Још сам радио у Солину с рјешењем за прометника, час ово час оно, јер шеф Ћиро није дозвољавао да дежурам као прометник иако су му многи приговарали и одозго и одоздо.

Испаде тако да станични благајник Петар Ефендић треба искористити годишњи одмор од прошле године, па ме упита могу ли га ја замјенити, јер је зна да ће тешко добити са стране замјену, а и није волио да му неко забрља у благајни, како то замјене знају чинити.

-,, Нема проблема, само да један дан радимо заједно, да видим гдје ти шта стоји и да се присјетим прописа и образаца.“ – кажем му.

-,, Ништа зато, можеш и три дана и више, важно је да ‘оћеш, рећи ћу шефу Ћири да сам нашао замјену.“ – лакну њему.

Упознавао сам се један дан, Перо је могао ићи. И он се увјерио да неће бити проблема када је видио како под његовим надзором самостално радим.

-,,Па вас су у Београду стварно свим пословима на жељезници научили. Ниједан из загребачке школе не зна добро рачуноводство и благајничко пословање.“ – чуди се Перо.

-,,Стварно јесу, видиш и сам. Одлична је то школа, штета што одавде више не шаљу стипендисте тамо.“ – кажем му.

Робне благајнице биле су Злата Папак и госпођа Јосипа Темшић. И оне су биле изненађене како то да ја тако добро знам благајничке послове, тим више што је у Солину било доста посла са међународним пошиљкама, барираним чековима и с обрачунским признаницама тамо гдје су постојали директни уговори о масовном превозу с фирмама.

-,, Ово је једноставно кад се зна, све је до у ситницу прописано, само треба знати примјенити прописе. А то смо учили, све могуће случајеве који се могу десити у транспорту.“ – објасним им.

Тако сам ја њима помагао у случајевима гдје би се двоумиле који тарифни став или тарифу треба примјенити. Испочетка су биле сумњичаве, па би звале колеге или колегице с робних благајни из Сплит Предграђа, а када би добиле истовјетне одговоре онда су одустале и примале моје упуте с пуним поврењем.

Након десетак дана дође ревизор из Контроле прихода и два дана је контролирао благајне, па нас похвали у извјештају, а кад сазна да сам ја ту тек десетак дана на замјени и гдје сам школу завршио преложи ми:

-,, Вас би радо примили у Контролу прихода у Загребу, фали им таквих стручњака, а познато је свима да су најбољи из Београдског техникума.“

Објасним му да сам на ванредним студијама економије и да сам тим окупиран, а он тада рече:

-,,Па тада, кад завршите факултет можете тамо одмах постати шеф неког од одјела. Тамо треба дипломираних економиста који познају жељезничко рачуноводство и жељезничко пословање. Они из грађанства о томе појма немају.“

-,,Можда, видићу како ће ствари стајати тада овдје у Сплиту.“ – рекох неодређено.

-,,Загреб ипак нуди више могућности, све дирекције и Управе су тамо. Размислите Ви добро о томе.“ – препоручи он.

Кад је с годишњег дошао Петар све му је било ажурирано, исправљене тарифе и правилници гдје је дошло до промјене прописа по ТТВ и ТС, што је он био у заостатку, а када је видио записник ревизора КП сијао је од задовољства. И кад види да су му рјешени и сви записници К-320 о изванредним догађајима и штетама у транспорту и иугубљеним пошиљкама, гдје је он био у великом заостатку, јер му баш није било драга потражна служба, пружи руку:

-,,Свака ти част, частим те пићем, пиј колико желиш!“

И стварно је одржао обећање. Послије исплате плаћа коју је вршила станична благајна Пери је остао приличан износ бакшиша, па му није било тешко частити.

Послије су зафркавали Петра по станици:

-,, Их, ти и станична благајна, направио си баук од ње, а Миле само што није спавао од досаде!“

А он њима:

-,,Пусти га на своје радно мјесто. Установиће се да тамо не треба ни по човјека. Шта ћеш, школована младост, ми смо зрели за пензије.“

Advertisements