Прва половина аугуста је, вруће дању, вруће ноћу. Време се стабилизирало, ни маештрала, ни бурина, ни лебићаде нема. Небеско плаветнило избљедило од сунца, а ноћу звјезде побјегле у велике висине неба. Ради ко радити мора, град и околина пуни домаћих туриста, странаца је нешто мало, ваљда због конкурентске пропаганде и због упада усташко-терористичке банде.

Каћа и ја учимо математику сваки дан, па тако и данас у суботу. Почели смо око десет, а сад је већ подне, она се већ два пута ишла туширати хладном водом и опет јој вруће иако је спустила шкуре, укључила вентилатор и обукла памучну танку кућну вешту. Кад јој се отвори усљед неке кретње деколте, видим да не носи ређипет, а све ми се чини да ни гаћице није обукла.

– “Па теби није ни вруће, уопће се не знојиш, ја ћу црћи.“ – хлади се она задаћницом.

– “ Врага није, видиш ли да сам се укочио као попов курац, ако би се успунта ка ти и ја би се потио.“ – смијем се.

– “ Боље би било да ти се укочи он, а не цило тило, бар би нека од тебе имала користи.“ – изазива ме она.

– “ Нема шансе, муда су ми се отегла до кољена, а по овој врућини можда су се јаја и угрушала.“- одбијам је шаљиво.

Примјећујем да ме гледа другим очима, али јој не дајем до знања да сам схватио поруку, правим се Тоша.

Завршили смо интеграле, па се сада одмарамо и накањујемо, двоумећи се да ли да кренемо на нову партију, матрице, па пијемо вињак с ледом и каву.

– “ Предлажем да не радимо поподне, сутра би кренули са матрицама, превруће је, а доста смо тога прошли.“ – кажем јој послије мало премишљања.

-“ Хвала Богу да си се тога сјетио! Да сам ја учила овим темпом факултет би завршила за двије године.“ – обрадова се она и нали још вињака.

– “Иванка, нећемо поподне учити !“ – викнем јој у кухињу.

– “Онда би могле поподне у Солин, хоћеш ли?“ – упита је Каћа.

– “ Може, тамо предвече.“ – сложи се она.

Мали Рато је тамо отишао још јутрос.

Устанем и опростим се до сутра. Тражиле су да останем на ручку, али сам се изговорио. Нису инсистирале, требало је и њима мало кућног опуштања и мира.

Истуширао сам се док сам дошао у стан. Роса је била на годишњем, отишла је у Кистање, па сам укључио машину да опере веш и подгријао ручак што сам га јуче спремио за два дана. Шкуре су биле спуштене и у стану је било подношљиво, није гушила врућина.

Нисам имао појма шта и гдје ћу вечерас, а рачуна сам да ће се неко друштво наћи на Пјаци, па ћемо нешто изумињати.

Окупам се и избријем, обучем свјетлокафене љетне хлаче, као лан плаву кошуљу и обујем шпагерице, погледам овлаш дневник на ТВ и полако, ногу пред ногу, кренем Савезничком обалом према Риви и Пјаци. Пред ,,Дубровником“ сретнем Боћу и Гојка, упицанили се, као да имају неки, ван обичаја, договорени циљ:

-,, Ди си Мажо, касниш ? “ – прекорава ме Гојко.

-,, Па и нисам, осам је.“ – погедам на сат на Светом Франи.

-,, Бато, имамо неки договор, сад ћемо ићи, добро да смо те видили, да нас не тржиш.“ – ужурбано ће Боћо.

-,, Нема проблема, само ви идите својим путем.“ – насмијем се.

-,, Неке туристкиње, штета да су дви, иначе би и ти могао с нама.“ – правда се Боћо.

-,, Не жалите за мном, само ви идите.“- насмијем се Боћиној нестрпљивости -,, Кад се требате наћи?“

-,, Сад у осам и кварат, ајмо на пиће, с ногу, ту у “Бобиса“. Добре су, Бога ми, ваљда неће зајебати, а Гојко?“- не смирује се Боћо.

