Поподне су дошли Гојко Жежељ, вјенчани кум, и жена му Маја с маленом кћерком Тамаром. Стари “Фићо“ их још служи захваљујући Гојковим свакодневним крпачинама, па сад размишљају о куповини неког новог аута, вјеројатно “Фиата 1300“, али су танки с парама, требаће им дизати кредит. А на кредит су већ узели намјештај за стан у Пајићевој улици у који су уселили нешто прије мог одласка у Војску, који је Маја добила од “Електропривреде“, гдје ради као дактилографкиња за већу плаћу него Гојко на жељезници као шеф СС (Сигнали и скретнице) дионице, трчећи сваки дан по прузи од Сплита до Перковића прљав и мастан од машинских уља и масти као техничар машинске струке. Сада Гојко ванредно завршава Вишу електротехничку школу за погонског инжињера и нада се да ће му плаћа тада бити нешто већа, па настоји одгодити набавку аута до тада, али Маја је већ направила своју рачуницу и свакодневно га форсира да то учине, јет ће и тај нови кредит моћи некако подњети. А кад Маја тако одлучи тако ће и бити, јер још дуго Гојко неће моћи подносити њена свакодневна “квоцања“ и оптимистичку рачуницу по којој ће се плаће повећати, а инфлација појефтинити кредитну рату.

-“ Е мој куме Мажо, ево шта те чека! Ова твоја још ћути, увлачи ти се под кожу, а кад ти окупира сваку жунту не преостаје ти ништа друго него да ћутиш, слушаш заповједи и извршаваш их, и то у веселом расположењу, као да ти то чини задовољство, док би најрадије искочио из своје коже.“ – полуозбиљно ће Гојко.

-“ Ајде, ајде, шта кукаш!? Видила би ја тебе да носиш бебу девет мисеци и тад се сав деформираш, а посли годинама никад ноћ не проспаваш нормално, без буђења, најмање два три пута мораш дите подојити или му “личити мушице“. Ти заспиш ки топ, а ја стално на опрезу!“ – контрира Маја мјешајући дјалекте, ка’ доста њих кад “падну у ватру“ и који су се школовали по разним школама у различитим говорним подручјима земље.

-“ Ево видиш, мени је све лако, а њој тешко! Као да је бити трудан неко неприродно стање, као да је порођај нешто измишљено да мучи женски пол од злочестих мушкараца, и друга женска тра-ла-ла!? Све што је с природне или Божје стране уређено ја схватам као нормално стање ствари и не признајем да је то нека посебна животна тешкоћа. Ко што се може нешто закомплицирати на порођају тако се може десити и на улици, радном мјесту, ма гдје год кренеш, и не сматрам такво стање као неки посебни ризик, ма шта оне говориле.“ – неда се Гојко – “ И немој лагати, будим се и ја ради Тамаре исто ка’ и ти, пресвлачим је и купам, чистим и поправљам по кући и радим доста тога што мој ћаћа Божо не би ни за живу главу по цјену да му жена, а мија матер, Манда исти час цркне.“

-“ Баш си сељачина, друга су то била вримена, сви се морамо прилагођавати новим врименима и начину живота!“ – буни се Маја.

-“ Истина је, друга су времена која доносе друге обичаје и диобу послова на свим нивоима живота, али руку на срце, такво стање иде више вама, женском полу, у корист. Већи дио својих традиционалних задужења сте пребациле на мушкарце, тражите од њих да кувају, перу, чисте, пеглају, све око дјеце као и ви, а не прихваћате и дио мушких традиционалних обавеза, као нпр. да малтеришете, питурате, поправљате по кући све кварове на машинама или слично, јер је то мушки посао, а истовремено тражите да мушкарац буде “прави мушкарац у кревету“ као што су они стари били. Све ове новотарије вама женама иду у корист, али ће то довести до пада наталитета и банкротства мушког пола. Да је материјахат био добар не би пропао као друштвено уређење прије више хиљада година, а њега нема више ни код осталих животињских врста, тек ту и тамо као остатак остатка, што се може занемарити или третирати као изузетак који потврђује правило. Ви данас хоћете равноправност на свим пољима у правима, али од тога бјежите у обавезама. Хоћете пажњу, њежност, заштиту, комплименте, женску шминку, посебну одјећу и обућу и све остало што истиче женске дражи, а као ђаво од тамјана бјежите од равноправности у подјели тешких послова, рада ноћу, и што је најгоре ругате се феминизираним мушкарцима као дегенерицама мушког пола, а они су ваш производ. Можда патријахат није у свему праведан прма половима гледајући појединачно, али је он унапредио и умножио људску расу на свој кугли земаљској код свих раса и цивилизација. Мало која жена би се одлучила, да је било по њеном, да рађа све све време репродуктивног циклуса да није било “присиле“ од мушког пола, али је та “присила“ повећавала наталитет, развој цивилитација, итд. Могли би о томе цјелу ноћ и данима, па мислим да треба наћи праву мјеру да и женски пол има користи од технолошког напретка, али га то не ослобађа обавезе рађања и одгоја дјеце. И зато имате највеће признање које природа или Бог, како ко хоће, даје: да свако живо биће почиње с мајком и с њеним именом умире.“ – укључим се и ја у ту полушањиву расправу.

-“ Па, не може се од жена очекивати да буду јаке и снажне као мушкараци, а да то могу биле би способније од њих, отуд њихов бјег на лакше послове.“ – правда се Маја.

