Послије дуге и спарне ноћи, једва дочека зору. Крену у своју недовршену кућу, требало је довршити претходних дана започето чишћенје.У мом дугогодишнјем одсуству ћаћа и матер су ту набацали свега и свашта, било је ту од миша проједених бајама гркаша, неког отрињеног сјемена од ђетолине, по лименим бачветинама остатака брашна којему се сада није знало од чега је, старе обуће, покварених и никад поправљених шпорета на струју и дрва, старих иструнулих мадраца и остале постељине,зарђалих расутих брокава свих димензија и још којечега, а шта сам све редом избацивао на авлију и одвозио кариолом на сметиште, међу старе аутине, које је Милан Илин током рата као војни обавезник бесплатно поправља.
Негдје око десет сати,почело је сунце жежати и зној са мене липтати , узех гумено црево и довукох у кућу, отворих шпињу до краја па поче прати унутарнје зидове, плафон и подове. Учини ми се тако лакше него да метлом и четкама бришем накупљену паучину и прашину. Nastavite čitanje