Око десет пријеподне те суботе зазвони телефон. Прије пет минута дошао сам из дућана, купио крух и мљеко и још неке ситнице које је Роса синоћ исписала на папирићу.

– “ Хало?“ – јавим се, нисам очекивао никога да ме зове.

– “ Ја сам, Неве, шта радиш?“ – пита она.

– “ Ништа посебно, пијем каву, спремам се за мало учити.“ – рекох чекајући куд ће разговор кренути.

– “ О, липо, могу ли ти чинити друштво, баш ми се пије кава?“ – предложи она.

– “ Можеш, одакле зовеш?“ – питам је.

-“Са жељезничке станице, пратила сам неког на влак, рећи ћу ти кад дођем.“ – загонетна је она.

– “Добро, пожури, охладиће се кава.“ – насмијем се.

Погледам по стану, све је било преуба сређено. Јутрос сам усиса под, окупао се и средио купатило, па сам иша у дућан да набавим спизу. Телефонски позив ме прекинуо у намјери да вјежбам задатке из математике.

Око петнаестак минута је прошло до оглашавања звонца на вратима, толико је требало Неви да стигне са жељезничке станице.

– “ Уђи, слободно, сам сам.“ – пустим је да прође поред мене и ја закључам врата стана.

Била је у бјелом, љетним ребама и свјетло полавој мајци, сандалама на полутаке из којих су се црвенили лакирани нокти.

– “Сједни, доносим каву. Јеси ли за неко пиће?“ – покажем јој руком на полуфотељу.

– “ Може, баш сам напета, да се опустим.“ – призна сама оно што јој се видило на лицу и рефлексним усиљеним кретњама.

Док сам сервирао вињак и каву она је листала Репетиториј:

– “ Ово учиш?“

“ Аха, све те књижурине су за један испит.“ – објасним јој.

– “ Благо теби кад ти се да, ја то више не би могла, једва сам дочекала да довршим средњу економску и да почмем радити.“ – одложи она књигу на руб столића.

– “ Ја волим читати, па сам спојио угодно и корисно, тако некако.“ – покушам јој објаснити.

Испијемо пиће на искап ронећи једно другом у зјенице. Чекам да крене с причом, а да јој олалшам питам је:

– “ Откуд ти у недјељно јутро на ферати?“

-“ Пратила сам Раду, отпутовала је у Загреб.“ – подсјети ме она.

– “ Што је тако нагло ишла, кад се вратила из Загоре?“ – није ми јасна Надина преша.

– “ Синоћ, кад смо ми изашле. Спаковала се и са овим влаком у девет и петнаест, брзим,оде.“ – шкто она објашњава.

– “ Зар није рано за студирање, сада су ферије?“ – тјерам је да буде детаљнија.

– “ Нашла је неки посао преко љета, чуваће неке старце, тамо ће и становати док буде студирала. То је родбина од неке наставнице ди је сада радила, она јој је то средила. Испало јој је одлично, мукте ће становати и хранити се, а имаће и за џепарац. Стари су витални, она ће им почистити, испеглати и отићи до дућана, неће јој бити тешко, па није хтјела испустити приику, а и родитељима је тако лакше.“ – исприча она до краја.

– “ А шта јој је с момком, хоће ли и он бити тамо?“ – покушавам и то дознати.

– “ Није ми о томе ништа рекла. Каже да се дописују и да ће и он студирати, али детаљније не знам.“ – слегну раменима.

– “Изгледа да јој се не свиђа наставнички позив, нарочито на селу. Зато се она одлучила да постане професор.И боље јој је.“ – претпостављам Радине разлоге.

– “ И мени се чини, рекла је да се не жели закопати на селу одакле ионако сви бјеже у град.“ – потврди она.

– “ Јели ти мало жао?“ – упитах је.

– “ Па, први пут се неко одваја од куће. Има телефон, писаће, није то преко свита.“ – слегну она раменима а сјенка туге јој прелети преко очију.

Наста тајац, налијем још једно пиће.

Нева отпи и охрабри се:

– “Извини за оно синоћ, не знам шта ми би, Јагода је одрасла цура као и ја, може радити шта је воља.“

– “Није ништа радила шта си ти помислила, причали смо о студирању, као то иде, јели тешко. Ваљда знаш да она мисли уписати право најесен.“ – правдам Јагоду и лажем ки пас.

– “Треба студирати, одлична је ученица, штета би била да то занемари, бића момака.“ – испрекидано измуца она своју бојазан.

