На испит из Организације и пословања индустријских подузећа код професора др. Драгутина Милераја кренуо сам дан раније од утврђеног термина. Уџбеник је био добар, али је требало погледати има ли нешто из предавања што нема у уџбенику. Кренуо сам београским возом, првим разредом, у деветнаест сати. Купе је био пун, а прекопута мене је сједила жена средњих година и већ читала неку књигу на енглеском. Златни оквири наочара, мало запуштена фризура и спортска одјећа страног кроја одмах су давали до знања да је рјеч о странкињи. Узмем и ја своје књиге и полако их пролиставам обнављајући градиво пред испит и тако корисно убијам време. Након сат времена затворим и одложим свој уџбеник, дневног свјетла је нестало, а оно жуто у купеу је само кварило вид, а мало затим то учини и она са својом књигом. Видим, врпољи се, очито би хтјела разговарати, али се ради нечег сустеже. Да јој олакшам питам је оно што се упбичајено пита у возу:

-,,Путујете до Београда?“

-,,Yes, да, до Београда.“ – лакну јој одговарајући на српском с јаким америчким нагласком.

-,, Па, Ви сте гост, турист?“ – наставих.

-,, Нешто између, посетила сам родбину на Ријеци, а сада идем у Београд, тамо ћу бити на скупу слависта петнаест дана. Видим, и Ви нешто студирате?“- отвори се она.

-,, Да, економију у Осијеку. Идем на испите.“ – објасним јој показујући погледом на књиге.

-,, Јели тешко код вас студирати?“ – упта.

-,,Прилично, тражи се пуно знања, али се све то да савладати.“ – кажем јој.

-,, Могу ли сви млади студирати, како то код вас иде?“- пита, хоће информације из прве руке.

Укратко, телеграфски, јој објасним како је организовано школство од основног, преко средњег до високог степена, како закон обавезује да сва дјеца заврше осмогодишњу школу, а средње школе и факултети су свима доступни кроз редовно или ванредно школовање, али ту ипак треба уложити нешто новца, самостално, фирма или фамилија.

-,,Значи, Ви радите и студирате, зашто нисте ишли на редовне студије?“ – пита она.

-,,Родитељи нису финанцијски способни да плаћају трошкове, стипендију нисам могао добити, према фирми сам уговорно обавезан због стипендирања средње школе, али ми фирма и сад помаже дајући ми мјесец плаћених дана за припрему и полагање испита, а треба ми у догледно време и дати одговарајуће радно мјесто.“ – настојим јој објаснити.

-,,Ја сам мислила, а тако већина у Америци мисли, да је код вас у комунизму школовање бесплатно за све на свим степенима школовања?“ – каже она.

-,,Прво, ми нисмо комунистичка земља већ социјалистичка, а знам да ви Американци и Шведску, Финску, Индију, Египат, Либију и сличне земље зовете социјалистичким, мада немају са социјализмом као друштвеним уређењем никакве везе, већ наглашену социјалну економију. Истточни блок на челу са СССР-ом је социјалистички, а ви га зовете комунистичком тврђавом. Очито је да немамо иста мјерила, овдје, па и на Истоку се социјализам посматра као прелазни период ка комунизму, бескласном и богатом друштву богатих појединаца, и каже се да је до таква нешта потребно доста времена.“ – насмијем се.

-,,То је истина, ви се третирате као комунистичка земља, а Индија нпр. социјалистичка, а зашто се Ви с тим не слажете?“- пропитује она.

-,,Комунистичком друштвеном уређењу се стреми, социјализам је прелазни период који има елементе капитализма и комунизма, а и капизализама има више врста, није исти ваш амерички либерални и нпр. француски или њемачки државни или шведски “хуманистички“. А што се Индије тиче, она је специфично уређења, има енглеског англиканског капитализма и још изразитог кастинског уређења какво је било прије доласка енглеских колонизатора.“ – покушавам јој објаснити наше гледање на те теме.

