Текући посао у подузећу је текао мирно, новораспоређени радници су се уходали и самостално радили, али је посла било све више. Доношење закона и службених аката у подузећу, СОУР-у и ООУР-има је тражило све више администрирања. И споредне и узгредне радње су се морале слати на разматрање разним Комисијама, Извршним одборима, Радничким савјетима и Зборовима радника. А по мени је то било само беспотребно губљење времена и већи трошак папира и непотребно траћење снаге и памети радника на израду, као и на слушање и разматрање тих извјештаја, анализа и предлога. Често се могло чути од људи на Зборовима:

-“ А шта ће ми то, ионако то ништа не разумијем, па како ћу знати да ли је то добро или лоше, а од мене се тражи да одлучујем. Па људи моји, ја знам свој поса, а нека директори и шефови раде свој поса и бит ће све у реду.“ –  рекао би један.

-“ Тако је, ја по плаћи знам јели добро или лоше то пословање. Ако је плаћа већа све је у реду, ако пада, е онда они горе добро не раде, па их треба мјењати и то је то.“-  вели други.

-“ Ма људи, кад ми то каже шеф Миле ја то све разумим јер му вирујем, он се не размеће неким неразумљивим ричима, али да ми неки други и за било кажу да је било, а за црно да је црно, иако видим својим очима да је тако ја им не вирујем, јер се нису показали ка људи на другим стварима.“ –  каже трећи.

И тако ми дискутујемо о извјештајима, а папири би завршили мањим дјелом у архив, а већим у смеће.

Настојао сам да то сведемо на што мању мјеру и на проблеме у пословању који су битни за све и за чија рјешења треба широка подршка, али су правници на челу са својим шефом Баном тражили супротно заступајући тезу да је битна и форма колико и суштина. Као економиста то нисам могао никако прихватити, форма да, као правила игре, али је у суштини бит из које призлази и потреба за формом.

Мој ангажман је био приоритетно усмјерен на рјешавање стамбених проблема, како личног тако и цјелог ООУР-а. На састанку с директорима других ООУР-а у чвору изнио сам своје предлоге за заједнички наступ прма Опћини и њеном СИЗ-овима, а који би тамо имали као такви већу тежину. Сумњичаво су ме гледали претпостављајући да им спремам неку подвалу у корист своје Секције-ООУР-а.

-“ Ми би могли сами, не видим разлога да идемо скупа, а доста радника као из Вуче, ТКП-а, СИТ-а и Електричари-јака струја има сједиште управе ван Сплита, сумњам да ће се они моћи изборити да њихови учествују у овом програму.“ –  јави се Васо Кутлача, шеф економске службе из ЗОП-а.

-“ Ја сам са својима у Книну разговарао, они немају ништа против да средства наша Радне јединице Вуче овдје ангажирају на тај начин, та добије се дупло више станова него како је било овако, досада.“-  подржава моје предлоге инг. Руди Крвавица, шеф РЈ Вуче.

-“ Ја овдје у РЈ СИТ-а имам двадесетак радника и с моје стране Милин пројект има пуну подршку. Знам да код свих ООУР-а број нерјешених проблема није исти, негдје је то критично, негдје скоро да их нема, али јача и тежа је рјеч кад се каже “жељезничари Сплита“ него ли кад иду ООУР-ићи или РЈ посебно. И овако ће нам рећи:“…Ви сте републичка фирма, ено вам Загреба!…“, а ми имамо одговор:“…Ми живимо и радимо овдје и пунимо ваш опћински буџет као и остале фирме, па вам то није никакав разлог за неједнако третирање!…“. Ради наше неслоге и јесте нам тако!“ –  одлучно се мојим предлозима придружи Божо Шимуновић, директор ООУР-а СИТ Книн.