-“ Нико то од њих и не очекује, као што не очекује од мушкараца да буду труднице!? Само хоћу да кажем да нам је природа дала обавезе и права и ма шта год покушали умјетно у томе мјењати помјерамо равнотежу у борби за опстанак врсте. Све девијације које се јављају у појединим историјским периодима дале су своје резултате: ратове, болести, пропаст цивилизација, и др. и треба бити свјестан тога да природа стоструко јаче узвраћа ударац на онај који јој ми неразумно задамо.Треснемо атомском или хидрогенском бомбом и шта добијамо: огромне жртве и разарања у истом трену, контаминиране територије хиљадама година у будућности које убијају цјели људски род по цјелој земаљској кугли кроз размјену материја, знате ону циркулацију морских и зрачних струја, храну, воду и зрак, те дегенерације у људском, животињском и биљном свјету. То је наједноставнијин примјер! У праву је био Тесла кад је прмишљао да ми можемо и требамо живити у складу с природним законима, само да требамо научити ненасилно од природе узимати ресусе које нам она у изобиљу пружа. А насилно мјењање њених закона као што се данас настоји чинити дугорочно доноси више штете него користи. Ево вам примјера којег се и ви жене сјећате: ваше и наше баке и мајке су имале лаке породе без родилишта и рађале су по буљук дјеце, дојиле их од једног до другог зачећа, и сва су била здрава и права, а погледајте данас, родилишта, гинеколози, бабице, патронажа, умјетно мљеко и доктори педијатри и све време родитељско окупира узгој дјетета, а све то уз машине за прање робе, суђа, готове и полуготове оброке, и опет дјеца кмекава и несамостална. Зашто је тако: прије су жене стално морале бити у покрету, обављајући текуће послове одржавале су физичку кондицију и психичку стабилност немајући кад размишљати о “лошим стварима“, а данашње су у већој мјери од тога ослобођене и с доста времена да размишљају о “тешкоћама порода“, и отуд тешки породи, џабе оне сине подуке и вјежбице пред пород.“ – у истом тону наставих.

-“ Све би то било добро да данас обоје у породици не морају радити да би се некако нормално могло живјети! Кад се одбији трошкови становања, хране, струје и др. не остаје ништа од те двије плаће, а како би то тек било с једном плаћом, ма глад, јад и бједа!“ – каже Милица.

-“ За држеву, друштво, би било јефтиније и корисније да издваја нпр. пола плаће за мајке док дјеца не пођу у школу него овако, кад дјете од годину дана стрости мора у јасклице или вртић најраније ујутро, па се притом прехлади или инфицира од друге дјеце и болесна буду сваких седам дана, па трчи доктору и на боловање, а сва плаћа мајке оде на те трошкове љечења и вртића. Резултат је индустријски одгој дјетета ки пилића, слаба корист и за фирму и за фамилију од мајчина рада и најгоре: болешљиво дјете. Није ми јасно како тако једноставно рјешење проблема се не види или се не жели видити!?“ – промишља Гојко.

-“ Ту си у праву, јефтиније би било, а и постигао би се бољи одгој дјеце. Никад тета у вртићу не може посветити толико пажње сваком дјетету као мајка, све и да хоће, а трочкови вртића далеко премашују издатке које би издвојили за “мајчински доплатак“, а кад прибројимо и трошкове здравствене зажтите које изазива овакво “вртићко“ одгајање дјеце онда је рачуница јасна. Али то не одговара бољестојећим женама чије фамилије имају новца за помоћнице или имају “баке и деке“ и нису оптерћене дјецом као “чисте раднице“, па њима вртићи служе за игру дјеце. А такве су тамо гдје се одлучује о систему одгоја и образовања и нормално је да штите своје интересе. За све ово што ми причамо се одавно зна, тако се нешто спроводило и данас се спроводи у неким државама, али због односа снага код нас је овако како је, а рекох да то користи добро ситуираним “госпођама“ директорицама, политичаркама, професорицама и тзв. “креми друштва“ иако су мањина, али су у власти директно или прко мужева која одлучује о томе. Иако се заклињу у радничку класу не значи да увјек раде у њену корист, они се држе оног “…да је Бог најприје себи браду створио, па остали свјет…“.- насмијем се.

-“ Ма, пустимо ми то, када ћеш ти Милица, јеси ли израчунала?“ – пита Маја по ко зна који пут.

-“ Крајем септембра, тако би требало бити.“ – каже она.

-“ Војничко дјете,а?“ – израчуна Гојко.

-“ Нека буде здраво и право! Шта би више Мажо волио, сина или кћер?“ – задиркује Маја.

-“ Бебу, здраву и да порођај прође како треба, спол ми није битан.“ – кажем јој.

-“ Тако кажеш, сви ви мушки навијате за сина!“ – провоцира Маја.

-“ Прво је, па није битно, увјек има поправни, из више пута ће бити и једних и дугих!“ – брани ме Гојко.

-“ Слажем се, из више пута буде мјешано, па шта водити бригу о сполу првог дјетета?“ – смијем се.

-“ Зар планирате више дјеце?“ – Маја ће.

-“ Него како, “…једно ки ниједно…“, каже се.“ – смјешим с.

-“ И ја и Жежељ планирамо још једно!“ – призна она.

-“ Шта имате планирати, правите! Тамара је већ порасла.“ – смијемо се.

-“ Тако је, слажем се!“ – пристаје Гојко.

-“ Само се ти постарај да ти ауто буде исправно кад Милица буде ишла у родилиште!“ – кажем му.

-“ Без бриге, ићи ће бар га гурали!“ – смије се он.

И тако је почео септембар, сви смо чекали бебу из вечери у вечер “млатећи празну сламу“.

Advertisements