-,,Зар Ви то све учите, што Вас с тим оптерћују?“ – зачуђено пита она.

-,,Па наши основци,поготову средњошколци, уче и нашу и свјетску хисторију и географију, а на студијама овисно о врсти факултета, иде се у детаље. Ваши ученици и не знају гдје је Југославија, а о њеним републикама да не говоримо, док наши о УСА знају најмање колико и ваши. Зашто? Па, ми смо мала земља, ви “велики“ нам нисте наклоњени и не третирате нас тако да имамо иста права у међународним односима, наступате с позиције јачега, па морамо о вама све знати, јер знање је наша одбрана.“ – насмијем се.

-,, Америка третира једнако све земље, има изузетака који се преко УН кажњавају ради кршења међународних норми или спроводе тиранију над становништвом.“ – не слаже се она.

-,, Нисам ни очекивао самокритику од Вас, Ви сте убјеђени да ваша влада ради исправно и поштено, и зато и не учите вашу младост широко као ми да не би сазнали чињенице које говоре супротно.“ – провоцирам је.

-,, Па, реците ми гдје то ми нисмо поштени?“ – јогуни се она.

-“Пођимо од УНРЕ и Маршалова плана. Велике миљарде долара дали сте за обнову Њемачке и Западне Европе, а Југославију с тим нисте обухватилии иако је у Другом рату до темеља страдала као ваша савезница. Судили сте фашистичким односно нацистичким ратним злочинцима у Нирнбергу, а нећете да судите нити нам изручите овдашње ратне злочинце који су били Хитлерови и Мусолинијеви савезници у рату. Чак дозвољавате да с територија ваше државе раде на подривању наше земље, тобоже су они политички прогнаници, дисиденти и борци за демократију и људска права и слободе. Ради чега сте ратовали у Кореји, зашто толико година по Вијетнаму убијате све живо, и људе и животиње, па чак палите и трујете поља и шуме? У Јужној Америци народи не могу дисати по својој вољи од вас, ви им постављате и смјењујете владе све под паролом развоја демократије. А ваш највећи пријатељ Саудиска Арабија је демократија за узор, зар не!? Треба ли још да набрајам?“- питам је.

-,,Нису сви емигранти ратни злочинци! И моји дједови и баке су ишли у Америку ради бољег живота, па сада не могу да се врате, а имовина им је одузета без икакве надокнаде.“ – јетко ће она.

-,,Рекоште да су Ваши са Ријеке, а знате ваљда да је она до Другог рата била талијански териториј, па не знам ко им је одузео имовину, и истина је да су провођене аграрне реформе и конфискације имовине и да је ту било доста, нарочито одмах послије рата неправилности, али знам за случајеве гдје то људи сада рјршавају у своју корист. А нема разлога да овамо дођу кад год хоће, кад сте могли Ви могу и они. И није да се као непријатељска третира сва емиграција или дијаспора. Овдје народ зна шта је ко био и шта је радио у Другом рату, само се траже и кажњавају они који потпадају под законске санкције као ратни злочинци или сарадници окупатора, а као таквима и у вашој држави им могу судити, али неће. Какав је то политички емигрант Андрија Артуковић, министар у НДХ, Павелићевој влади, који је потписао расне законе на основу којих је направљен геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, па Анте Павелић, поглавник усташке НДК, која је основана од Хитлера и Мусолинија, и била им одана савезница, па поп Момчило Ђујић, четнички војвода, који је од браниоца српског живља од усташа постао сарадник италијанског фашистичког и њемачког нацистичког окупатора, и многи, многи други, да их не набрајам.“ – кажем јој.

-,, То за њих тврди ваша влада, да ли је баш све тако?“ – не износи она контрааргументе.

