Касно увече, спремао сам се за излазак, зазвони телефон и подигох слушалицу:
-“ Хало?“
-“ Миле, јеси ти?“ – познат ми је глас, зове издалека па линија пуно шуми, не могу одредити ко је:
-“ Ја сам, ко је?“ – вичем у слушалицу.
-“ Ја, Бошко “Ушум“, Кистање!“ – дере се и он.
-“ О, ти си, здраво Бошко, која невоља?“- побојах се да није нешто лоше код куће на Влаци.
-“ Мене будале, код куће ти је све нормално! Мени трбаш.“ – сјети се он да отклони моју бојазан.
-“ Само реци, ако могу?“ – би ми лакше. Nastavite sa čitanjem