– “ Ма, она само флертује, игра се, али зна она свој циљ, неће она запустити студије. А ти, ти си ловац за брак, цура за удају, зар не?“ – пребацијем на шалу.

– “ Не жури се мени, нећу се залетити по сваку цјену, триба се мало и провести. Послије долазе друге бриге.“ – отвори се она.

– “ А Ана, шта она чека, време јој је?“ – насмијем се.

– “ Има неког Солињанина, двоуми се, час би, час не би, није неки липотан, али све у свему није лош момак. А све ми се чини да ће она искористити ову прилику.“- насмија се Невенка – “ А ти, ниси ни ти млад као што мислиш?“

– “ Тек су ми двадесетчетри, нећу док не дипломирам и одслужим војску. Која би ме толико чекала? Триба се мало и провести, како ти кажеш!“ – узмем је за руку, она задрхта и погледа ме као ухваћена срна.

Вучем је према себи, она се сустеже. Устанем и нагнем се, она забаци главу и допусти да је љубим, као да је једва чекала мој “грубљи“ потез.

– “Молим те, спусти шкуре, превише је свјетла.“ – рече рапавим гласом.

Спустих шкуре, наста полумрак.Она устане с полуфотеље и крене према мени:

– “ Овако је боље, романтичније је.“ – лице јој црвено од узбуђења.

Загрлимо се силовито, усне нам се спојише и рука ми напипа зреле јабуке у њеним њедрима. Извучем јој мајцу из хлача и стргам је преко главе. Обле сисе јој затрескаше од наглих покрета, а ја их смирих пољупцима. Она скида моју мајцу и стисну се уз голи торзо. Пољупци су били дуги и страсни док су нам руке летиле по голој кожи цјелих тјела.

Рукам јој пређох преко обле и хлачама утегнуте гузе и тада јој нађох дугме на пасу и откопчам га и отворих јој патент до дна. Она као да то није осјетила, објесила ми се око врата и допушта да јој милујем густу коврчаву шумицу и влажно вруће међуножје. Милујући се непрестано скинемо се до гола и шутке, ошамућени од страсти, спустимо се на кревет.

– “Требаш ли заштиту?“ – шапнем јој задњом мрвицом разума.

– “Не, можемо слободно, до краја.“ – добих ошамућени одговор уз дубоки уздах.

Уђем међу њене бутине и продрем силовито дубоко, она јаукну од страсти, забаци главу и истури сисе ухвативши се грчевито за узглавље кревета.А тада подиже ноге увис и ја их обухватих рукама и придржавајући их раменима наставих силовито продирати у њу. Затворених очију и широм отворених уста она је јечала при сваком продору споловила, а онда наглим трзајем ослободи ноге, подиже гузу опирући се њима о кревет, укочи се у грчу цјелог тјела, и час затим оно се затресе од уситњених трзаја. Истовремено је испуштала неартикулисане испрекидане звуке, који су час личили на пригушене крике, а час на јецаје. Док јој се тјело тресло осјетих како ми сјеме јурну кроз мушкост и изли се у млазовима у њу.

Увојци плавих коврџа код ува су јој били мокри од зноја. Док сам јој љубио врат она ми је шаком брисала орошено чело.

– “Јели било љепо?“ – извалим глупост.

– “Дуго сам ово чекала.“ – успорено кимну гавом.

Лежимо полубочно, окренути лицем у лице, ронимо једно другом у зенице и опијамо се дахом, док руке љено клизе и међусобно нам милују тјела. Њена нога је пребачена преко мојих бутина, а њене сисе су на мојим прсима, и моја мушкост се одмара на њеном свиленом чуперку.

– “Самном, чекала?“ – грицнем јој доњу црвену усну.

– “Ти то ниси примјетио, а и телефоном сам те звала, сјећаш се?“ – прекори ме она.

– “Опрости, сав сам растрган, посао, студије, има и неких породичних обавеза, оно мало времена што изађем на Пјацу је једино опуштање, а послије учим по цјелу ноћ. А првао да ти кажем, мислио сам да ти тражиш озбиљнију везу, ја зато нисам ништа ни покушавао јер нисам спреман за њу“ – правдам се.

– “ То је поштено од тебе, али је моја жеља била јача од стида, немој ми замјерити што сам те жељела имати и не кајем се.“ – пољуби ме гурајући ми језик у уста и истовремено миловати прстима мушкост.