-,, Не мисли тако само наша влада, чињенице су такве, питајте Визентала и његов центар у Бечу. Питајте случајно преживјеле жртве и њихову родбину! Међународној јавности је познато да ни Ватикан није чист, ни уочи рата, ни у рату, ни послије рата.“ – кажем јој.

-,, Откуд сад и Ватикан, шта они имају са свјетовним стварима!?“ – тобоже се чуди она.

-,, Ватикан је прије свега држава која своје свјетовне дјелатности покрива свећеничким одорама, другим рјечима злоупотребљава се Христово учење. Папа Пије XI на време је прозвао Хитлера и 1937. године, када се Хитлер добро учврсти на власти, написао посланицу која је читана по свим њемачким црквама и упозоравала вјернике на опасност коју доноси сулуди Аустријанац, умишљени сликар и аријевски Месија. Колико је то била оштра критика нацизма показује и податак да су је свећеници морали прошверцовати у Њемачку, а читајући је излагали су се ризику да их нацисти растргну због антинацистичке пропаганде. На несрећу, папа Пије XI је умро, а нсљедио га кардинал Еугенио Пачели, који је постао папа Пије XII. Логично је било да он настави гдје је његов претходник стао, али није, прво што је направио бацио је посланицу Пија XI у архив, ону којом је позивао вјернике да одбаце Хитлера и удаље се од његових сулудих идеја.

У посљедње време вјешта католичка дипломатија не спутава нападе на Пија XII, у жељи да период пред и у току Другог свјетског рата , који је по много чему сраман за Ватикан, посредно објасни грењшкама и менталним склопом ПијаXII, а не Ватикана уопће. Често се износе и подаци да је било сулудо што се црква свом жестином није одупирала Хитлеру, посебно онда када је званично од својих сарадника тражио да се одричу хришћанског учења, те да у мухамеданству, као добри фашисти, требају наћи поуке.

Дугачак је списак сарадника и симпатизера фашизма у католичкој врхушци што показује да није само папа био на погрешној страни. Многима од њих није пало на памет да фашизам осуде, већ су га као Алозије Степинац у Хрватској и Григориј Рожман у Словенији пригрлили као богомдано посланство да са Србима, Јеврејима и Ромима у Јасеновцу чине оно што су њемачки нацисти чинили у Аушвицу и Дахау.

А да се Фиреров дух увелико увукао у католичку цркву показује и податак да је Алојз Худал 1923. године постављен за ректора “Pontificio Santa Maria dell Anima“, академије за школовање католичких свећеника са њемачког говорног подручја у Риму. Худал је био убјеђени фашист, а то није ни крио. Тако су школоване генерације свећеника које умјесто да се боре против нацизма, у пракси постају његови проповједници.

Да се не ради о случајном толерисању теолога, коме се лоша идеолошка усмјереност морала опростити, због високе стручности, показује и податак да је тај Худел 1933. године проглашен бискупом. Он ће послије три године као бискуп написати филозофску студију “Основе националсоцијализма“, у којих врви од похвала владајућој њемачкој идеологији, а посебно се хвале Хитлерови расистички ставови. Аустријски католички митрополит и кардинал Теодор Иникер су благословили ову Худелову књигу.

Бискупи из неколико малих земаља директно су се ставили у окриље Хитлерове идеологије залажући се за прогон Јевреја и других народа. Већ поменути словенски бискуп Григориј Рожман је новембра 1942.године позвао Словенце да се придруже њемачком народу “ у борби против завјере“. Сарајевски бискуп Иван Шарић је на моменте био већи ослонац усташама од Алојзија Степинца и у Ватикану је високо котирао.

Онима који на све начине покушавају да оправдају папу Пија XII да није био директни поборник нацционалсосијализма и да нема података да се икада сусрео с било којим фашистом, као податак се наводи ноторна чињеница да је још 17.маја 1941.године лично примио и благословио усташког поглавника Анту Павелића. А тада је НДХ, нацистичка творевина, већ озаконила расну теорију и већ изводила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.