Гојко ми намигну, показује на Боћу, што се успушио ка пубертетлија, па кренушмо шлампаво за њим.

Шанкерица није ни успјела спустити бићерине на шанк кад Боћо узе свој и мимиком наздрављајући одмах га искрену:

-,, Ајмо Гојко, да нам не измакну!“

– ,,Ма шта ти је, имамо још десет минута, доћи ћемо тачно, нећу тамо чекати ки школарац.“- побуни се Гојко, ван обичаја своје флегмасте нарави, да смири Боћу.

-,, Добро, добро Бато, право кажеш, доћи ћемо тачно у секунд. Ма, добре су, не би ваљало да не дођу.“ – усиљено се мало смири Боћо.

Нас двојица испишмо пиће, па кренемо према дну Мармонтове, сат на Светом Франи је показивао осам и кварат и Боћо узвикујући прелази коловоз:

-,,Ено их, пожури Гојко, ћао Мажо!“

-,,Ћао Мажо, ма види га, ки да му је пртнаест година, а не дупло и нешто више.“ – мирно ће Гојко, пружи руку на поздрав и без икакве преше пређе улицу настојећи дугим крацима стићи Боћу.

Ја прођем испод волта код кина ,,Балкан“ и упутим се Задарском на Пјацу. Тамо се младост већ почела разилазити и полако се упутих према Ури, а кад никог познатог не виђох вратим се поред зграде ЗАВНОХ-а према “Холцеру“. Одоздо, из гужве, излазиле су Јагода “Шумска“ и колегица јој из школе плавокоса Злата.

Шумска је била у као крв црвеној звонастој мини сукњици и бјелој мајци на широке трегере припијеној уз тјело с великим овалним деколтеом који је открива разрез међу сисама и мале избочине брадавица су показивале да не носи ређипет, а на гола рамена су јој се спуштали црни коврчави увојци дуге косе. Усне је благо превукла кармином, а трепавице нагласила римелом. Златина дуга плава свилена коса опуштено јој је падала на рамена, носила је свјетлоплаву мајцу и бјелу сукњицу, док јој је лице било природно, без трунка шминке.

Станем два корака испред њих:

-,, Кад би се бирала мис Пјаце тешко би се између вас двије одлучио.“ – рекох умјесто поздрава.

-,, Не зафркавај нас одма’, ди си ти, већ трећи пут шпартамо Пјацом, вечерас нема никог познатог.“- смјеши се Шумска.

-,, Питај, за кога си заинтересирана, можда знам ди је, да ти кажем.“ – шалим се.

-,, За тебе сам заинтересирана, ето! Питам онако, за друштво.“ – инати се она.

-,, Не знам, љето је, субота вече, спарили се, па шта ће на Пјаци, имају паметнија посла! А ди су ти сестре? Овдје су се окупили, изгледа, само слободни.“ – натавим ја истим тоном.

,, А сестре! Ана и Нева су отишле у кино с Аниним момком, а за Раду знаш, она је још у Загребу. Тако сам сама.“ – враголасто закрену очима.

-,, Што и ти не оде у кино или су му њи двије довољне, да га свладају или пази Нева да Ана не згреши?“ – насмијем се.

-,, Пуно му је и њи дви, свладала је њега Ана сама, а Нева јој служи као покриће нод куће. Тако се ја и Злата дале мало у ђир.“ – смију се обе.

-,, Да сам ја згодан као вас двије ловина би ми сама долазила, уопће се не би трудио.“ – ласкам им.

-,, А нама то не иде од руке, шта можеш!?“ – искриви она фацу – ,, Што нам се намеће, нећемо.“

-,,Водим вас на Звончац, на пиће.“ – преложим.

-,, Идемо прошетати, овди нема више ништа интересантно.“ – сложи се Шумска, а Злата одриче главом:

-,, Идите вас двоје, Јагода зна да ја морам кући.“- прелети јој тугаљива сјенка преко лица.

