Књига осма – К А Р И Ј Е Р А – (Путовање у осредњост) /1976.- 1980./ Први дио 63.

Почетком јула ступила је на снагу одлука о новој организацији ЖТП-а Загреб. Сада је у Михановићевој 12. било сједиште СОУР-ЖТП Загреб, на Главном колодвору Сједиште РО ЖП (жељезничко подузеће) Загреб, која је удружила бивше самосталне ООУР-е на подручју загребачког жељезничког чвора, РО ЖП су још биле у Ријеци, Вараждину, Копривници, Осијеку, Винковцима, Славонском Броду, Карловцу, Книну и наравно у Сплиту. Постојале су и РО самосталних дјелатности као “Инфраструктура“, “Гредељ“, “Инвест“, ЕОП, и друге, да не набрајам, као прирепци жељезници.

РО ЖП Сплит је обједињавала ООУР-е “Саобраћај Сплит“, “Транспорт Шибеник“, “Вуча влакова Сплит“,“Технички преглед Сплит“ и “Одржавање пруга Сплит“, те Радну заједницу РО, са сједиштем у Сплиту. Nastavite sa čitanjem

Advertisements

Књига осма – К А Р И Ј Е Р А – (Путовање у осредњост) /1976.- 1980./ Први дио 62.

На послу и улици, по кафићима и дућанима, пијацама, ма свуда се само говорило о смрти друга Тита, а могло се осјетити да се у тим разговорима не дотиче оно главно, а које су сви имали на уму:

-“ Шта ће бити даље? Како ће држава и друштво функционисати без њега?“, јер на то најосновније питање ниједан од политичара ни савезних ни републичких није давао одговоре, сви су говорили о великану и његову дјелу те о достојној сахрани у Београду у посебно направљеној монументалној гробници-маузолеју названом “Кућа цвјећа“.

У подузећима скоро да се није радило, отаљавало се оно шта се мора и не може чекати, а већ су се могла чути и потихо постављена питања: Nastavite sa čitanjem

Књига осма – К А Р И Ј Е Р А – (Путовање у осредњост) /1976.- 1980./ Први дио 61.

Тог прољетног поподнева, љепог као само што може бити у мају, вратили смо се из Буковице, с Влаке, послије тамо проведених Првомајских празника, освјежени тамошњом тишином, цвјетним ливадама и мирисама родног завичаја.

Док смо распремали ставри из бројних торби и завежљаја и дјелили храну од робе, а њу на прљаву и чисту, ћакулали смо с чика Пером и тетком Маром. А њих је највише интересовало како је било с Јасенком и кад су чули да је било све у реду њиховој радости не бијаше краја да су и сами себе морали похвалити:

-“ Видиш ли ти шта то значи за дите кад је у сигурним рукама, а Јасе?“ – грли је тетка Мара – “Сунце моје, баш смо те се пожелили, одужише ми се ови празници.“

-“ ‘Есу, теби и мени, овди у бетону, срића па ћу ја ових дана у Броћанац, вриме ми је, мора се тамо нешто порадити, а и виноградић је ки дите.“ – тјеши се чика Перо. Nastavite sa čitanjem

Књига осма – К А Р И Ј Е Р А – (Путовање у осредњост) /1976.- 1980./ Први дио 60.

А на послу ништа ново, стално неке разраде неких идеја о будућој организацији ЖТП-а, што по одредбама ЗУР-а што по технолошким принципима. Децентралзација и хоризонтална организација или центализација и вертикална организација, а све да се задовоље одредбе ЗУР-а и технилошки процес. Као да свјет од нас почиње, као да оно отприје ништа није ваљало, те се мора све изнова градити, а не надограђивати на добра рјешења која постоје и која само треба прилагодити новим временима и технолошким могућностима.

А иза свега се водила рововска битка “за фотеље“.

А сада су масовно пристизали и “кадрови са стране“, из грађанства, нарочито за “заједничке службе“, “радне заједнице“ ООУР-а, РО-а и СОУР-а, док се таворило с радницима за извршавање основног задатка фирме: превоз робе и путника. Nastavite sa čitanjem

Књига осма – К А Р И Ј Е Р А – (Путовање у осредњост) /1976.- 1980./ Први дио 59.

И наредних дана наставили смо чишћење терена “Иза авлије“, за лада ујутро и послије попаска до вечери. Сваки дан се откривала слика терена, истовремено љепа и ружна страна, љепа што је комодан и ружна што се треба пуно разминирати и избагерисати да се поравна и припреми за градњу.

Трећег дана устадох рано кад и матер, узору, да за лада више направим. Она ме погледа и скоро шапатом, да не пробуди остале у кући, прекори, онако мајчински:

-“ Роде, шта и ти још не спаваш, та на одмору си, ка да ти није доста тамо посала?“

-“ А шта и ти ниси још мало одремала?“- контрирам јој благо.

-“ А благо не чека, чујеш ли да већ блеје, а пјевац је и трећи пут кукурика, сви траже своје, мура им се дати. А и наспавала сам се, не мурем ја пуно спавати, мало ми је доста.“- правда се она. Nastavite sa čitanjem

Књига осма – К А Р И Ј Е Р А – (Путовање у осредњост) /1976.- 1980./ Први дио 58.