Пошто је фашизам зацарио у Италији, тамошњи интелектуалци нису имали много маневарског простора да осуде шуровање Ватикана са Хитлером и Мусолинијем. Чувени писац Коруцио Малапарте је објавио стравични детаљ послије посјета Анти Павелићу. Он је у једном тренутку на поглавниковом столу примјетио кошарицу пуну острига, но Павелић га је с поносом разувјерио:“ Нису то остриге, то су извађене српске очи.“.

Греси Ватикана су послије Другог свјетског рата стављени у други план, јер је западним обавјештајним службама био потребан у борби против комунизма. Истраживачи Марк Аронс и Џон Лифтус су годинама сакупљали доказе о уплетености Ватикана у скривање највећих фашистичких злочинаца и њихов тајни транспорт у Чиле, Парагвај и Аргентину “Пацовским каналима“. Ватикан је помогао бјекство Анти Павелићу, Максу Лубурићу, Андрији Артуковићу, али и убицама с других страна.Тако су сигурно преко Ватиканских стаза побјегли Адолф Ајхман, Франц Штангл, Густав Вагнер, Клаус Барби, Јозеф Менгеле, итд.,итд. Међу организаторима скривања и бјекства фашистичких крвника често се помињу свећеник Крунослав Драганић, секретар хрватског католичког института Сан Ђиролемо, већ познати бискуп алојз Худал, ђеновски надбискуп Сири….итд, да ниже чинове не спомињем.

Многима је чудно како су највећи свјетски злочинци из Другог свјетског рата успјели да се домогну Јужне Америке док су их прогонили веома искусни агенти из многих антифашистичких земаља. Већ споменути истраживач Марк Аронс открива да је с тим опцијама тзв .“пацовским каналима“ био упознат ватикански државни секретар Ђовани Монтини, који ће 1963. године постати папа Павле VI. Злочинци су се лако превозили аутомобилима који су имали ватиканске дипломатске ознаке снабдјевени лажним пасошима покраденим од Црвеног Крста, а бродове су сачекивали у Аргентини агенти предсједника Хуана Перона, који је имао задатак да им се обезбједи скровиште и нови идентитет.

Све је то плаћено златом, новцем и драгоцјеностима опљачканим од неаријевских раса и жртава којима су чупали на живо и златне зубе.

Ви тамо знате за логоре Аушвиц, Дахау, Матхаузен, Берген-Белсен, а сигуран сам да америчка јавност није ни чула за устажки логор Јасеновац, гдје је побијено око 700.000 Срба, Јевреја, Рома и неподобних усташама Хрвата, и ту се слажу подаци Државне комисије из 1947. године предочени суду у Нирнбергу, Републичке комисије из 1946.године, извјештаја њемачког комаданта у Загребу Глеизе фон Хорстенауа, њемачког генерала и комаданта за јаугоисток Александра Лера и генерала Лотара Рендулица, комаданта 9. оклопне армије, као и повјерљиве статистике Хрватске сељачке странке из јуна 1943. године, гдје се говори да је већ до тада побијено 300.000 Срба, 120.000 Хрвата и 120.000 Муслимана. А какав је то логор био најбоље свједочи споменути Глеизе фон Хорстенау, који се грозио дивљаштва које се тамо чини, пишући своје извјештаје нацистичком вођству.

Ово нису наши подаци, а који јесу, међународни органи су их верификовали, па нису тајна ни за вашу државу, али изгледа да “жртве дивљака с Балкана“ нису једнако вредне као ваше. Истовремено се позивати на демократију и људска права, уз то сазнање, доста је цинично.“ – искажем јој скоро у једном даху и гледам како јој се очи шире од чуђења.

-,, Вјерујем да то наша влада зна, а зашто тако поступа није ми јасно, ваљда имају своје разлоге за које ја не знам. Али, колико ми је познато био је и код Хрвата антифашистички покрет.“ – примјети она.

