Роса је радила то поподне. Ручали смо заједно пошто сам се раније вратио с посла. Састанак у “Далмација цементу“ у Првобораца небодеру почео је у десет сати и завршио око подне па није било потребе да се враћам у Солин за сат времена и опет враћам назад у Сплит, тим више што за данас нисм имао више шта радити. Кад је Роса отишла средио сам мало стан, сложио књиге осим оних из којих сам учио, а тада сам информативно прелистао дио Репетитрија о функцијама, док ми је кроз главу стално струјило питање да ли ће Рада доћи на рендес.

– “ Ако дође, то је пола посла. Друга половина је да је наговорим да дође у стан, а онда сам на коњу.“ – размишљам и кујем тактичке планове. Не могу се концентрирати на науку па одложим књиге и извалим се на кревет покушавајући откуњати, али неће никако сан на очи.

Истуширам се полако, избријем се, па укључим вешмашину и скувам каву и укључим ТВ да гледам школски програм, а време поред свега као да стоји. Обучем се и изађем на Риву, шеткам тамо-амо и на крају сједнем у башту “Дубровника“ одакле сам могао видити аутобусну код Св. Фране. Наручим каву и вињак и листам малочас купљени “НИН“, јер га овај пут Душан заборавио доњети, што је редовно чинио.

Ривом учесталије почеше пролазити људи и жене, момци и дјевојке, завршила је поподевна сијеста. Устанем мнут до пет и лаганим кораком кренем ка мјесту састанка. На по пута примјетим да Рада долази иза “Белвија“ од Прве станице милицје.

– “ Ево ме, точна сам, зар не?“ – рече она док је Св. Фране то потврђивао звоњавом сата.

Дам јој знак да ме узме под руку, овлаш се цмокнемо, и она то учини и кренушмо пут Звончаца.

– “Јеси ли уморна, ваљда су то задња предавања?“ – питам је тек тако да почне неки разговор.

– “Ма то су више припреме за скорашњу дипломску праксу, мало је и забавно.“ – насмија се она некако умјетно и усиљено.

Видим да је напета, руменије јој је лице него обично.

– “ Ти си с посла?“ – пита ме.

– “Да, остао сам мало дуже, додуше учио сам, а не радио, темпирао сам тако да дођем с посла на састанак с тобом.“ – слажем јој.

– “ Ручао си?“ – пита да одржи конверзацију.

– “Тамо у творници, није им лоша храна.“ – опет слажем и драго ми што не пита гдје ћемо и шта сам планирао.

– “Ди си купио то одјело, липо је? Добро ти соји:“ – одржава она разговор.

– “Шивао сам, дође ме исто, а платим један мјесец штоф, а други кројача, шивање, тако ми је згодније.“ – објасним јој.

Стижемо до моје зграде:

– “Позивам те на каву, а за навече ћемо се договорити.“

– “ Сам си, хоћеш бити добар?“ – двоуми се и још више поцрвени.

– “ Аха, зар ме се бојиш?’- мирно ћу ја,

– “Неугодно ми је, да ме неко види.“ – полако крену.

– “ Дођу сестрине колегице, долазиле су и моје с Више економске, нисам их појео, нити им је било неугодно. И стално смо мјењали књиге, скрипте, учили заједно, нема ти бити шта неугодно. А станаре скоро и да не познам, нити они мене, свако води своју бригу и свој живот.“ – причам јој док идемо уз степенице на пети кат не дајуући јој времена да се предомисли на по пута.

Кад смо ушли у стан она поста друга особа, ваљда је у себи разрјешила дилему, чини се повољно по мене. Док сам јој помагао скинути лагану љетну јакну она се окрену к мени, загрли ме и страсно пољуби.

