -“По ономе шта се прича, а има неких грубих предлога, у игри су двије варијанте. Прва је да садшњи ЖТП буде СОУР, а данашњи погони РО, док би СТРЈ биле ООУР-и. То би била нека вертикална шема, централизација на нивоу Загреба, гдје би било сједиште СОУР-а и РО. Друга је територијално децентрализирана организација. ЖТП би био СОУР са сједиштем у Загребу, погони би се укинули, а РО би се основале у већим центрима гдје имају сједишта садашње СТРЈ, а сутрашњи ООУР-и. Тако би у Загребу било сједиште СОУР-а, а РО би биле у Загребу, Ријеци, Винковцима, Осијеку, Вараждину, Копривници, Книну, Славонском Броду  и можда више нигдје. Што се тиче Далмације у Сплиту би био РО ЖЕЉЕЗНИЧКИ ПРИЈЕВОЗ СПЛИТ, а његови ООУР-и: Саобраћај, Транспорт Шибеник, ЗОП, Вуча влакова, ТКП . На нивоу РО биле би Заједничке службе, а у ООУР-има само производња и техничка режија. Исто тако би било у Книну, који би покрио подручје Задра и Личку пругу до Огулина. Загреб навија за прву варијанту, а ови остали центри форсирају другу, а то ће се у врху Републике одлучити и доњети одговарајући закон у Сабору.“ – укратко им објасним.

                   -“Па шта ти мислиш да је боље?“ – пита ме он.

                   -“Ако гледамо са становишта самоуправљања боља је друга варијанта, територијална организација. То је и у интересу Опћине Сплит, Шибеник, Книн и Задар, јер се овдје спуштају паре, плаћају порези и доприноси, повећава запосленост  и врши притисак на веће инвестирање на подручју Далмације. Ако гледамо чисто са становишта технологије жељезничког превоза, онда би најбоља била организција из времена ЈДЖ односно из времена Тоде Ћурувије, како кажу жељезничари, али очито је да се на то неће нико враћати.“- изјасним се ја.

                   -“Па колико би радника било у РО ЖП Сплит и Книн ?“ – они су сада стварно заинересирани.

                   -“РО ЖП Сплит између 1800 – 2000 радника, а Книн ок 3500 . На челу би био директор РО, директори на челу пет ООУ-а, руководиоци или директори послова у Зајеничким службама РО, бар четри, уосталом ти детаљи ће се видити касније.“ – насмијем се.

                   -“Па до када се то пламира направити, јел’ се о томе говори?“ – пита Грубишић.

                   -“Изгледа да ће се ићи фазно, најприје ће се  СТРЈ претворити у ООУР-е, који би се функционално повезали у Заједницу ООУР-а на нивоу ЖТП-а, умјесто данашњих погона, а онда у другој фази на РО. Мислим да ће већ идуће године бити основани  ООУР-и, а за пар година РО. Заједнице ООУР-а у функционалном смислу не би биле правне особе, ваећ само ООУР-и  и СОУР, а у другој фази и РО. Нормално је да се тада постављају руководећи кадрови на свим разинама, а за то ће се тражити и мишљење Комитета.“ – наводим их на другу тему.

                   -“Аха, ту смо. Значи да су се неки преко Савкине политике афирмирали као погодне личности за те положаје, али су се ту прерачунали. Има ту логике! А шта ти знаш односно шта људи мисле о овим људима који су били на тапету ООСК ?“ – директан је Грубушић, а Косовић знатижељно ћути.