-,, Како хоћеш, мени се кући још баш не иде.“ – каже јој ова побједносно.

Код ,,Белвија“ Злата се одвоји, становала је ту у Варошу.

– “Родитељи јој раде, мора браћи и сестрама дати вечеру.“ – објасни Јагода кад Злата замаче за кантун.

-,, Колико их има?“ – распитујем се.

-,,Седморо свих скупа, она је друга по старости, не знам ди јој је старија сестра, биће и она ради.“ – појасни Јагода.

А мени шесто чуло усхићено јави да би ми се вечерас нешто могло љепо десити, а опрезност дојави рациу да сам можда ја вечерас ловина, а не ловац. С тим мислима ја, она ко зна с којим, уз мало рјечи, шетали смо уз море према Лабуду и Звончацу као и већина младих парова, док су се старији већ враћали према граду. Из “Баште“ је трештала музика неког загребачког састава, унутра је била велика гужва, а још доста младости је чекало около, неко на улаз, неко да само слуша немајући пара за улазницу.

-,, Идемо шетат’, не волим ову гужву.“ – намршти се Шумска, а мени се све више учини реално предвиђање шестог чула.

Кренемо стазом према базену “Јадрана“. Узмем је за руку, а она ме само погледа крупним сјајним очима, и прихвати руку као да је то одавно очекивала. Осјетих само благи дрхтај у њеним прстима.

Море је пљускало међу стјењем, рибарски кајићи су свјетлили према Шолти, а трајекти су се мимоилазили у Сплитским вратима. Мимоилазили смо се с паровима који су тихо шапутали и размјењивали пољупце. Јагодин длан се знојио, а обома као да је понестало рјечи, тек ту и тамо кратко би утихо изговорили по коју рјечицу, као да се бојимо да неко преко њих не уђе у наше мисли.

Прошли смо испод Каштелета и продужили даље, било је све мање парова, а градски живот је замро за нама. Ту и тамо чуо би се удаљени одјек бубња и чинела из “Баште“, с плесњака.

Угледах згодно мјесто на бјелом зидићу, у близини није било никога, па без рјечи сједошмо тамо.

-,,Како је липо, права романтика.“ – промукло прошапута Јагода.

-,,Да, романтика, ти и ја.“ – и мој глас је промјенио боју, понових играјући се с њеним прстима на мом кољену.

Дигнух поглед према њој, она ме погледа преплашено као срна, па спусти поглед на наше шаке. Љевом руком подигнем јој браду и пољубим њежно у полуотворена усне. Мирис дјевојачке душе опи ме и ја је њежно привукох себи држећи је за руке и ставих их на своја рамена. Загрлим је око струка, а она дубоко уздахну и спремно дочека меким уснама мој пољубац, пуштајући да јој језиком дражим непце. Руке јој се све чвршће стискаше око мога врата, а тврде пуначке сисе о прса. Спусти капке и све страсније ми сише језик и усне и ја је тад обухватих испод кољена и пребацих себи у крило. Бедрима сам осјећао облине и чврстину њене гузе, а рука ми клизну испод њене мајце и обухвати чврсте дојке набреклих брадавица.

Тада изгубишмо везу с временом и стварношћу око нас. Опружих се по зидићу вукући њу на себе. Тврдоћу камена испод себе нисам осјећао, сва осјетила су упијала облине Шумске на мени док сам пио нектар с њених усана и опијао се мирисом младог дјевојачког тјела.

Почетна уздржаност је нестала код обоје нарастањем страсти. Обема рукама јој милујем округлу тврду гузу у микро гаћицама, а на укрућеној мушкости осјећам грчење њеног тврдог трбушчића. Тад између наших тјела увучем руку до њеног међуножја, међу мокру шумицу и влажне гаћице, повукох их надоље према бедрима и пустих подивљалу мушкост у ту врелу и влажну удолину. Она грчевито стисну бутине и прикљешти мушкост, нагло прекидајући страствени пољубац:

-,, Немој, не, немој ….. овдје. Бојим се, има свита.“- збуњено замуца промуклим гласом.

