И срварно ми укинуше радно мјесто, и распоредише за отправника возова у станици Солин. Предам уговоре с “Далмација цементом“ и “Луком Сплит“ шефу колног уреда Петру Бојићу објаснивши му како се то ради и с ким треба сарађивати, а шеф станице Ћиро Вученовић ми изрази жељу шта би треба радити око прорачуна колосјечних капацитета за инвестициони програм реконструкције и проширења станице Солин и отпремништва Солин Лука.

Прикупим потребне податке за десет година уназад, сагледам потребе привреде и творница у солинском и сплитском базену и направим средњорочне и дугорочне процјене рада у тонама, врстама робе и броју и врсти кола.

Произлазило је да у Солин Луци треба изградити још три колосјека, а у “Новој станици Солин“ још шест колосјека и ослободити другу маневру обавезе да опслужује Солин Луку, а у Каштел Сућурцу изградити још два колосјека. Да би се повећала пропусна моћ пруге потребно је станицу Каштел Стари продужити скоро за половину, јер је ради краткоће колосјека уско грло за пролаз возова. Све теретне возове потребно је потискивати или за педесет посто повећати број траса “једноставних“ возова. То би било довољно за наредних пет-десетак година, иначе је излаз у електрификацији пруге да се повећа тежина и брзина возова, а у том раздобљу треба радити на смањењу нивелете пруге на потезу Каштел Стари – Приморски Долац и Сиверић – Косово, а дугорочно треба планирати и радити на претрасирању пруге изградњом великог тунела испод Лабишнице.

Ако се транспорт нафте из Солина преусмери на будући нафтовод ( ЈАНАФ) онда ће требати радити нове прорачуне, овисно о томе зашто ће се постојећи резервари ИНА-Петронафте користити.

Шеф Широ је, пошто сме то скупа погледали и проанализирали, позвао грађевинске инжињере из Секције за пруге па смо то још једном скупа изанализирали и одлучили да се без икакве измјене оштампа и пошаље одговарајућим службама у ЖТП Загреб.

-,,Зар нећеш упознати шефа Кершића с овим?“ – питам га.

-,,Рекао сам му телњфоном оно најбитније и он је сагласан. Даћу му један примјерак кад се умножи. Када он то разумије!? То су за њега шпанска села.“ – смије се Ћиро.

-,,Па и он је по звању жељезнички инспектор, висока спрема, морао би знати.“ – кажем му.

-,, Ајде мој Миле, то је звање на други начин стечено, а из књига сигурно није.“ – тврди Ћиро.

Крајем октобра анализа, стручни елеборат и предлог за инвестиције су отишли у Загреб, а ја сам почетком новембра отпутовао на испит из математике у Осијек. Каћа ми је била јавила да сам у септембру писмени положио с трицом, али на усмени нисам хтио изаћи, плашећи се да не би био сигуран у одговорима, а да се натежем за некакву двицу нисам желио, ипак је то математика.

Петог новембра писао сам писмени, била је ту и Каћа. Она претходни пут писмени није положила, па о усменом није ни могло бити рјечи.

Сада сам рјешио све задатке, али сам послије схватио да сам код једног рјешења ставио погрешан предзнак, а код другог да сам требао направити још једну операцију да би ми се задатак признао као стопосто тачан.

За усмени испит сам се пријавио први када је професор тражио да се одлучимо за датум одговарања, па сам одговарао већ сутрадан, шестог, у девет сати.

Кабинет др. Шена (Schön) је био овећи, до прозора је стајао велики професоров радни сто, а уз зид неколико столица с малим столићем испред, гдје би сједила два студента док су чекали ред за одговарање. На супротном зиду је била велика табла, на којој је трећи студент, који је одговарао, рјешавао задатке, а то сам као први био ја.

-,, Колега, добро сте решили писмени.“ – гледа он моје јучерашње папире.

-,, Могло је и боље, код лимеса сам фало предзнак, а у петом задатку сам требао подјелити тај разломак.“ – зачудо, нисам имао ни мало треме.

-,, Тако је, кад сте то примјетили?“ – пита он смјешећи се и бришући наочаре.

-,, Одмах, по предаји задаће. А имао сам времена контролирати, моја грешка.“ – признам ја.

