У недјељу су долазиле посјете болесницима, поподне послије ручка. Геометру су дошле жена и одрасла кћер, зубару је дошла жена, а ја и Нишлија се нисмо никому надали. Одједном у собу бануше моји цимери из Дома на челу с Владом Томашем и Стевом Миливојевићем:
-“Ајде излази, досадно је без тебе. Шта кажу доктори колико ћеш овдје дана бити?“ – навалише са питањима.
Кажем им оно шта сам знао, а колико ћу остати, то ће се још видити, па нека ми сљедећи пут донесу нешто уџбеника, да не би пуно заостао у настави.
-“Ма, доњећемо, само се ти љечи, лако ћеш ти то надокнадити. Јебеш школу, неће наука побјећи.“- каже увјек весели Владо. Nastavite čitanje