-,, А зар сам рекао да није!? Јесте, међу Далматинцима и нешто комунистички орјентираним радницима у Загребу. Далмација је окупирана од Италијана, уствари Павелић им је поклонио и на тај начин платио њихову подршку, а Бодуле су православни далматински Срби прихватили као своје. Али не смије се сметнути с ума какво је било расположење у Краљевини Југославији 1941.године,уочи рата.То осликава априлски напад, док су Београд и остали српски градови бомбардовани и рушени, у Загребу је Хитлерова солдатеска дочекана цвјећем. Исто такоо и у Љубљани. Тек кад су Срби у Хрватској и Босни и Херцеговини пружили озпор усташама и окупатору почели су им се прикључивати хрватски антифашисти и то већином након пада Италије 1943. године, кад се ратна срећа окренула на страну Савезника. Било би непоштено од мене не споменути Бодуле-Далматинце који су се прикључили Србима и хрватске писце, старог Владимира Назора и младог Ивана Горана Ковачића, који су за боравка с партизанима написали дивне стихове о страдањима недужних српских цивила: “Мајку православну“ и “Јаму“, а било је још таквих, иако нису били комунисти. Имали су снаге да оним чим могу осуде злочиначки усташки покрет, да стану на страну жртава у име људског, хуманог и Божјег.“ – разјасним јој.

-,, Јесте ли Ви комуниста ?“ – упита она.

-,, Да, јесам. Отац и мајка нису, да ли Вам изгледам како нас у Америци приказују Хувер и Макарти?“ – насмијем се.

-,, Па, не изгледате! Ако се с неким не слажете то не значи да он није у праву. Ни комунистима нису чисте руке, зар не !?“ – осмјели се она.

-,, Далеко од тога! Комунисти су на власт дошли револуцијама, а ниједна револуција није прошла без крви и жртава. Тако је било и код нас, тако је било и у Француској буржоаској револуцији 1979.-1893. године кад је срушен монархизам и феудализам, па и ви сте у Америци имали грађански рат прије стотињак година, који се исто може звати револуцијом кад се гледа са Сјевера, и да не набрајам даље. Ви нападате марксистичко учење, а ваши га економисти, социолози и филозофи детаљно проучавају да би нашли контрамјере за ублажавање или предупрређивање посљедица капиталистичког начина производње. А ова учења, ма колико се разликовала у методу, имају исти циљ: друштво благостања или како га ми зовемо комунизам, а бискуп Томас Мор “утопијом“. Код вас се кроз долар односно новац, профит, мјери све, подржава се инцијатива појединаца, може бити богат колилко ко хоће, то је добро, а код нас се мисли да богатство није само у новцу, да инцијатива појединца треба бити на корист цјелом друштву и да не треба у име профита запоставити културу, спорт и друге дрруштвене активности које појединца чине сретним. А велики мислиоци, нпр. Чехов, који није био комунист, су још давно рекли да ниједно богатство није стечено на поштен начин. Или је у питању била крађа или пљачка или моћ и сила власти или стицај околности, али поштеним радом било које врсте је стицање богатства немогуће. Ето, наш и ваш Никола Тесла, имао је скоро хиљаду проналазака, умро је као сиротиња, док су они који су га покрали постали супербогаташи. Новац им је скројио правду, али човјечанство зна да је Тесла покраден, морал и правда нису увјек на истој страни.“ – износим јој своја размишљања.

-,, Ја сам стварно мислила да се код вас не може овако отворено разговарати на јавном мјесту без посљедица. Мислила сам да сте ви обични агитатори комунистичких идеја и да се прогоне они који виде и мисле нешто другачије.“ – насмија се она.

