У један сат сам и данас код Марине. Кад нисам ту она не пипа задатке које сам јој одабрао за вјежбу. Нисмо се макли од почетка, све јој рјешавам сам, а она само пише и говори да схваћа, али самостално не може написати ни два броја, камоли рјешити задатак.

Анкици кажем искрено како ствари стоје , да Марина не чује. Она нам служи виски и каву. Моје мишљење би требао и Арсен чути, доће за који минут, говори она, и кад дође предложих му:

-,, Покушај добити задатке који ће бити на поправном, да се то извјежба у ова два три дана, бар ће нешто напамет научити, запамтити поступак и точне резултате, бар да се извуче некако за пролазну оцјену.“

-,, Нема ми друге, покушат ћу.“ – штуф је Арсен.

Анкица ме испрати до врата, опет ме узе овлаш за руку, гледа својим кокетним очима, и уз лагани стисак тихо каже:

-,,Извини, помози још ова два три дана, знам да ти је напорно, реваншират ћу се.“

Око три и по уре био сам у стану и одмах се отуширао, па на брзину поспремио неке ситнице по соби и кухињи, а лиературу из математике сложио на столић. Очекивао сам Каћу, сваки час би требала стићи. Нешто послије четри чуо сам је како бакти штиклама на степеништу, као да жели дићи узбуну у овом мирном и господском улазу са спремним одговором “Ко те јебе!“ на сваку примједбу коју би јој неко могао упутити у вези мира и тишине у ово доба дана предвиђену кућним редом. Дочекам је на отвореним вратима, а она ставивши руку на прса, два три пута дубоко удахну зрак и забубња мушкобањастим гласом:

-,, Е јебем ти пети кат, тко би се овамо успиња пет шест пута дневно!“

Пропустим је да уђе и брзо затворих врата, учини ми се да комшије ћуле уши иза врата својих станова:

-,, Ниси навикла, па ти се чини тешко, ја на то ни не обраћам пажњу.“ – кажем јој тише надајући се не би ли и она спустила за коју октаву своју звонку гласину.

Она зачас обиђе гарсоњеру, изађе на велику лођу, разгледа паномаруму, па се врати:

-,, Који курац не намјестиш ово, онда би ти станчић био липши!?“ – искези се иронично, онако, с висине.

-,, Имам вињака и каве, за шта си?“ – нудим је, примјећујем да је попила одјутрос коју, прешућујући одговор о намјештању стана и њен цинизам.

-,, И једно и друго, да се повратим од овог планинарења.“ – извади из борше цигарете и упаљач и одмах пипали.

Приставим каву, а вињак и чаше одмах донесем на столић:

-,, За математику.“ – наздравим јој.

-,, Зајебаваш, а нека, за њу, кад нема ништа друго и боље.“ – куцне се и окељи, попустила је напетост.

-,, Јеси ли шта радила одјутрос?“- питам је.

-,, Спремала сам стан, прала, кувала, само да код Иванке имам изговор, да не гринта што не учим.“ – насмија се и повуче дубок дим.

Закувам каву и донесем је на столић:

-,,Теби се баш неда, а мени је баш сад постало интересантно. Ове примјењене функције, гдје у једном задатку пређеш сво градиво, и њихова сврха…“ – поушавам је заитересирати и наговорити.

-,,Не пизди, провјежбајмо мало, можда ме дође воља.“ – прекину ме и сркну врелу каву из ћикаре.

Изаберем један задатак, осредњи, па рјешавамо свако за себе. Након петнаестак минута дошао сам до рјешења, па ћутим и испод ока гледам је како гризе усне, куцка се крајем оловке по глави и нешто у себи мрмља. Подиже поглед с папира:

-,, Готов си, стала сам ту.“ – и покаже ми негдје на двије трећине рјешеног задатка.

Летимичним погледом видим да је до сада било у реду, па јој покажем како даље. Она се лупи оловком по глави и настави прзо писати цифре по папиру и прочита ми резултат.

-,, То је то, тачан је.“ – потврдим резултат.

-,, Добро је, изузев ове кочнице.“ – потцрта онај ред гдје је била стала.

-,, Није то ништа, то је ствар вјежбања.“ – подржавам је.

Изаберемо договорно други задатак и почмемо га рјешавати. Овај је био мало компликованији, тебало је више времена и напора. Рјешим га за неких пола сата, а она је застала негдје по средини, грицка оловку и у глави комбинира како даље. Ја заустих да јој помогнем, али она подиже љеву руку дајући ми до знања да не говорим ништа.