-,, Добро је, одакле ћемо?“ – пита он.

-,, Чекам, Ви одлучите.“ – насмијем се.

-“ Идемо од краја.“ – рече и издиктира задатак из примјењених функција.

Задатак сам рјешавао брзо, а на двије трешине поступка он рече:

-,, Не пишите, шта ћете даље?“

Објасним усмено како даље до резултата.

-,, Одлично, идемо даље.“ – и издиктира задатак из матрица, а ја брзо рјешавам као и први.

Тада су на ред дошли инеграли, дифернцијали, па све врсте функција, лимеси и остало.

Све је текло без проблема, професор је био задовољан, а и ја сам био сигуран да сам положио, сада је била само висина оцјене у питању.

-,, Нешто сте ми спори код једноставних ствари. Интеграле рјешавате брзо, а размишљате код разломака. Каквог сте то учитеља имали у основној школи?“ – смије се он.

– ,, Предавао је математику и фискултуру, а по потреби и друге предмете.“ – и ја се насмијах.

-,, А то је то! Да још видимимо вероватноће.“ – рече он задатак.

Ја узех креду да напишем на таблу, а он ће:

-,, Нећете ваљда на табли рачунати, какав сте Ви коцкар?“

-,, Искрено речено, слаб! Слабо играм карте, шах такође, а о осталом да не говорим, све у свему никако.“ – слегнух раменима.

Напамет израчунам варијације и пермутације, а код комбинација погрешим.

-,, Шта је сад, нисте то учили?“ – пита он.

-,, Нисам, учили смо нешто о томе у статистици, одговарам по сјећању.“ – признам.

-,, То је тамо сувише мало. Штета, баш Вам је лепо ишло. Добро, јели доста довољан?“ – већ уписује у индекс.

-,, Ма јесте, важно је да је пролазна.“ – кажем збуњено.

-,, Е, па није тако, ако будете ишли на постидпломски гледаће се.“ – каже он.

-,, Био сам идеално одличан у средњој школи, нисам баш од тога имао неке користи. На послу ми је као и онима који су се једва провукли, ако не и горе. Важе друга правила.“ – кажем му.

-,, Нажалост, оно што би требало бити главни критериј данас је на последњем месту. Добро колега, положили сте.“ – уписа он оцјену и пружа ми индекс -,,А зашто нисте послије септембарског писменог изашли на усмени, био је позитиван?“

-,,Сматрао сам да ми треба више сигурности, нисам хтио ризиковати, па сам још мало учио неке партије.“ – покушам му објаснити.

Он уста не иза стола, пружи ми индекс и руку:

-,,Довиђења, и пуно здравља и среће, колега.“

Двије колегице, које су биле сада на реду, позелениле су у лицу и укочиле се као мумије од страха.

Излазим из кабинета, а тамо пун ходник студената с оним избеченим очима:

-,, Како је било?“

-,, Двица, положио!“

-,, Први пут, па положио, па шта те је тако дуго питао?“- вишегласно ће они.

-,, Све, од краја до почетка, све!“ – кажем им и викнем Вељку, чија глава вири иза гомиле:

-,, Пиће, идемо!“

-,,Браво Далмацијо, нема те кугла земаљска!“- зграби ме он и подигне ме својим међедским загрљајем од земље.

-,, Види, подне је, није могуће да ме три сата питао!?“ – кажем му.

-,, Толико се отприлике код њега одговара, три студента на дан, а мало их је, врло мало, који положе из прве. Ћути, добро је, то ти је као да си дипломирао, све ово остало је пичкин дим.“ – Вељко је више одушевљен него ја.

Видио сам и Каћу, и она се придружила на пиће, а за пар дана требала је одговарати усмени:

-,, Благо теби, страх ме и помислити како ће ми бити ако паднем.“

-,,Не гледај црно, положићеш ти.“ – храбрим је.

Одатле смо отишли код Вељка у собу, а тада ја и он до “Беле лађе“ на ручак.

Пола године рада на предмету је остало иза мене, мога сам кренути даље полагати друге испите и чистити трећу госину. А то ће ићи лакше и брже.

Вељко ме испрати до воза. Био сам мртав уморан, што од неспавања и пута, што од узбуђења, што од пића и скитње по граду цјели дан.

Advertisements