У подузећу се стално радило на неким усклађивањима са ЗУР-ом. Увођење стимулације у расподјелу особних доходака тражило је набавку сатова за евиденцију доласка на посао и одласка с посла за оне који су радили осамсатно радно време од 7 до 14 сати, а закашњења су се новчано кажњавала скидањем стимулације. Нисам био одушевљен с тим, ем што није било тих сатова за набавити па су увели књиге потписа које је шеф службе потписивао у одређено време тачно у минуту, а сви послије њега потписани били су третирани као закашњели, ем што се тако за ситницу, минут-два, знало губити и по пет посто плаће, а у мојој служби било је доста жена које су кроз јутро развозиле дјецу по јаслицама и вртићима и користиле по пар аутобуса, па хоћеш нећеш морале су каснити, највише ради лошег градског превоза. А за наше мале плаће то је био велики износ, па сам избјегавао потписивати ту књигу тачно у секунд. Али се тако нешто увјек прочује, па је дало идеалну прилику Бану Јерку да ме потајно контролише и да то изнесе на стручном колегију код директора:

-“ То не може овако, код Миле његови службеници долазе кад их воља, а ја своје кажњавам због минут закашњења! Треба набавити сатове и готово. Ја нећу да мене моји псују, а њега да хвале како је увиђаван!“

-“ Видио сам да ме контролишеш и сад те питам откуд ти право, на основу чега и ко ти је то наредио? Колико знам ја ти нисам подређени, а нити ћу бити, а ти шпијунирај кад и колико те воља. Друго, сатова засад нема, а кад их буде ја ћу их набавити, а ако не вјерујеш распитај се гдје треба и видит ћеш да стоји наша отворена наруџба, и то смо готови. А треће је, ја не намјеравам за минут-два закашњења кажњавати жену која је јуче радила и поподне и тако данима, а нити јој је плаћен прековремени рад нити дати слободни дани.Четврто, ја сам кројио правилник и мјеродавнији сам од тебе да тумачим његову суштину и интенције, а суштина је да се то примјењује на неоправдана учестала закашњења код исте особе, а не да се за сваки секунд закашњења ради кашњења влака или аутобуса људима скидају плаће. Само ви ситничари гледате чисту форму и на основу “строгости“ у њеној примјени градите ауторитет, а не знањем и радом. А када си ти примјенио коректор за квалитет рада у својој служби? Правници ти губе сваки спор на суду, а то је колико ја познајем жељезничке прописе, а познајем их добро, права умјетност. Кадровици ти пишу рјешења збрда-здола и мени достављају од петог до десетог, а требају до првог у мјесецу, па да људи ни криви ни дужни не би губили на плаћи ја их морам у служби два пута обрачунавати. Тако, да знаш убудуће, води рачуна о својој служби,а не о мојој, свак за своје је одговоран и плаћен. А кад смо код тога, зашто сам ја још в.д., дали и то овиси о мени или теби и твојој служби?“- контрирам му у једном даху.

Сви умукоше, а Бан се запаприштио од гњева:

-“ Мени моји приговарају, они твоје виде кад долазе, и буне се што им ја скидам стимулацију, а ти својима не!“

-“ Онда им реци нека их виде и кад одлазе, и нека виде колико дана мјесечно раде прековремено поподне без паре и динара, док твоји спавају или шетају. Нек се види почетак и крај, тад се сагледа цјелина и доноси прави суд.“- и ја подигнем глас – “ А за сљедећи колегиј доњећу по имену и презимену колико је ко и када радио, па им онда дајте слободне дане или платите прековремени, а ја ћу их онда кажњавати за сваки секунд закашњења. Док год их морам молити да раде поподне и викендом без накнаде ја их нећу за минут-два закашњења кажњавати, нисам луд! А ти донеси датуме, имаш у протоколу, кад твоји радници достављају рјешења о распореду, плаћама, прековременим и осталим промјенама што утичу на висну особних доходака!“ – предлажем му – “А није истина да ја не примјењујем коректоре гдје треба, ено ти Ленке Клишкинић, она је редовни претплатник, а имаш их још, погледај евиденције и не говори на основу рекла-казала!“

-“ Не требају ти они радити поподне да раде како треба кроз јутро!“ – још се папришти Бан и глуми свезнање.

-“ Назови било који ООУР па питај како је код њих, а ти се у то не разумијеш и не суди о томе. Тамо су законски рокови, нико те не пита кад ћеш и како ћеш, а ја не би толерира тако нешто да се може обавити до два сата.“ – одбрусим му – “Уосталом, сви ООУР-и имају више радника у економској служби од нас, а сад ми реци зашто сам ја још в.д., зашто још није расписан натјечај и то окончано, тако није договорено?“

-“ Па има времена, в.д. може бити до шест мјесеци, чему журба?“ – на танком је леду.

