Ујутро је већ најраније почела рововска битка. Чедо Павловић, шеф службе ООУР-а Загреб 1. имао је прегршт захтјева за ребалансирање својих ставки у плану, у стопу га је пратио Влатко Гргић из ООУР-а Загреб 2., а онда им се прикључио Миле Карапанџа из Ријеке. Ми остали смо пажљиво пратили њихове захтјеве и надмудривања и нисмо на то пристајали.

Нисам се укључивао у расправу, чекао сам, схваћајући мотиве загребачких ООУР-а, а који су се сводили на то да имају веће плаће од осталих из “провинције“ ради тога што су тобоже трошкови живота у Загребу већи. Код гласања сам стално био против, понекад и усамљен.

-“ Шта је сад, што ти Миле не пристајеш?“ – буни се Чедо, а Влатко га потпомаже.

-“ Ништа нећу него ваљане аргументе,а то што ви тражите за себе и на који начин аргументирате крши се с правилима струке и норамативних аката ЖТП-а. По вама би сваког радника у Загребу на било којем радном мјесту требало платити 10-15% више него код нас,а трошкови живота вам нису аргумент, јер нису ништа виши од оних у Сплиту или Ријеци. Ајмо дефинирати дефицитарна радна мјеста и за њих наћи могућност већих издвајања, а за остала нема потребе ни код вас ни код нас, нека се плаћају исто за исти рад. Зашто би ваш књиговођа примао већу плаћу од мога кад раде исти посао? И још једна ствар, код мене је искориштеност капацитета преко грађевински оптималног, што значи да је интезитет рада максималан и то каже да се мора инвестирати у нове капацитете,али о томе ћемо код нових инвестиција. Предлажем да се утврде дефицитарна радна мјеста и да ту нађемо рјешење, а већ видим да су то маневристи и скретничари у Загребу, Ријеци, Сплиту и Книну. Тако ћемо рјешити проблем.“-одговорим им с протупредлогом.

-“ Слажем се, то је прави пут.“ – подржава ме Гојко Рашковић из Книна који се до сада није јављао у расправи.

И остали пристадоше, па се прешло на рачунање нових цифара, а Чедо и Влатко су пристали јер су били затечени, мада нису знали колико им новца овакав израчун доноси. Поподне су прорачуни били готови и Звонко је прочитао број радника и износе по ООУР-има. Сви су били задовољни сем Влатка и Чеде, али се ни они нису пуно бунили, тек толико реда ради, да се не схвати како су претјервали у ранијим захтјевима, иако су добили упола мање.

Тако је било и по другим ставкама трошкова пословања, енормни захтјеви за повећањем средстава од Загреба 1. и Загреба 2., којима се онда придруживала Ријека и још понеки, а ја сам чекао пат позицију и давао своје предлоге водећи рачуна да имам за себе користи и кад ми треба и кад не треба, од вишка глава не боли. Кад је дошло финале гдје се сагледавала цјела биланца успјеха видјело се да сам ја за свој ООУР релативно повукао највише средстава, али је сад било касно да се враћамо на почетак. Био је католички Бадњак и свима се журило кући на прославу наредних благдана.

У паузи, за ручком, прилазе ми Чедо и Влатко,а мало касније придружи се и Миле Карапанџа, да ми честитају.

-“ Ми лајемо, жуч пљуијемо, живце трошимо, а ти тихо и мирно свачијем захтијеву био прирепак и од свих најбоље прошао! Свака част, али ћемо други пут водити рачуна о теби.“ – смије се Чедо.

-“ Признајем, све си нас преша, одлична ти је тактика.“ – придружи се Влатко.

-“ Курве су ови Далматинци, све чека да ми испјенимо, па бум, може овако, а он највише зграби за себе.“ – и Миле ми честита.

-“ Јасно ми је било да ћете се ви “велики“ натезати између себе, а кад се Чедо јави са инвестицијским и редовним одржавањем зграде Главног колодвора знам колико је сати. На папиру је та зграда као Скадар на Бојани, увјек се гради, а она сваке године све гора. Значи да паре иду за нешто друго, а по свему судећи прелију се за стамбену изградњу, зато и немате толико проблема око станова као ја доље у Сплиту. А на то Влатко реагује као “добар сусјед“, хоће исто што и Чедо, а онда се Миле Карапанџа јави с “магазином 33“ у Ријеци. Да не би узбунили друге ви ми дајете помало, рачунате да је боље тако него ништа и то је то. Колеге, студирали сте економију,а тамо има и предмет “…о људским односима у подузећу…“ и како се поступа у датим ситуацијама. А ови наши “договори“ су идеална прилика да се тамо научено примјени.“- смијем се.