-“ Имају право Божо и Миле, нису ту у питању само станови него и третирање нас жељезничара и по осталим питањима. Најобичнији, можда нејадекватан примјер: кад су нас позвали на било коју опћинску прославу? Зову Пољопривредну задругу Мућ, ПЗ “Мотика“ из Лабина  с десетак запослених, а нас овдје ради преко двије и по хиљаде и  заништа нас се не пита. Кренимо с овим, па треба и преко Синдиката, Партије, струковних удружења, омладине, спортских удружења да тражимо наше веће учешће. Лако је између нас, ко колико уложи толико ће и добити, ту је чиста рачуница, а скупа с Опћином можемо више утјецати и на наше у Загребу. Зато сам и ја за ово, нека Миле и Васо среде и за остале документацију и потпишу уговоре са СИЗ-ом.“ –  изјасни се Пашко Шкрапић, директор ЗОП-а, одустајући од Васина става, којег су вјеројатно раније договорили.

Васи не би право што му директор одступа од њиховог претходног договора, сигурно су се унапред о томе договорили, али је Пашко видио даље од Васе па се прилагодио јер ионако није имао шта изгубити, само добити, а то се показало на другој тачци дневног реда гдје се говорило о предстојећим Медитеранским играма.

Ту се Сарага појавио као уводничар, па Пашко, износећи да су имали неке неформалне разговоре с опћинарима, а тад затражише да ја изнесем списак наших жеља према Опћини, ЖТП-у и Републици:

-“ Ја ћу изњети максималну варијанту, а то је:

– електрификација пруге Сплит-Загреб преко Бихаћа, зашто нису потребне инвестиције за горњи и доњи строј, нешто мало око подизања тунела, али све се то мкоже извести у року;

– наткривање “прокопа“ Сплит Путничка-Сплит Пррдграђе уз изградњу другог колосјека тиме се рјешавају многи наши и опћински проблеми;

– реконструкција Путничке станице Сплит, колосјеци, перони, зграде и модерно техничко осигурање;

– изградња техничко-путничке станице у Сплит Предграђу с машином за прање гарнитура;

– изградња дизел-депоа и колске радионице у Солину, ова из Сплита Путничке би се тамо преселила;

– проширење колосјечних капацитета у Сплит Предграђу;

– изградња додатних колосјека у Солину и Солин Луци;

– изградња додатних колосјека у Каштел Сућурцу;

– реконструкција станице Каштел Стари, треба продужити колосјеке за половину садашње дужине;

– изградња хотела за самце, који би у току игара био за смјештај спорташа, а касније наш за критичне кадрове;

– изградња нове ЖАТ централе у Сплит Предграђу и полагање ТТ и СС кабела уз пругу Книн-Сплит;

– у све станице уградити најмодерније електромеханичко осигурање скретница и сигнала;

– и ту долази и опрема, намјештај и све што иде уз нове објекте.

Размишљао сам да предложим изградњу нове станице Сплит Путничка на начин да се ова постојећа наткрије у цјелој површини бетонском плочом, а на њој односно другом нивоу лоцира аутобусна и такси станица, те објекти за туристичке агенције и комуникације транзитних путника жељезница-цестовни превоз- поморски саобраћај, али сам  скептичан што ради временског рока, а још више што у Сплиту постоји бар десетак идејних варијанти како уредити овај дио града са свим тим функцијама, а ту би се на расправе утрошило доста времена и енергије за избор варијанте, па би се све остало закочило, а онда би ми жељезничари изгубили оно претходно побројано. Уосталом, то је више градски него наш проблем, па ако они хоће и нама одговара.“-  завршим ја укратко рекапитулирајући предлог наших захтјева.

-“ Ух,мајко моја, колико ли је то пара, на миљарде динара!“ –  јави се Руди Крвавица.

-“ Да довршим, нећу износити цифре, али извори пара за Медитеранске игре су савезни и републички фондови, те Опћине и међународних спортских асоцијација. Сигурно ће се нешто усмјеравати преко ЖТП-а и нас овдје,а главнина ће ићи мимо нас. С друге стране сви наши ООУР-и ће ту моћи имати велике приходе као извођачи или подизођачи радова и превозници материјала и радне снаге.“ –  допуним се.

-“ Миле, ти имаш орјентационе цифре?“ –  инсистира Пашко Шкрапић.