                   -“ Ја тога мало знам о њима, тешко да је мој лични суд о њима мјеродаван, они су, може се рећи иста генерација, па се хоћеш нећеш између себе надмећу. За Кершића кажу да је био лош прометник и да је врло брзо постао руководилац захваљујући Вањи Врањицану, своме земљаку с Брача, који је био стално у врху ЈЖ у Београду. Сарага је с Угљана, има и неки борачки стаж, мада га је остварио у пионирским годинама старости, он је са мјеста телеграфисте преко својих веза се успио  убацити за стипендисту ЖТП-а на Високој привредној школи у Загребу, па је неко време и радио у Загребу у Комерцијалној служби ЖТП-а, Сунара је био робни благајник, ванредно је уписао студиј економије, мада не знам коју је средњу школу завршио, али изгледа да је то била некаква вечерња гимназија, Прибудић је, како причају био лош прометник, али се убацио међу стипендисте на Вишој саобраћајној школи у Београду, а и он има признат некакав борачки стаж, Ожеговић Момчило је био, кажу добар прометник и саообраћајни контролор, сматрају га великим зналцем  свих жељезничких служби и прописа, Лазо Ожеговић је био исто несташан прометник, али врло сналажљив и интелгентан, Почуча Никола је био добар прометник, разболио се од парализе ноге и ванредно студирајући у року завршио правни  факултет, сматрају га добрим стручњаком за жељезницу и правне прописе, овај Мешин је био радиотелеграфиста на радиостаници у Копилици, завршио је вечерњу средњу школу и сада студира на Вишој економској. Требате знати да та  радиостаница служи жељезници и војсци, па ме чуди његово залетање у Савкину политику, ако се није повео каријеризмм ради додворавања Кершићу, који га је и поставио за референта  ОНО и ЦЗ, или је тако било одозго диригирано и једном и другом, а Бан Јерко је био отправник, а сада студира на Вишој управној, и он има “пионирски“ борачки стаж, и сматрају га великом прзницом, кликашем и каријеристом, нарочито му замјерају да се “пуше“ без покрића. Ето, толико ја о њима знам, углавном из прича радника.“ – отпијем мало вискја .

                   -“ Па, то мало мјења ствар. Па, шта би по теби требало подузети?“ – Грубишић чешка косу иза ува.

                   -“ Како сам и прије рекао, сагледајте на Комитету све ОО СК у чвору, преко СУП-а можете провјерити неке ствари код ових што су највише експонирани, а тада можете, кад се буде говорило о постављењу руководећих кадрова, вршити селекцију на основу свега тога. Долазе млађи кадрови, школованији и агилнији, па се може комбинирати. То се исто односи и на функционере  СК и синдиката, јер ми нисмо нечланове ни дотакли, а зна се да је то све преко националистичке линије од фратара до факултета било увезано, а и тамо се треба итекако дјеловати.“ –  тешка срца кажем прве формулције које ми падају напамет.

                   – “ Како те могу схватити, ти мислиш да међу њима није било баш организатора, већ да су они ради каријере полетили у Савкино крило?“ – гледа ме Грубишић у очи.

                   – “ Баш тако, сумњам да су они били у ужем језгру организатора “маспока“ у ЖТП-у, а да су му служили и сами сте видили како и колико.“ – потврдим

                   – “ Добро, сагледаћемо ту ствар у цјелини, па ћемо видити шта ћемо. А гдје себе видиш у свему томе?“ – пита ме.

                   – “ Ја сам дао приоритет студијима, чак сам ишао на мању плаћу да би их што прије завршио, видим се у струци, а не у политици.“ – кажем им.

                   – “ Немој тако скромно, такви требају СК.“ – Косовић ће.

                   – “ О томе ћу кад завршим факултет, а ионако ради квоте не могу бити неки главни руководилац, будимо реални.“ – кажем им.

                   – “ Које квоте?“ – диже Грубишић обрве.

                   – “Па националне! Зар би ја могао нпр. као Србин бити директор рецимо РО, ако моје струке и мојих квалитета има и Хрвата? Морам на то рачунати, хоћеш нећеш.“ – отворено ћу им ја.

                   – “ По свему би могао, зашто не, не видим ја ту никакву запреку ни у прописима ни у политици СК.“ – Грубишић ће одлучно.

