Крајем августа, послије прве љетне кише, опет је била врућина, али ноћи више нису биле спарне. Роса се вратила с годишњег и почела радити опет у Солину, час јутарњу час поподневну смјену, а често је имала и ноћно дежурство. Она се кретала у свом “медицинском“ друштву, што с колегицаме из школа, што с онима с посла. Плаћа јој је била мала, као и моја, па смо се сналазили како смо знали и умјели. Углавном, ако купиш неку “већу“ ствар од одјеће добро мораш стиснути на другом мјесту. Срећа је било та што си за премостити мањак увјек имао колеге који су без устезања помагали позајмицама до плаће и то што су почели да масовно дају за све и свашта потрошачке кредите, па је било лакше и у више рата купити нешто “крупније“ него одједном платити готовином.

Стево и Љубинка су се редовно јављали, мада је међусобна преписка била прорјеђена у односу на раније, па се све сводило на то да јавимо једни другима ако шта има “велико“ ново.

Брацо и Ружа исто тако, он је био још у Њемачкој, али је наговјештавао да би се требао ускоро вратити, јер су радови при крају.

Њихова писма, посве разумљуво, највише су говорила о малој Дијани и Наташи, а изгледа да је и њихово међусобно спорење спало на подношљиву мјеру.

Почетком септембра вратише се директори, шефофи и шефићи с годишњег одмора, па онако препланули и одморни просипају разне идеје у вези посла, организације пословања, систематизације радних мјеста и којечему другом, све у стилу да они остану тамо гдје јесу или напредују на више, а онда се почму прикупљати предлози, анализе и мишљења и тада се састанчи безброј пута око тога. Почело се говоркати да ће се моје радно мјесто “Комерцијалног представника ЖТП-а при “Далмацији цементу“ “ укинути и да ће те послове обављати новосистематизирани “Шеф колног уреда“, а ја поново распоредити за отправника возова у станици Солин.

Шеф станице Солин инж. Ћиро Вученовић није био с тим идејама сагласан, пошто се за сљедећу годину наговјештавала нова организација ЖТП-а по систему ООУР-а, која ће имати заједничке службе, а онда ће се ионако правити нова систематизација радних мјеста и броја извршилаца на њима.

-,, Ти се не секирај Миле, ако те распореде за отправника возова нећеш дежурати, имам ја паметнија посла за тебе. Таман посла, да ми дежура човјек с вишом спремом, а да полуписмени курсисти сједе по канцеларијама у управи и соле “паметне“ глупости.“ – говорио би он кад се о томе поведе разговор.

-,, Ја би онда морао на здравствени преглед, па на полагање стручног испита, јер сам одсутан из извршне службе преко годину дана. Таман ће за то требати толико времена док не дође нова систематизација за ООУР. Ако треба и дежураћу, нема проблема, већа ми је и плаћа, само треба имати разумјевања за студије.“- кажем му.

-,, Док сам ја овдје шеф ти нећеш дежурати! Радићеш анализе кориштења колосјечних капацитета, требаће ми за за предлог плана инвестиција за идућу годину, не може се с оваквим салдом кола радити без ризика, а он је стално на максимуму или преко њега. То ћемо још договорити.“ – неда ме он.

Нисам се око тога пуно бринуо, ако ме врате за отправника имаћи већу плаћу и бенефицирани радни стаж, а радићу послове струке за коју сам школван, а коеистиће ми та пракса за студије. Све у свему, није лоше. Лоше је што је таква клима међу руководством, још увјек се форсирају кадрови по другим критеријима, а стручна спрема се запоставља, ваљда неће моћи ићи још тако.

У Сплиту ће се оформирати ООУР-и Саобраћаја, Вуче и Одржавања пруга. Сваки ООУР ће имати своје финанције и књиговодство, планирање и материјално-складишно-набавну службу, а за то ће требати радници са економском струком, ваљда ће се наћи и одговарујеће мјесто и за мене.

Advertisements