-,, Желиш ли? Нећу насилу.“ – шапнем јој на уво.

-,, Аха, не овдје.“ – и она шапатом одговори.

-,, Идемо код мене у стан, сам сам, толико те желим.“ – још смо у истом положају.

-,, Добро, идемо.“ – подиже се она с мене и намјести гаћице.

Загрлим је око струка и повремено се љубећи, све се бојећи да се не предомисли, најкраћим путем пожуримо према мојој гарсоњери. Пред зградом заста:

-,, Стварно си сам? Нема никога?“

-,, Само ја и ти и ноћ пред нама.“ – повучем је.

За секунд смо излетили на пети спрат газећи прстима по скалама да не правимо буку. Упалим ТВ, да не палим свјетло у соби, и кажем јој:

-,, Раскомоти се док донесем пиће.“

-,, Морала би се јавити кући, рећи ћу им да ћу спавати код Злате.“ – искомбинира она.

-“ Тамо ти је телефон, али прије појачај ТВ, да се чује одјек.“ – поучавам је.

Док ја стављам лед у чаше чујем је како говори:

-,, Мама, ја сам код Злате, гледамо на ТВ неки филм, траје до касно па ћу код ње спавати, њени раде. Добро, у реду мама, гледамо ТВ и причамо.“ – и брзо спусти слушалицу.

-,, Јели ти повјеровала?“ – питам је.

-,, Аха, знала сам то више пута направити, навикла је, кад би окаснила и престали возити аутобуси, драже јој је тако него да сама пјешачим кроз град.“ – насмија се она -,, Само тад је била истина.“

Загрлим је насред собе и љубим у врат испод ува испод црних коврча.

-,, Дај ми мало тог пића.“ – оте се она и узе чашу са столића.

Овдје међу четри зида, кад се увјерила да смо сами, потпуно се ослободила. Сједимо на кревету и пијемо вињак с ледом, љубимо се повремено да распалимо пригушену ватру у нама. А тад нам се погледи замаглише, она ме загрли око врата и пребаци се мени у крило, а моја рука клизну низ глатку бутину у њено међуножје. Она задрхта и гурну ми дубље језик у уста и испусти кроз нос топли мирисни дах и дуго ,,ммммм“.

Прекидамо пољупце и полако јој скидам мајцу, двије јабуке задрхташе од трзаја и умирих их додиром усана и лижући језиком по тамним набреклим брадавицама. Њени прсти се заплеше у мојој коси.

Лагано је љубећи све ниже и ниже гурам је лицем и она љеже на кревет допуштајући да јој скинем црвену миницу. Мале еластичне гаћице су још више истицале облине гузе и бутина. Лагано их повучем и она одиже гузу да ми олакша, и тад се откри црна бујна шумица на дну малог тврдог трбуха. Она инстиктивно стисну бутине док гаћице клизише испод кољена и окрену се на бок гледајући негдје у даљину. Брзо сам се скинуо и легао на бок уз њу. Она пусти да јој укрућена мушкост уђе међу бутине и стисну се цјелим тјелом уз мене и поче је гњечити грчењем мишића.

Страст нас обузе, изгубишмо разум, и кад јој руком растворих бутине и помиловах влажно, натекло и као жар вруће међуножје, она дубоко, скоро болно, уздахну:

-,,Буди њежан, ово ми је први пут.“

-,,Сад ми кажеш, стварно желиш, сада, самном?“ – би затечен.

-,,Хоћу, узми ме.“ – простења.

-,,Бићу њежан.“ – сад је било касно за одступницу.

Уђем јој међу бутине, растворих их до краја, а она скупи ноге у кољенима и мушкост јој клизну до краја, она у грчу згрчи гузу и кроз зубе благо застења.

-,, Боли?“ – упитах.