– “ Полако мала, удавит ћеш ме.“ – браним се стављајући јакницу преко наслона столице, а затим је прихватим за струк и привучем себи. Она ме тад јаче стегну загрљајем око врата, набрекле јој сисе прободоше моја прса, а доњи дио трбуха чврсто притисну на моју укрућену мушкост. Откопчам јој одмах сукњу на копчи отрага и она склизну на под. Округла гуза и бујни бокови ми клизе под длановима док ми она скида кравату и кида дугмиће на кошуљи. Једно друго скидамо брзо и шепртљаво од узбуђења, она ми окреће леђа да јој откопчам грудњак и прсти ми пођоше за њим и обухватише двије крупне и тврде сисе крупних тамних брадавица. Кревет зашкрипа кад се наша тјела срушише на њ, а она подиже гузу да јој у једном трзају скинем минјатурне гаћице. Рука ми у повратку заврши у њеном међуножју, врелом, влажном и косматом.

Искусно ме дочека међу влажна бедра, благо скупи ноге у кољенима и прими мушкост уз дубоки уздах. Скупљала је гузу у грчевима, обгрлила ме рукама око леђа и стисла тако јако да јој се сисе спљоштише док нам се тјела љуљаше у истом ритму истовремено трљајући се силовито једно од друго. Лица су нам се додиривала образима, а њен дах је пржио моје, а мој њено ухо и врат.

А онда она помахнита од страсти, кукови јој зарешеташе у свим смеровима, трбух јој се грчио и она поче гласно изражавати своје задовољство. Бутинама ми стисну слабине, а гуза јој задрхта ка’ вибатор.

Уз гласне неконтролиране узвике обоје свршишмо.

Подигох лице с њеног рамена, дочекаше ме два плава сјајна сафира у очима и ред бјелих бисера на полуотвореним уснама:

– “ Остани тако да гуштам.“

Пољубим јој расцвјеталу ружу усана:

– “Хвала ти, био сам малочас на Проксими Центауру, седмом небу.“

Гутамо једно другом дах, ронимо у зјенице:

– “ Како је тамо, како наша Земља изгледа?“

– “Плаво, освјетљена Сунцем, округлих и једрих брда, прозрачно зелених шума и дубохих кратера или мора, која те маме тајанственом недокучивом љепотом, јачом од страха за сопствено биће.“ – пјевам глупости у прози.

– “ Ти описујеш жене, мене?“- пољуби ме млако у образ.

– “ И Земља је жена, Мајка, она нас рађа, одгаја и нестајемо у њеном загрљају, све је њено, моја је само Нада.“- разбацујем мисли.

– “Ова Рада, јели она та “Нада“? “ – разлучије их она практично женски.

– “Обе сте сада моје, љепо је имати двије , и Раду и Наду.“- не лучим их.

– “ Благо теби, ја сам скоро без и оне једне.“ – прелети јој сјена преко очију.

– “ Послије ћемо о томе, сад ћу скувати каву.“ – предложим јој.

– “ Прија ће ми.“ – врати јој се сунце у очи.

Онако гол скочим у кухињу, оперем руке и приставим каву, на тацну ставих чаше и ћикаре и вратим се у собу. Она се на кревету намјестила као “Гола Маја“ и прати погледом шта радим.

Застанем и погледам је:

– “ Да сам сликар, у, какав би то акт био!“

– “ Дали сам ти срварно липа?“ – не миче се.

– “И више од тога, липа и пожељна.“ – искрен сам.

– “ Ми жене смо према себи превише критичне, ја мислим да нисам липа, имам велике шаке, дебеле прсте, можда и јаке кости.“ – показује уз говор прсте и кукове.

– “ Људско тјело је непропорционално, и баш га то чини љепим, даје сваком своју особност, а још кад се томе дода интелект, разум, душа, онда се то још више истиче. Свак је за се љеп.“ – отрчим у кухињу гдје ми покипи вода.

Враћам се носећи линчић и сипам каву:

– “Бог нас је створио према своме лику, а опет смо различити међу собом. Тако је и код животиња и код биљака. Замисли да сви имамо једнаке тјелене пропорције и дух, то би било тако монотоно, једнолично и неинтересантно.Нико не би знао ко му је брат, пријатељ, жена, сестра, случајни пролазник би ти ушао у кућу, а не би знала ко је.“ – пружам јој руку и помажем да сједне за столић.

