Након мјесец дана стигла су ми два препоручена писма, једно бјело с жигом Осијека и друго смеђе с жигом книнске поште.
На дан промоције морао сам се јавити у Војни одсјек у Книну.
Напишем Вељку писмо да нећу доћи на промоцију и да ми пошаље диплому, а да ћу ја тај дан бити у Книну. Тако испало, шта се мора, мора се.
Диплома је стигла за пар дана, па сам од персоналца Анкице Сиришчевић узео радну књижицу и отишао на Завод за запошљавање да ми упишу податке са дипломе у њу. Вратим се за пола сата и враћам јој књижицу: Nastavite čitanje