                   – “Свјестн сам ја тога, али сам и реалан. Ко ми гарантује да сутра не би било опструкције у спровођењу одлука, ко би спречио гласине у стилу:“… доша Србин да нам кмандује…“, а што човјек хрватске националности не би имао. Ето, у Уставу СРХ пише да су ћирилица и латиница равноправна писма, али ћирилице у Сплиту нема ни на државним установама, иако овдје живи четвртина грађана српске националности, она се само понешто може видити у крајевима гдје су Срби већина. Па и тамо су рецимо цестовни знакови и називи мјеста на латиници, а правда се да је латиница и српско писмо, што није никакво оправдање, јер по Истри се латиницом поштује двојезичност и називи пишу и на талијанском језику. Ма не само то, ако неко из Каштела дође на функцију у Опћини има их шта се буне шта је доша Влај да их води, када нема паметних Сплићана. У реалности вам је тако, то и сами знате.“ – насмијем се.

                   – “ Па, у праву си. Да се сутра негдје стави натпис на ћирилици мислим да дуго не би стајао, у то сам сигуран.“ – призна он.

                   – “ Ми сад чистимо СКХ, гледамо узроке и зацртавамо нове правце дјеловања. А и сами сте видили колико су се  у свему овоме попови и црква експонирали и за кога и за шта су навијали. Тко ће тамо сузбити клеронационализам? Ако овдје такнеш фратра Ватикан дречи кроз своју пропаганду као јарац, а све то листом преноси западна штампа увећавајћи на стотине пута. И данас бране Степинца као комунистичку жртву, а не спомињу шта су радили за време НДХ, “пацовске канале“ преко Св. Јеронима и Ватикана, хушкају, организирају и финанцирају усташку емиграцију свих фракција, важно им је да им служе за њихове циљеве. Савкин и Трипалов “маспок“ нас је као друштво добро опрљио, ране могу зарасти, али ће их требати дуго љечити, па ипак ће ожиљци и пслије остати.

                   А с друге стране и код нас у СК нешто није у реду, не прилагођавамо се времену, акамоли да смо авангарда. Студенти су на то 1968. године указали, прозвали “црвену буржоазију“, а друг Тито их је тада подржао и дао им за право. Нешто се почело с испитивањем порјекла имовине, али су резултати слаби, боље рећи никакви. Ако ови амандмани, нови Устав и ЗУР не повуку напред имаћемо великих проблема. То мене мучи, а немам рјешења, не знам одговора.“ – распричам се ја.

                   -“Све то и мене мучи, стара гарда се уљуљала, чува позиције, а млађи не могу напријед, док нешто предложе што старима руши привилегије, одмах се негативно реагира. А шта је још горе, почели су се у тим високим елитама свађати, не ради бољитка друштва, него ко ће бити први до врха власти, па Тито мора преко кољена ломити, а што кад не буде њега, тко ће то онда пресјецати. Е, кад ми био мој стари жив одрезао би он онако по раднички, без пуно мудровања, ван из СК, дај му да ринта, па ће доћи памети.“ – замисли се Грубишић.

                   -“Дали се ви у тешку филозофију! Рјешавајмо ми сад ово, па ћемо корак по корак даље.“ – укључи се Косовић.

                   -“Имаш право, скоро су три уре, идем мало одспавати, па ћу на посао.“ – устанем ја.

                   -“Ух, види шта ном ноћ брзо прође! Па наврати понекад, драго ми је чути младе људе, уносе нешто ново у ову свакодневну устајалу колотечину.“ – поздрави се Грубишић.

                   Косовић уз осмјех пружи руку.

                   Бацио сам се на кревет и одмах онако обучен заспао. Сат будилник зазвони, а мени се учини да сам спавао тек два минута, устанем у трзају, умијем се леденом водом и пустим, на балкону, да се лице само осуши, гужвајући шугаман у шакама.

                   -“ Кврагу и политика!“ – промрсим сам себи у браду и трком се спустим низ скалине с петог спрата.

Advertisements