-“ А што ти ниси био в.д. шест мјесеци, ако је свеједно? Не тражим ја ништа што ти сам себи ниси дао, уосталом ја знам шта смо договорили, а ти ме нећеш зајебавати својим “мудролијама“, и над попом има поп!“- наставим у истом тону.

-“ Истина Бане, то није у реду, претјерао си! Ти ниси плаћен нити ти је дужност да контролишеш Милу нити његову службу, за то сам ја одговоран, а и нешто знам о тим пословима као економиста. Ти то не разумијеш или нећеш, али они касне ради других служби, а не што не раде. Ето, да твоји дају на време рјешења они не би дупло радили, или да временици буду уредни и исправно попуњени они би били бржи, а тако је у тим службама у свим фирмама, у задњи момент се шаљу документа, а они плаћају цех. А за ово в.д. нема се шта чекати, ко ти је река да отежеш с тим, то је одавно требало бити готово, није Миле на провјери, добро знаш шта је договорено с њим. А и ти у вези стимулације буди еластичнији, истина је оно што Миле каже, треба је примјењивати кад више ништа друго не користи, као задња мјера пред дисциплински поступак.“ – укључи се Сарага.

-“ Е мој Јерко, ти још ниси изиша из ЈДЖ извршне службе! Човјече, то је давна прошлост, прилагоди се новим временима и методама ма колико ти се не свиђале!“ – пркори га Ћиро.

-“ Пиздиш Бане, пиздиш за ситнице, мени жена ради у обрачунској па знам колико и како ради, дође кући сваки дан с главобољом. А ако њих треба кажњавати вјеруј ми да би онда у том процесу требало дупло кажњавати све оне испред њих. Знаш ли ти да шефови станица знају временике доставити петог,а плаћа треба бити осмог, и то такве као да их је исписа полуписмени човјек. А има Миле право, већина их ради пола мјесеца поподне, неће дуго проћи док не затраже неку надокнаду. А то није до њих, то је самоуправљање, да их још толико упослиш исто би морали радити толико и тако.“- укључи се и Прибудић.

С колегија Бан је отишао љут ки рис, да га је ујела шарка и она би се отровала, а ја сам остао да са Сарагом размотрим план финанцирања стамбене изградње:

-“ Ево табела, ово су извори финанцијских средстава по организационим јединицама. Друга табела је рекапитаулација потреба по врстама и организационим јединицама, а трећа је предлог расподјеле и улагања на основу претходне двије табеле.“ – објасним му садржај табела и запалим цигарету док их он прегледа.

-“ Значи, не би могли годишње набавити десетак станова, па то је мало.!?“ – вели он након неког времена.

-“ Кад се гледа статички тако је, и кад би се градили на једном мјесту. Али ће Шибенчани тражити свој дио, пруга улавном тражи стамбене кредите за индивидуалну изградњу, те би Сплиту остало око пола. А сад погледај ово, то би требало остварити средњорочно, ако се рачуна да је просјечно време изградње око двије године.“ – додам му четврту табелу.

Гледа је он и рачуна на дигитрон, па још једном нешто провјерава, а онда ће:

-“ Е, ово није лоше, само треба проћи зборове радника систем подјеле на кредите и станове. Значи, од солидарне изградње би добили уз наше минимално учешће двадесет станова, а исто толико од наших средстава, и индивидуална изградња би била скоро у цјелости подмирена. А имамо ли резерве за клизне скале и нешто слично?“ – распитује се.

-“ Има, има, и за одржавање постојећег фонда, а на службеним објектима гдје имамо станове из пословног фонда. Требамо настојати да добијемо што већу квоту од СИЗ-а за солидарну изградњу, тада би могли рјешити дупло више потреба.“ – велим му.

-“ Добро, ти припреми приједлоге за зборове, а ја ћу повући везе код СИЗ-а, па ћемо то размотрити на колегију и кренути с тим.“ – сложи се он.

-“ Има још нешто, то је само наш ООУР, још боље би било да заједнички наступе и остали ООУР-и: ЗОП, Вуча, Кола и СИТ, па би био већи притисак на СИЗ и Опћину. Сада се гради мало појединачних зграда, иде се на цјела насеља по двије или још више хиљада станова.“ – сугеришем му.

-“ Разговараћу с њима, то је добро, па се чујемо.“ – сложи се он – “ Ево ти папире.“

-“ Не требају ми, имам своје, то Ви још мало студирајте.“ – насмијем се.

-“ А мени Бан о кашњењу, јадна пицајзла.“ – насмија се Сарага.

Advertisements