-,, Па ја, као економиста учим Кејнса, Тејлора, Рикарда, Форда, Адама Смита, Малтуса, Галбрајта и друге капиталистичке економисте колико и ваши студенти. Проучавамо све системе банкарства, финанција, берзи, токове роба и капитала, ништа за нас није ново. Не знам дали сте читали Комунистички манифест и друге комунистичке теорије, али са сигурношћу могу тврдити да је по неким питањима то ближе кршћанству него ли либерално капиталистичко учење. То добро знају филозофи, а нарочито теолози, и зато се с толико жара упињу да докажу како је комунизам сатанистички покрет и учење. Треба им елиминирати конкуренцију и сва су ту средства дозвољена, тако се код вас наступа према комунизму, а ми се задовољавамо с доказивањем да не може у друшву бити среће ако појединци нису подједнако задовољни. Па зар Ви не знате да је амерички капитал створио Хитлера и нацизам, то данас није тајна, зна се и за улогу амбасадора Кенедија у томе, и америчких банкара, е то се код вас не критикује нити осуђује. Ма замислите, и Чарли Чаплин је у вашој пропаганди био комуниста, смјешно!? И да знате, америчка економија је након Првог рата уградила као приходну ставку ратове у свјету, о томе тек по који ваш економиста говори, али за то јавност не зна, све се правда “извозом демократије и обране људских права“.“ – доказујем јој.

-,, У емигрантској штампи код нас набрају се многа насиља партизана под водством комуниста из Другог рата, као нпр. Блајбург 1945. године.“ – она ће.

-,, О томе се овдје доста зна. Што неће да кажу званични медији и хисторографија потруди се католичка црква и керонационалистички повјесничари у страној штампи која се може набавити и овдје. Претјерују једни и други, свак у своју корист, истина је негдје између. Малоприје сам рекао да се партизански покрет међу Хрватима омасовио тек по капитулацији Италије 1943.године кад се већ знало откуд побједнички вјетар пуше. У партизане је тада прешло преко 300.000 домобрана и њихови официри су чак задржали своје чинове, а у Павелићевој усташкој војсци остали су клерофашисти и врхушка који су до тада до грла огрезли у крви. Они су кренули према Аустрији да избјегну плаћање казне за почињене злочине, надајући се милости Енглеза и рачунајући да ће код њих боље проћи. Енглези, као и њихови дотадашњи пријатељи и савезници Њемци, хладнокрвно су их вратили партизанима знајући врло добро о коме се ради. А преки војни партизански судови су били врло експедитивни, уосталом знали су они с ким имају посла и то је то. Поставља се питање да ли је ту било невиних, вјеројатно је било, али кад се погледа дочек Хитлерове солдатеске у Загребу априла 1941. године и то се ставља под знак питања. Кад се зна да су до краја рата сви који нису починили злочине могли да се прикључе партизанима онда се оправдано може говорити да за такве који су се затекли на Блајбуршком пољу није требало имати милости. А шта се може замјерити партизанима може и осталим савезницима: Французима, Британцима и Американцима. Сјетимо се шта су они направили у Дрездену, Хирошими и Нагасакију, логора за Јапанце, америчке држављане, у САД, поступка француске власти након рата с Вишијевцима, Енглеза према својим колаборационистима и њемачким заробљеницима, итд.итд. Проћи ће још доста вреемена док се дође до праве истине, ако се уопће дође, јер повјест пишу побједници. Уосталом, Американци имају најмање права да о томе суде, шта је тамо направљено с Индијанцима, како се у тако демократској земљи поступа с Црнцима, Хиспанолцима, или Енглези, у чијој империји сунце није залазило, према Кинезима, Индијцима, Арапима, Африканцима, итд.итд. И треба имати оно најважније на уму, ниједан страдалник у Јасеновцу и другим усташким логорима ником за ништа није био крив, затирани су ради своје вјере и националности, а они с Блајбуршког поља су у већини били њихови крвници, и не може се изједначавати невина жртва са својим крвником.“ – контрирам јој.