-,, О, не, не, липо је.“ – запјевуши и стисну бутине око мојих слабина, схвативши да није тако болно како је начула од пријатељица.

Лагано сам продирао у њу, а она је бивала све подузетнија и поче се увијати као гуја, а кад је ухватих за обе сисе и увукох јој језик у уста и продрех у њу до краја она замумла, згрчи се цјелим тјелом и заигра гузом и нагло у трзајима опусти. Сјеме се лило у њу у млазовима. Клонушмо обоје млитавих испреплетених удова окупани знојем.

-,,Јој, што је ово липо, тако сам сретна.“ – прошапута дашћући либећи се уз мене и мрсећи ми мокру косу.

-,, Дивна си Шумска, хвала ти.“- пољубим је у врат.

Мази се, наго знојаво тјело љепи уз моје, као да жели да срастемо у један организам, а очи јој се стакле од суза.

-,, Шта ти је, зашто плачеш? Кајеш се?“ – забринем се.

-,, Не, не, о не, то је од сриће! Сад би полетила, лака сам ка лептица.“ – отцјепише се двије сузе и клизнуше јој низ лице – ,, Постала сам жена.“

Обришем их пољупцима:

-,, Јеси ли замишљала да ће бити овако?“ – питам је.

-,, Мислила сам да ће бити пуно болно и крваво, тако се међу цурама причало. А ја ћу памтити цили живот како ми је било липо. Свашта се прочита и чује, имала сам трему, али си ме ти опустио и баш је прошло липо.“ – понавља се она.

-,, Значи, теоретски си поткована, шта си то све читала?“ – лежи ми на мишици, коса јој се расула по мом рамену.

-,, Мало оно у школи, из анатомије, па из женских часописа, а читала сам и “Кама Сутру“, знаш ону с сликама. А о нашим женским разговорима да не причам, ми жене о томе причамо више и детаљније него ви мушкарци, ко би река? Али је у стварности све другачије! Пуно је боље и липше, бар за мене. Пријатељице су ми причале како је њих пуно болило, како су обилно крвариле, како им је трибало пуно вримена да то учине други пут.“ – прича ми.

-,, То је код сваке другачије, зависи од конституције тјела, а ти си љепо грађена и пуно женствена.“ – руком јој помилујем међуножје, а она се жацну – ,, И ти мало, симболично крвариш, пар капи.“ – покажем јој прсте.

-,, Идем се опрати.“ – усправи се она.

-,, Скупа ћемо.“ – пођемо у купатило.

-,, Мало ме стид.“ – инстиктивно покри рукама сисе и брежуљак кад сину свјетло.

-,, Ма ајде, од мене, нема зашто, једно другом смо се дали.“ – помогнем јој да уђе у каду.

Испод шампонске пјене се ослободила стида, радознало је “проучавала“ анатомију мог тјела спроводећи теорију у праксу.

Сједећи на кревету миловали смо се и гледали ТВ, био је у току концерт групе ,,Нови фосили“. Кад изведоше пјесму ,,Било ми је први пут“ она се окрену мени:

-,, Као да су знали за мене, сад ми је баш легла.“

-,, Да, сви ми памтимо ,,први пут“, полазак у школу, прву љубав, вађење првог зубића, прво разочарење, прву плаћу, итд.,итд., да не набрајам.“ – кажем јој.

-,, Сјећаш ли се ти свог ,,првог пута“ ?“ – распитује се.

-,, Да, као да ми је у сјећањима уписана бајка у сликама, видим наша тјела, памтим шта сам тад осјећао, сваки тренутак, сваку ситницу, па ми се сад чини да то и није била стварност.“ – причам јој.

-,, Јел’ ти било липо?“ – опет ће она.

-,, Да, желим да и теби тако остане у сјећању, да осјетиш радост кад ти мисли одлутају на то.“ – заглим је.

-,, Хоће, вируј ми.“ – леже ми на прса и нађе ми уснама усне.