Тихо устанем и одем у купатило, веш машина је центрифугала робу па сачекам да заврши и извучем је у кајин. Послије ћу је, вечерас, изњети и разгрнути на лођи да се суши. Враћам се, а Каће нема за столићем, на трен помислих да је изашла на лођу да се излуфтира, кад се она јави с кревета, који је био заклоњен отвореним крилом врата:

-,, Дођи, ту сам.“

Лежала је гола голцата на леђима, подигла руке на јастук и савила шаке испод тјемена, а ноге испружила једну уз другу. Сисе јој се разлиле према ребрима, а с брежуљка стршио је олињали бусен тамносмеђих коврчавих длака. Пупак јој је утонуо у сало на трбуху.

Застанем као укопан, трен два, а онда мирно сједнем на полуфотељу и окренем се скупа са њом према њој држећи чашу вињака у руци. Ћутећи отпијем мало.

-,, Намјестила се, позираш? Знаш ли ти да ја нисам сликар, шта ти би?“ – рекох мирно, процјењујући како даље, а да је не понизим.

-,, Али си мушко, ваљда нећеш пропустити прилику.“ – затегну јој се смјешак на лицу.

-,, Нема смисла Каћа, и мене и себе стављаш у неугодну ситуацију, није ми до секса. Обуци се, биће као да ништа није било.“ – рекох помирљиво и пребацим јој вешту преко тјела.

-,, И тебе моја голотиња сексуално нимало не узбуђује, није ти се дига?“ – она не вјерује и тражи начин да изсђе из апсурдног стања.

-,, Не узбуђује, ево погледај сама.“- сједнем на кревет код ње.

Она пружи руку и опипа млохаву мушкост:

-,, Стварно! Па шта мени фали, имам све као и друге жене, а и искусна сам, пусти да те узбудим, скини се и легни ту уз мене, биће ти липо, видишћеш.“ – предлаже, сад већ у паници како да ,,попије врелу јуху“, и да се не опече.

-,, Не треба, не инсистирај, чиниш само горе. Моје тјело и моје емоције сада можеш упоредити с онима код гинеколога или кирурга у ординацији, нема тог начина сада да ме узбудиш.“ – отклањам јој настојања.

-,,Ја то не разумим, такво нешто нисам доживила. Сви остали су на ме скакали ка бикови!“ – чуди се она не одустајући од свога плана да пробуди моју мушкост.

-,,Не говоримо о другима, о твојој прошлости, само ми реци: зар се теби није догодило, да поред свих настојања неки није постигао да те узбуди, можда си имала и однос и изфингирала задовољство?“ – питам је.

-,, Истина је, било је тога пуно пута, то ми је мана. Не знам зашто, то је до мене, не до мушкараца, бојим се да сам фригидна, никад нисам осјетила пуно задовољство, бар не онако како ми жене причају.“- призна она.

-,, Онда се схваћамо, ти као женско можеш одглумити оргазам, а ја то не могу, и ти то знаш.“ – склоним јој руку с мушкости.

-,, Погрешила сам, хтјела сам на препад, рачунала да ти ка Влај немаш ту суптилност, да ти не трибају емоције, да ћу пробати с тобом доживити оргазам на чисту физику. К врагу, каква сам глупача.“ – кивна је на себе.

-,, Ништа се није десило, све остаје међу нама.“ – устанем с кревета.

-,, Бојиш се да ћу причати около да ниси могао?“- рече навлачећи гаћице.

-,, Не, уосталом то је твоја ствар, не могу те спречити. Како хоћеш, мени је свеједно.“ – одмахнух руком.

-,, Нећу, нисам још таква пизда, буди сигуран, то би био за мене већи блам.“ – облачи она осталу одјећу.

-,, Само ме чуди шта ти би ? И сама си рекла да нисам твој тип, а сада заокрет за 180 степени?“ – питам је.

-,, Човјек се учи док је жив! Почела сам размишљати о теби тек кад ми је мама, Иванка, отворила очи: “… а што му фали, образован, културан, човјек на кога се можеш увик ослонити, жар страсне љубави брзо дође и још брже прође, а тад триба имати свакодневни ослонац у брачном другу. Ваљда си више сазрила, није све у сексу, то Каћа трибаш схватити…“ А ја глупача улетила малоприје ка слон у стакларску радњу и све полупала, и своје хтјење и мамине савјете и сад ме стид, опрости…“- окривљује саму себе и сузе јој кренуше низ лице.

-,, Другови?“- загрлим је.

-,, Другови !“ – пољуби ме у образ.

Пиће смо попили шутке, за нови термин се нисмо договорили.

Отпратио сам је до врата. На степеништу се није сада чило клепетање штикли. А мени је било јасно да је све ово било Иванкино масло: ,,Влај ће бит пресритан да га жели једна фетива Сплићанка, она ће њему користити у каријери ка домаћа, а он ће прећи прико свих њених мана и бурног живота у раној младости, тако ће обома бити добро.“

Није рачунала да овај Влај не подноси хипокризију малограђанштине.

Advertisements