-,, Ту сте у заблуди, Црнци, Индијанци, и остали имају иста права, друга је ствар што их не користе. Неће Црнац у рудник или фабрику, радије ће примати социјалну помоћ или се бавити естрадом или криминалом, гдје се без труда долази до новца. Да се на различитости не гледа, ето, у протестанској Америци био је Кенеди, католик, предсједник.“ – успротиви се она.

-,, Вјеројатно је зато и убијен! Чуди ме да тако добро уређена земља не може наћи атентаторе и организаторе и разјаснити разлоге убиства предсједника Кенедија? Оно што је написала Воренова комисија је чиста глупост покривена ауторитетом власти и тајности. А ваш Холивуд је направио од каубоја и осталих истребљивача Индијанаца праве националне хероје, док је индијански народ приказао као дивљаке. Ваше компаније и јавно мњење сматрају нормалним да 15 долара плаћају Американца на сат, а за исти рад на производњи истог производа код дислоцираних фабрика тих компанија нпр. у Индонезији 0,5 долара на дан, а тај производ се по цјелом свјету продаје по истој цјени. И гдје оде тај профит ? Вама, да би улагали на хиљаде миљарди долара у оружје и цјелом човјечанству претили с њим, признаћете да је то право јачега. Истовремено добијате врхунске стручњаке из цјелог свјета из свих области науке бесплатно, ни не помишљате да би трошкове школовања требали надокнадити држави из које долазе.“ – протурјечим јој с више тема.

-,, Па ти људи добровољно долазе, код нас се могу исказати у науци, створити каријеру и пристојно живити од тога.“ – моја примједба јој не иде у главу.

-,, Да, сви смо ми од крви и меса, тешко је бити чисти идеалист цјели живот, који је сам по себи компликован, али рецимо, и Југославија за школовање свог доктора наука потроши рецимо милион долара, а ви за свог доктора не дајете ништа, он и његова породица то плаћају. Оба доктора вама плаћају порез на зараду, потрошњу и друго, а Југославија је изгубила те паре и зараду. То је исто, иако није згодно с тим упоређивати људско биће, као да вам поклонимо брод те вредности, а ви не кажете ни хвала.“ – износим јој своју рачуницу.

-,,Али Америка помаже цјели свјет донацијама у храни, љековима и осталом, а наша техничка унапређења вуку напред цјело човјечанство.“ – тврди она.

-,, Па да, јефтиније вам је поклонити старо жито, дотрајале конзерве и осталу конзервирану храну из државних резерви него ли је бацати и уништавати на отпаду, јер и то се плаћа. На тај начин купујуте наклоност локалних моћника који стварају добар глас о Америци и успут се силно богате. Довољно је погледати стопу развоја прије педесет година и данас код неразвијених земаља, тзв.“трећег свјета“ и развијених земаља, разлика из године у годину се продубљава, толико о заједничком кориштењу технолошких унапређења и заједничкој користи. То ваши дебело наплате. Стара кинеска пословица каже, парафразирам: “ Не давај сваки дан сиромаху рибу да се прехрани, научи га да је улови.“, а кад би се то поштивало онда би био равномјернији свјетски развој.“ – не слажем се с њом.

-,, Па куд то по Вама све ово води? Хоће ли бити ратова?“ – пита она.

-,, Тешко је прогнозирати шта ће бити за пар годиина, акамоли за сто и више. Комунисти пропагирају интернационализам, а западњаци глобализам, што на око изгледа исто. Прво подразумјева свјет без граница за рад, капитал, проток људи и идеја с подједнаким правима за сва људска бића у сваком погледу, а други слободан проток роба, капитала, људи и идеја по систему “ко је јачи тај табачи“, значи да “свјетска влада“ штиити интересе богаташког слоја, а остали нека за њих и по њиховом раде и одричу се свог националног и културног насљеђа у име “свјетског човјечанства“. То су теорије, а у стварности је свака власт кварљива роба, па ће се они с оба пола договорити по систему “ Врана врани очи не вади.“ и држати човјечанство у равнотежи страха умјесто равнотежи сарадње. А међу људким масама и даље ће важити пословица “Сит гладном не вјерује“ или “Сиротињо и Богу си тешка“. А како су пророци рекли све нас чека ватрени суд, а шта то значи нећемо имати прилику сазнати. Уствари, трагедија је вјечна, комедија је дјете наде, “наде варалице“.“ – лаконски проричем.