– “ А сад ћу те се науживати!“ – гурну ме да легнем на леђа, а своје меко, обло и клизаво тјело испружи по мени. Љубећи ме полако по врату, прсима и пупку намјести се, закорачивши ме бутинама и спроведе мушкост у међуножје и поче лагано њихати гузом по мојим слабинама узимајући колико и како јој треба. Држао сам је рукама око струка, одазвала се и тражила да је што јаче стегнем, док су јој набрекле сисе играле као два округла дјечја балончића на вјетру. Главу је забацила, валовити увојци косе су јој падали и увијали се знојем овлажени преко рамена док јој се врат цаклио од пота.

Од чуперка, преко пупка, према плексусу, испод коже јој се почеше грчити мишићи, гузом ме притисну свом снагом, а ја јој шакама зграбих сисе и стисну их да се не распукну, мушкост ми продере до краја и она отворених уста заурла док се сјеме изливало у њу.

Онемоћала клону као посјечена јасика по мени.

Шутили смо, без иједне кретње, док нам се зној не охлади и испари. Тад она отвори зелене очи:

– “ Баш ми је дивно, скоро сам заспала.“

– “И мени, искусна си или талентована?“ – шапнем јој у косу.

– “ Не смета ти то?“ – подиже главу с јастука.

– “ Не, зашто?“ – уроном јој у зенице.

– “Па шта сам водила љубав и с другима?“ – пљби ме овлаш у браду.

– “ Не, чак ми и одговара, нема почетничког стида и страха.“ – рекох.

– “ Хоћеш рећи, имаш изговор да се ова наша веза не би претворила у нешто озбиљније?“ – уозбиљи се она.

– “ Немам се шта изговарати, обоје знамо на чему смо. Једноставно, десило се, уживајмо у младости.“ – отклаљам дугорочне планове и обавезе.

– “ Свјесна сам тога, нећемо ништа једно другом обећавати.“ – пољуби ме у врат.

– “Хоћемо ли се истуширати, љепљиви смо?“ – предложим јој.

Она устаде, попи пиће, пружи моју чашу мени и повуче ме за руку:

-“ Скупа ћемо, опраћу ти леђа.“ – намигну.

Напунили смо каду, помјешали удове и једно друго бесрамно прали по свим дјеловима тјела. А тада тушем и млаком водом исперемо пјену. Узмем шугаман и бришем је од главе према доље док се она увија под мојим рукама намјештајући тјело да то све пређе у миловање.

– “ А сад ја тебе!“ – попи капљицу воде с мојих прса.

Док је брисањем стигла до мушкости која је већ била набрекла она ме погледа мутним погледом. Окренем је и она се наслони на зид код бојлера и овлаш рашири ноге. Зграбим јој сисе и продирем у њу. А од судара тјела сва се она тресе и дахће чврсто се шакама љепећи за зид. Уз промукли крик обоје свршишмо и тада се обамрли опет вратишмо у каду. Овај пут смо се истуширали хладном водом, дрхћући обрисали и навукли доњи веш.

– “ Сад идем, скоро је један сат.“ – крену према својој торбици.

– “ Хоћеш ли вечерас излазити?“ – питам је реда ради.

– “ Нећу, морам мало одболовати.“ – сјетно се осмија.

– “ Није ти сада ваљда жао?“ – више ми говори њено лице него рјечи.

– “ Ово с тобом, не, није, то ми дође онако.“ – рече она неодређено.

– “ Па, шта ћеш радити?“ – питам је.

-“Спремати се за посао и слушати евергрине.“ – каже тихо.

– “ Добро, вјеројатно нећу ни ја, учићу.“ – солидаришем се с њеном сјетом.

– “ Немој ме пратити, сама ћу на аутобус.“ – рече кад ми прочита намјеру.

– “ Добро, како хоћеш.“ – љубимо се испред врата, за растанак.

Откључам врата стана и стиснем кваку, она ми ухвати руку и окрене се према мени:

– “ Знам да си спавао с Радом, рекла ми је.“ – отвори врата и оде оставивши ме запрепаштеног тим сазнањем.

Док сам тако стајао укочен пред затвореним вратима чуо се клепет потпетица на скалинама, све тише и тише, док потпуно не утихнуше пред зградом. Тргнем се и излетим на балкон, она је хитро замицала према Дому ЈНА не чекајући аутобус на тој станици, а погнуту глава и марамиица у руци ми је говорила да је сузила.

Нисам могао схватити ради чега, себе или мене, или судбине, а схватио сам да се храбо упустила у “битку“ која је унапред изгубљена. Разум јој је говорио једно, а “кемија“ друго, па је требало провјерити шта је јаче.

Advertisements