-“ Сад би могао частити, имаш дебеле резерве у плану, важи?“ – ускаче факински Влатко.

-“ И без тога ћу, сретни вам Благдани, па се видимо на изради плана.“ – расположен сам ја.

-“ Откад ти комуниста честиташ комунистама Бадњак и Божић!?“ – шали се Миле Карапанџа.

-“ Што не, ако га ја не славим не замјерам онима што славе, а дражи су ми они који га славе отворено него кријући.“- кажем у шали,а мислим озбиљно.

-“ Имаш право, он ка’ не слави, али му слави жена или родитељи, обична дволичност!“ – каже Чедо.

-“ Ја на то гледам више као на традицију, на обичаје од давнина, у тим данима славиле су све религије од шаманизма, паганизма и друге циклусе природних збивања, па до данашњх монотеистичких религија, које су да би се додвориле пастви ставили у та годишња доба имена својих најзначајнијих светаца и тако се прилагодиле традицији. Ништа новога, тако су Антички Грци “крали“ од Сумераца, Асираца, Бабилонаца, Перзијанаца и Старих Египћана и још многих других и прилагођавали себи, Римљани од Античких Грка, средњовјековни народи од Римљана, комунисти и социјалисти и друге модерне идеологије од својих претходника узимајући оно што им паше и тако то иде и ићи ће и убудуће.“ – причам им полушаљиво док испијамо пиће.

-“ Комунисти од некога!? Па зар они нису материјалисти, атеисти, противници свега тога!?“ – уозбиљи се Влатко.

-“ Нису они то измислили, атеизам и материјализам је постојао још у Античкој Грчкој, а велике ли ми разлике у социјалној политици и правди између комуниста и учења Исуса Христа. И тако се узима од сваког помало, згодно укомпонира у некакву цјелину и проповједа у масама у корист своје идеје и интереса тренутне елите. Тако сви раде, радили су и радиће!“ – рекох им.

-“ Да те чују напали би те и комунисти и попови, а имали би доста аргумената.“ – вели ми Миле Карапанџа.

-“ Зато је и измишљена метафизика, нешто изнад свега, по којој је све могуће, а то је већ чиста филозофија, могли би данима о томе. Ето, нпр. иако се знало за антички атеизам и материјализам кршћанству је требало више од хиљаду година да их прихвати , а до тада му је више одговара Птолмејев систем геоцентризма него ли хелиоцентизам за који су знали у старој Грчкој и обновљен по Копернику. Многе су главе пале ради материјалистичког учења од инквизиције, а сада се само мало помоле за опрост греха и као да није било ништа. Зато народ каже “….да први настрада пјевац који прерано закукуриче…“- насмијем се.

-“ Ти се Миле зајебаваш, а мени је глава пуна текућих проблема, е сад да још и о метафизици да расправљам!“ – искапи Влатко чашу до дна.

-“Има он право, све је на овом свјету повезано као пасја цријева, од најмање ситнице до највеће ствари, никад се не зна шта ће превладати и прихватити се силе да своје наметне, а тада престаје толеранција и размјевање других и другачијих.“ – замисли се Карапанџа.

-“ У тих пар реченица он доста тога рече. Кад буде прилика баш ћемо разговарати, и мене то доста заокупља.“ – рече Чедо – “А сад се идемо спремити, брзо ће влак, сретни вам Благдани.“

У возу за Варждин сједио сам с Бранком, Гојком Рашковићем, Звонком Мехаковићем и Антуном Новаком.

-“ Пуно си ми олакшао Миле, свака ти част.“ – призна Звонко.

-“ Уз њега сам и ја добро прошао, а и остали “мали ООУР-и“. Да је дозвољено оној тројици да покупе све ми ништа не би добили, а да се не пробију планирана средства предвиђена за групацију.“ – вели Новак.

-“ Они су незајажљиви и безобразни, намјерно су ишли с превеликим захтјевима да добију бар упола. Знам ја њих.“ – дода Гојко.

-“ Али нису прошли како су хтјели, сад ће нападати на “вишем нивоу“ да добију већа средства, али бар вама неће погоршати положај. За то је Миле заслужан, добро ће га памтити.“ – насмија се Звонко.

У Загреб смо дошли предвече, а за Сплит смо путовали спаваћим колима преко Лике. Кроз сан смо чули како Гојко излази у Книну, а нас двојица смо спавали све до Каштела. У Сплиту нас је дочекао диван сунчани дан.

Advertisements