Руке ми клизе с њених лопатица према облој, тврдој и хладној гузи и назад док се пламен разбуктава у нама. Она ме сада прекри цјелим тјелом. Слатко жуљање њених сиса и драшкање чуперка изазва врење крви у мени.

-,, Узми ме ка и прије.“ – препушта ми инцијативу и у загрљају се преврћемо, она шири бутине и мушкост јој клизну у влажно и врело међуножје. Сада је била потпуно опуштена, понашала се као искусна жена слободно се предајући страсти.

Тјело јој се извијало, грчило, тресло, намјештало и све лакше смо усклађивали ритам покрета, а онда осјетих потрес, она ме стисну бутинама, обгрли чврсто рукама, а главу забаци, затресе дугом косом и пусти гласан крик. У том трену и моје тјело се потресе, чврсто јој зграбих сисе, продрех до краја и изли сјеме. У тој слаткој екстази остадошмо неколико тренутака, а онда клонушмо као покошене травке једно преко другог ознојени и измјешаних удова. Све се умири, само се чула наша борба за ваздух, силовито добовање срца и падање сњега на ТВ екрану.

-,, Јели ти сад било љепше?“- шапнух јој између два даха и као лептир лак пољубац јој спустих на крај усана.

-,, Аха,аха, још липше него први пут. Не могу описати, тако ми је дивно.“ – изрече у прекидима још тешко дишући.

Зору смо дочекали пробајући неке позе из “Кама Сутре“. Дошла је некако брзо и прерано или се то нама само чинило. Склупчани једно уз друго отспавали смо тек толико да не изневјеримо обичај. Скувао сам јаку каву да отјерамо поспаност, а онда се истуширали прилично хладном водом. Тек тада нам се врати животни елан и сјај у очима.

-,, Тако си љепа!“ – гледам је како долази уређена из купатила.

-,, И у души ми је липо, томе си ти “крив“.- насмија се и пољуби ме у чело и сједне до мене.

-,, Све је у реду?“ – питам је пипкајући јој руком међуножје.

-,, Аха, мало пецка, али је добро.“ – насмија се она.

-,, А шта ћемо сада, кад мораш доћи кући.“ – враћамо се у реални живот.

-,, Хм, до ручка, али морам прије до Злате да ме покрије, ако буде неко питао.“ – практична је.

-,, Хоћеш ли јој рећи све ?“ – упитам.

-,,Нећу моћи избјећи, али она то већ претпоставља, а и она мени све каже, немамо тајни.“ – призна она.

-“ Како претпоставља?“ – гледам јој сјајне очи.

-,, Рекла сам јој да желим спавати с тобом, да чекам згодну прилику, па се неће изненадити.“ – насмија се лукаво.

-,, Да се сад договоримо, кад ћемо се видити, кад ти одговара?“ – рјешавамо практична питања.

-,, Јавит’ ћу се телефоном. Моји су планирали да оду десетак дана на село, па ћу морати са њима. Можда ћу моћи избјећи, што би радо, али нисам сигурна, не знан како сутра раде. Знаш да би све направила да будемо што више скупа.“ – грли ме и намјешта ми разбарушени чуперак косе.

-“ Добро, желим да то буде што прије!“ – љубим је у врат да јој не покварим шминку – ,,Испратићу те на бус.“

-,, Не, сама ћу, бојим се да ме тко познат не сретне, а онда причама никад краја.“ – одби она.

-,, Сљедећи пут ће бити још љепше, знаш!“ – шапнем јој на уво као да ће нас неко чути и не одолих да јој не пољубим слатке сочне усне за опроштај.

-,,Идем, док се нисам предомислила.“- крену према вратима.

Кад замре клепет потпетица на скалама изађох на лођу и гледам је како поред “Удружења музичара“ крену љево узбрдо да уским калетама дође до Злате, и избјегне непожељне сусрете на Риви. Дуга црна коврчава коса јој залепрша на вјетру кад нагло скрену уљево.

Advertisements