– “О, ди ти оде, увјек нађеш нешто интересантно за разговор, најобичније свакодневне ситнице претвориш у филзофску расправу.“ – муну ме овлаш лактом у ребра.

– “ Трудим се, није увјек тако, некад данима шутим, рјечи ми запињу и иду ван мисаоног тока. Сад сам сретан и све ми је лако, иде ми од руке.“- отклоним јој свјетлосмеђу валовиту дугу косу с ува и пољубим је иза ушне шкољке.

– “ Сретан си зато што си спавао са мном, само ради тога ?“ – погледа ме фиксираним погледом.

– “ И ради тога, највише, а зар ти ниси ?“ – помилујем је по рамену.

– “ Јесам, итекако, баш сам се била упалила, ма ме мучи шта даље? Прва страст је прошла, знатижеља је задовољена, али шта даље, двоумим се.“ – искрено призна своју муку.

– “ Већ те прошла!? Знаш Радо, ја никада не спавам с цуром с којом се сутра не би могао оженити. Тако је изгледа и с тобом. Драга си ми и као човјек и као жена, као неко с ким могу радити, дјелити свакодневни живот и водити љубав, не сам један пут него стално, без засићења. Надам се да то што те мучи није због мене?“ – отворим се.

– “ Не, није! Рекла сам ти да имам момка, да је отишао на дипломску праксу, али је међу нама избила нека криза. Сада видим да су јој повод биле неке ситне глупости које су се могле лако превладати, можда и би да се није десио тај растанак ради његових обавеза. Не знам како је он то све схватио, то ме сад мучи.“ – открије своју муку.

– “ Значи да га волиш, да ли сте планирали нешто за будућност?“ – питам је.

– “ Можда се подразумјевало, нисмо конкретно заједнички ништа планирали, уосталом време ће рећи своје. А ти би, значи, могао у брак са мном, јел’ ме то ти просиш?“ – насмија се она.

– “ Не просим те, али би могао за три четри године, ако остане овакво стање. Јеси ли спремна толико чекати?“ – бацам и ја на шалу.

– “ А да сад останем трудна, шта би онда?“ – уозбиљи се она.

– “Вјенчали би се прије него што би ти нарастао трбух, а животне планове би промјенили. Би ли ти пристала на такво што?“ – кажем јој озбиљно.

-“ Би, зашто не. Никад не би хтјела абортирати, грозим се тога, а шта би нам фалило?“ – насмјеши се она.

– “ Ајде, идемо правити бебу, па куд пукло да пукло.“ – загрлим је и пољубим јој усне.

– “ Пази, нека буде липа.“ – простења она док јој мушкост продре до краја.

Дање се није говорило, обоје смо стењали, уздисали, борили се за зрак и знојили као да смо у котловници усред августа.

Брзо је дошло десет сати, истуширали смо се, обукли и испратио сам је на аутобус.

– “Нећу остати трудна, али ми је драго да си такав.“ – рече док смо стајали на станици.

– “Хоћемо ли се сутра видити?“ – питам је правећи се да сам пречуо њене рјечи, иако ми је тад пао камен са срца, и откониле измјену животног плана.

– “Не могу, до касно имам вјежбе, тад неке обавезе код куће, уствари спремам се за одлазак на дипломску праксу.“ – одговори она.

– “ Кад путујеш?“ -упитах.

– “За три дана, идем негдје на село у Загору, не знам још гдје, тек ћу сутра знати.“ – објасни ми.

– “А ја прекосутра идем на испите у Осијек, значи да се нећемо доста дуго видити?“- кажем јој.

– “Јавићу се кад дођем, желим ти срећу на испиту.“ – пољуби ме.

– “А ја теби честитам дипломски.“ – одговорим дугим пољупцем.

Аутобус дође, а кад крену Рада ми кроз задње стакло махну руком и неста у љетној ноћи. Кренуо сам у стан тек кад су се из видокруга изгубила црвена свјетла на штоку аутобус.

Advertisements