-,,Прилично је то песимистички!?“ – насмија се она.

-,,Није, не, није, то је реалност на дуге стазе. Све на овом свјету је пролазно, људи, биљке, живот уопће, тако и народи и државе. Римљани су сматрали да су вјечни, акумулирали сву мудруст тадашње цивилизације око Медитерана, па се опет распаде Империја. Више због “трулежи“ изнутра него разлога извана. Значи да ту мудрост нису знали прилагодити времену. Тако је и данас, што већи механизам тежи је и товар и веће посљедице. Ето, у малој афричкој државици преко ноћи скупи се пар војника и изврше пуч и дођу на власт и живот иде даље, “…сјаше Курта да узјаше Мурта…“, никон ништа. А замислите да се такво нешто деси у Америци, па октобарска револуција у Русији би изгледала као мала чарка према томе, а претпоставља се да је она “прогутала“ 20-так милиона људских живота. Изгледа да су властодршци постали тога свјесни па ће за “пражњење мјехура“ користити “мале локалне ратове“ што даље од куће, да не би и код њих нешто експлодирало. То раде и сада, не може се наћи година послије Другог рата када ваши нису негдје ратовали, да продају мало демократије.“ – насмијем се.

-,, Баш не волите Америку!?“ – осмија се и она.

-,, Није истина, Американци су једно као народ, а државна им је политика сасвим друго, мада се зна рећи “… какав народ таква му и власт…“. Колико ми је познато Американци су простодушни и комуникативни људи, отуђени као људска бића, хендикепирани што су млада заједница-држава, и силени због свог богатства и моћи. Ја сам Европљанин, не могу прихватити да је материјално односно новчано богатсво једина мјера вредности људског бића. Па деведесет посто, можда и више, имена у енциклопедијама су били сиромаси по новцу, а богати по памети или другим духовним квалитетима. Новац је нужно зло, потрошна роба, а памет је вјечна као што је вјечан и Створац који нам ју је дао да је користимо на добро, али нажалост више се користила на зло, бар до сада. Сам Бог нек нам је на помоћи!“- погледам кроз прозор вагона, прошли смо Врпоље.

-,, О, Ви не негирате Бога, а комунист сте!?“- зачуди се она.

-,, Нико није доказао да га нема, као ни обрнуто. Нисам клерикалац, догмата, а нисам ни негатор. Тамо гдје нема рјешења, гдје се не може доћи до резултата математичари ставе знак непознато или неограничено или се у тексту стави више тачкица или упитника, а до тада је све могуће. Не кријем се иза материјализма, атеизма, био би онда исти догмата као они који се крију иза Бога, по мени је боље признати незнање него тврдити нешто да би се оно прикрило.“- кажем јој.

-,, Свашта сам ноћас чула, дивно је то што ми се уопће не спава. Јесу ли ово Винковци?“ – гледа кроз прозор свјетла у даљини.

-,, Јесу, извините ако сам био досадан. Ја ћу сад изаћи.“ – рекох јој.

-,, О, не, тако ми је брзо време прошло. Желим Вам срећу на испиту!“ – поздравља се.

-,, А Ви се добро проведите, Европа је ипак Европа, нисмо заборавили старе мудрости. И још се нисмо отуђили међу собом, још “људикамо“.“ – насмијем се.

Било је пет сати ујутро, измаглица је била прохладна и влажна. У радничким дрвењацима воза за Осијек људи су поспано сједили у тишини. Однекуд је мирисала ракија.

Advertisements