У петак ујутро крену сам за Оклај по ауто. Пребацио ме ТАМ-ић Пољопривредне задруге “Кистање“ који је случајно наишао и ишао у том правцу. Искрцао сам се у центру Оклаја, а он је продужио за Дрниш преко Развођа и Трбоуња да натовари пршуте и панцету из сушаре дрнишког “Месопромета“.

Марка сам затекао на дворишту код мога “Фиће“, довршавао је задњи гланц на блатобрану.

-“ Ево мене мајсторе по договору, видим да си при крају. Добро јутро.“ – поздрвима га.

-“ Е, баш тако! Сад ћу још једном прећи фарбом, па док се она осуши готово је. Не види се ништа, ки да је нов.“ – пружи ми подлактицу на поздрав, шака му је била црна од шмирглања.

-“ Како код куће?“ – пиам га. Nastavite sa čitanjem

Књига осма – К А Р И Ј Е Р А – (Путовање у осредњост) /1976.- 1980./ Први дио 57.

Договорим се с Милицом да почмемо чистити терен “Иза авлије“ од кокаре за нашу будућу кућицу. Ручно ћемо мало по мало кад се нема пара за багер и осталу машинерију која би то за дан-два очистила и припремила терен за градњу. А и не жури нам се, има времена до пензије.

Кад захлади поподне, по попаску, узмем косјер и рогуље, косјерачу, сикиру и сикирицу и кренем тамо. Било је ту свега: смреке, купине, драче, кржљавих грабењака и растењака, по који дренић и рашељка, кустелић и мурваћ, а све испреплетено од тла до врха и упетљано у храпаве литичице. Засатнем и гледам одакле би почео, а чини ми се да је свеједно па да кренем с било које стране. И тако крену уз авлијски зид, прво косјером сјечем купину и драчу, извучем посјечено рогуљама и бацим на страну да не смета, а онда сикиром или сикирицом сјечем остало, оно тврђе и дебље. Спетљано је, пипљиво за радити, па се брзо замарам и мада је врућина попустила обилно се знојим. А мора се пазити и на змије, за очекивати је да би овдје могла бити која шарка или поскок. Nastavite sa čitanjem

Књига осма – К А Р И Ј Е Р А – (Путовање у осредњост) /1976.- 1980./ Први дио 56.

Поподне сам из Поште у Кистањама назвао Гојка у Сплит да се распитам за брата Чилаша Миле, остало ми је негдје у подсвјести сазнање из неког разговора да је он аутомеханичар у Оклају. Гојко то потврди и чак ми рече да ради и по полисама ОЗ-а и да му је радионица и кућа на излазу из Оклаја према Книну. Нема ми друге, сутра морам тамо и настојати да се “Фићо“ што прије поправи.

Кренем око осам сати тог јутра. Руделе, Ивошевци, Брљан мост преко Крке, Читлук, па Оклај. Пред дућаном у центру градића упитах за Марка Чилаша и његову аутомеханичарску радионицу, да не лутам, за сваки случај.

-“ А ту је десно од цесте према Книну, нова кућа на осами.“ – рекоше ми углас два-три Проминца пружајући руку на правац према Книну.

-“ Одавле, ма петсто метара.“ – дода један. Nastavite sa čitanjem

Књига осма – К А Р И Ј Е Р А – (Путовање у осредњост) /1976.- 1980./ Први дио 55.

Код куће, на Влаци, ништа ново. Матер у сталној трци за послом, ћаћа гринта око овчина, Душки се студије економије отегле, а Мирко би треба за годину дана завршити коначно, мада редовно, средњу школу у Бенковцу за бравара-алатничара. И опет нас дочека већ познато: “…а ђе сте више, одавно вас нема…“, као да ми у Сплиту немамо својих обавеза на послу и да можемо “долетити“ кад нас је воља, а о трошковима да се не говори.

Због штете на ауту нисам био добре воље, а нарочито што сам знао да ће се оправка одужити и потрајати, а о трошковима да се не говори. Док ОЗ не рефундира треба чекати, а они никада не покрију све, а ми нисмо били при парама, док од ћаће није требало ни покушати тражити, бар да премостимо термине плаћања и рефундације, унапред сам знао да ће закренути љутито главом и рећи: Nastavite sa čitanjem

Књига осма – К А Р И Ј Е Р А – (Путовање у осредњост) /1976.- 1980./ Први дио 54.

Крајем јула ишли смо на годишњи одмор, остаћемо петнаестак дана, а гдје него у Буковици, Кистањама и Мокром Пољу. За љетовање негдје другдје нема се пара. У брак смо ушли “голи ка’ пиштољи“, сада треба све постепено стицати, а то тешко иде уз текуће издатке за подстанарство и свакодневни живот. Сваки непредвиђени издатак, ради болести или неког квара по кући или аута, исцрпи с муком и одрицањем стечене резерве.

Укрцамо се у “Фићу“ послије доручка и кренемо преко Солина, Клиса, Мућа и Дрниша, те Брљана за Кистање. Успут ћемо скренути и застати ну Броћанцу да искрцамо тетку Мару, па ћемо одамах даље. Чика Перо нас зауставља “… та има вреимена до ноћи, идите поподне, по ручку…“ , али ми не одустајемо од плана, боље нам је сад путовати док није угријало, да стигнемо на циљ до ручка, највише ради Јасенке, којој би се скоро увјек смучило од вожње, па би повраћала и кењкала цјелим путем. Nastavite sa čitanjem