-“ Имам, али за објективност треба ми твоја и Божина помоћ, твоја за грађевинске, а Божина за електотехничке пројекте, а Руди ће ми дати податке за опрену новог дизел-депоа као машинац, он зна које му машине тамо требају.“-  кажем им –  “ Не би да бубнем цифру без још једне, заједничке, стручне процјене.“

-“ Важи, ја ћу ти дато одмах по завршетку састанка, све сам већ прорачунао по фиксним цијенама и техничким стандардима, спецификацији материјала, услуга и радне снаге.“ –  јави се Божо Шимуновић.

-“ И ја ћу сутра ујутро.“ –  каже Пашко.

И Руди Крвавица обећа за сутра ујутро.

-“ Добро, онда ћу прекосутра ово умножити и свима доставити, а сад би било добро да се договоримо тко ће наступати у разговорима с опћинарима, не можемо сви.“ –  подсјетим их.

-“ Па нек буду Данко, Пашко и Руди, ја сам далеко, у Книну, да будем на рсполагању сваки час, а главне конце треба држати Миле, обрађивати податке и прибављати материјале за разговоре.“ –  предложи Божо Шимуновић.

-“ Нека и Миле наступа скупа с њима, они су техничких струка, а Данко саобраћајац, треба ту и врсни економиста као Миле, он има и стручну и политичку тежину.“ –  јави се Ћиро Вученовић, шеф саобраћајне службе.

-“ И ја тако мислим, све се на крају крајева своди на паре, а Миле је од нас најкомплексније образован кад је у питању жењезница.“-  подржи Руди Крвавица.

-“ Да, да, и он у свему томе мора бити на извору, директно присутан, лакше ће му бити градити приједлоге и заступати наше варијанте.“ –  сложи се и Пашко Шкрапић.

-“ Онда смо сви за то, нека тако буде.“ –  сложи се и Сарага.

-“ Ма, добро људи, ту ће морати радити шира екипа, овиси о чему се буде причало и договарало, сви ћемо имати и првише посла. Ја ћу контактирати на нижем нивоу, а на вишем ће њих тројица.“  –  јавим се и ја.

-“ Договорено, тако ћемо.“ –  јави се закључно Сарага.

И тако су за мене већ тада Медитеранске игре “Сплит 1979.“ почеле.

Вратим се у канцеларију и назовем “Југобанку“ да видим шта је с мојим станом. Они ми јавише да су осигурали квоте на Мертојаку и Пујанкама, гдје ће се градити нова насеља од око 2.000-3.000 станова с пуном инфраструктуром и да су  предуговори потписани. А тада назовем СИЗ становања и Стипу Биука:

-“ Стипе, сутра ти шаљем документацију за солидарну стамбену изградњу за све жељезничаре у Сплиту, молим те да твоји то брзо одраде и пошаљи ми што прије уговоре. Нека су Равне њиве, људи превише дуго чекају, а сваки дан их је све више.“-  рекох му.

-“ Одлично, неће бити проблема, станова има и да знаш да ти је то паметно, сви ће бити готови брзо, а на друго насеље ће се морати причекати јер ће приоритет имати радови за Медитеранске игре који ће ангажовати сву сплитску грађевинску оперативу.“ –  каже ми он.

-“ Онда сам сам себе зајеба, кад ће мој бити готов на Мертојаку?“ –  велим му.

-“ Ниси, годину горе, годину доље, али ти на Мертојаку ће бити прави, по новом начину градње и новим стандардима. Тамо ће ти бити центраклно гријање, за свако дијете соба, посебне сушионе, лифтови, балкони и лође, посебни дневни боравак, кухиња и трпезарија, и доста пјешачких зона, наткривене гараже и паркиралишта. И ја ћу за себе гледати да замјеним овај за тамо. Да не говорим да је то уз море, а Равне њиве су ти ка да си у Лећевици!“ –  разјашњава ми он.

-“ Добро, не добива се стан сто пута, онда је боље сачекати.“ –  кажем му.

-“ Јесте, нећеш се покајати.“ –  храбри ме он.

Шта је ту је, од свега ће ме сигурно допасти пуно посла, а остало, као и до сада, скоруп ће покупити они други, на вишим положајима. За све ће бити лако, само да са мојом Јасенком буде све у реду и да својим чаврљањем и радовањем испуњава наше душе и намеће весели животни ритам.

Advertisements